Tokom adolescencije koju je provela u Saudijskoj Arabiji, Nadia* je imala problema da pronađe istinsku radost u svom životu."Kako je vreme prolazilo, osećala sam da ne mogu da se sastavim", rekla je Nadia. "Osećala sam se kao da mi je život protraćen, zato što društvo ne misli da vredim, ovde je veliki pritisak da budete nešto što niste."Negde u vreme 18. rođendana, njena teskoba pretvorila se u pravu depresiju. Često se osećala bezvredno, patila je od anksioznosti i povremeno jedva uspevala da se natera da ustane iz kreveta. Nadia je znala da joj treba pomoć i obratila se roditeljima za podršku. Neupućeni u mentalne bolesti i izuzetno sujeverni, njeni roditelji su je odveli kod verskog (poznatog još i kao "tradicionalni") iscelitelja da proba iz nje da istera đavola. Oni su verovali da je ona posednuta.
Reklame
Nadia je objasnila svoje simptome verskom iscelitelju koji je potvrdio strahove njenih roditelja i tvrdio da su u nju ušli zli duhovi zbog nedostatka vere."Naterao me je da popijem nešto grozno, recitovao iz Kurana i potom me davio sa dva prsta dok se nisam onesvestila", rekla je Nadia. "Kad sam se probudila, ubedio je moje roditelje da sam definitivno posednuta, jer da nisam, nikad se ne bih onesvestila — iako sam imala otiske prstiju na vratu." Njeni roditelji su mislili da je isceliteljevo dodirivanje bilo deo rituala.Posle egzorcizma, verski iscelitelj tvrdio je da joj treba još deset sličnih sesija da se isteraju demoni. Nadia je odbila i rekla roditeljima da će se ubiti ako ikad pokušaju da je ponovo dovedu iscelitelju. Opisala je sesiju kao "pakao"."I evo me deset godina kasnije, a očigledno sam i dalje 'posednuta'", nasmejala se Nadia. "Morala sam da naučim sama kako da pregrmim dane."Bilo da su u pitanju šamani od Ekvadora do Rusije ili hrišćanske verske vođe iz Sjedinjenih Država, razne regije i religije širom sveta koriste verske iscelitelje. Religijski iscelitelji verovatno imaju malo ili nimalo znanja iz psihologije ili medicine, a za život zarađuju tako što vrše religijske rituale i isceljuju ljude od natprirodnih problema kao što je posednutost. Prema jednom istraživaču sa Univerziteta Stenford: "Koncept i praksa egzorcizma premošćava kulturološke i istorijske barijere."
Reklame
Foto: Kellie Knox via StocksyI muslimanske zajednice na Bliskom Istoku koriste verske iscelitelje: prema Centru za istraživanje Pju, otprilike polovina stanovništva u Iraku (47 odsto), Egiptu (44 odsto), Ujedinjenim Arapskim Emiratima (45 odsto ) i Jordanu (42 odsto) koriste tradicionalne islamske iscelitelje. "Prema narodnima verovanjima u kulturama Bliskog Istoka", stoji u izveštaju Međunarodnog žurnala socijalne psihijatrije, "mentalne bolesti se tradicionalno doživljavaju kao božja kazna, posledica posednutosti zlim dusima (Đini), rezultat 'urokljivog oka' ili dejstvo zla u predmetima koji su se preneli na pojedinca."Abdul Madžid Ali Hasan, imam u Ministarstvo islamskih poslova u vladi Ujedinjenih Arapskih Emirata, izjavio je u intervjuu da su većina slučajeva "posednutosti" zapravo psihološke bolesti "pogrešno protumačene kao posednutost". On je takođe otkrio da zbog sujeverja ljudi često za sebe misle da su i sami posednuti."Mnogi koji dolaze zbog duhovnog isceljenja nemaju nikakvu bolest ili posednutost, već je njihova bolest samo umišljaj, zbog gledanja horor filmova i čitanje romana koji govore o posednutosti", rekao je Hasan.Neinformisanost o problemima mentalnog zdravlja u muslimanskim zajednicama navelo je kliničkog psihologa doktorku Nafisu Sekandari da bude suosnivač internet centra za mentalno zdravlje i svest.
"Ne mislim da je nužno odvojiti religiju od lečenja; verujem u korišćenje kakve god veze ljudi imaju kao pomoći u lečenju."
Reklame
"Smatramo da je obrazovanje ključno i to je glavni razlog zašto smo pokrenuli naš sajt Mentalhealth4muslims.com", rekla je doktorka Sekandari. "Mnogi verski iscelitelji uzimaju na oko one s ograničenim shvatanjem i iskorišćavaju ih finansijski."Doktorka Sekandari je stacionarana u Sjedinjenim Državama, gde je takođe viđala kako zbunjenost ljudi mentalnom bolešću i posednutošću ometa lečenje. Ona je rekla da se ljudi često bave time da isteraju zle duhove umesto da leče prave probleme u korenu. Da bi pomogla svojim pacijentima koji su toliko usredsređeni na natprirodno, ona teži tome da obrazuje Muslimane da Kuran ne sadrži samo natprirodnu posednutost, već i da on uči o mentalnim bolestima. Ona onda nudi "multimodalni pristup" tokom kog ljudi mogu dobiti psihološku pomoć koja im je potrebna a da i dalje uključe Islam u svoje lečenje."Ne mislim da je nužno odvojiti religiju od lečenja; verujem u korišćenje kakve god veze ljudi imaju kao pomoći u lečenju", rekla je doktorka Sekandari. "Za neke je to molitva, tako da možete koristiti molitvu uz tradicionalnije metode lečenja kao što su lekovi i terapija. Najviše sam uspeha imala kada sam se sa pacijentima nalazila tamo gde su umesto da od njih očekujem da promene ono što su."Iako je obrazovanje pojedinaca važno za pravo lečenje, doktorka Sekandari kaže da, da bi ova štetna konfuzija oko mentalne bolesti i posednutosti prestala, moraju da se obrazuju imami (muslimanske verske vođe). Verske vođe često predvode i definišu ton za muslimanske zajednice, što obuhvata i verske iscelitelje, tako da doktorka Sekandari i njene kolege sa Mentalhealth4muslims.com trenutno obučavaju imame o mentalnom zdravlju i daju im alate za efikasno prenošenje informacija svojoj verskoj zajednici.
Reklame
Nadia je postala svesna da se muči sa depresijom upravo zato što je otkrila takve resurse. Ona, međutim, nije u mogućnosti da se izbori sa problemima ili ih reši sa doktorom ili bilo kim drugim u svojoj saudijskoj zajednici zbog žiga srama koji sa sobom nosi mentalna bolest. Jedini put kad se oseća sposobnom da priča o svojoj depresiji je sa svojim međunarodnim prijateljima — jedino sa njima ne oseća osudu."Svi moji prijatelji iz inostranstva pričaju o problemima mentalnog zdravlja kao da je to nešto normalno", rekla je Nadia. "Ali u mojoj kulturi, to nije normalno… to je ludo."Nadia je upoznala ove prijatelje na svom međunarodnom radnom mestu. Ponekad joj sam odlazak na posao predstavlja problem zbog njene depresije. Nakon što je od depresije patila 10 godina, Nadia je prošla kroz dugu i "mračnu" borbu, a ponekad joj je bilo veoma teško da ustane iz kreveta. Onih dana kad joj je najgore, oseća se kao da se "raspada", ali nije uspela da nađe savetnika koji će "prestati da spiritualizuje sve". Umesto toga, ona svoje međunarodne prijatelje doživljava kao "grupu za podršku"."Oni moraju da odvoje religiju od psihologije, pogotovo za nas žene koje patimo od depresije zbog naših loših uslova života ili nećemo uspeti — niti moći — da dobijemo pomoć", rekla je Nadia. "Društvo takođe mora da se oslobodi te sramote prema mentalnim bolestima i da prestane da govori da su ljudi slabi ili nisu savršeni vernici ili posednuti! Duhovnost je važna, ali to ne znači da morate da poričete ono što se stvarno dešava, inače će se sve samo pogoršati."
