Monika Hajsi je dugogodišnja saradnica VICE i jedna od urednica Broadly. Ranije ovog meseca, objavila je svoju prvu knjigu pod nazivom „Ne mogu da verujem da nije bolje". Ovaj vodič za život iz perspektive dvadesetšestogodišnje komičarke govori o seksu, hrani, i tome kako da dobiješ otkaz na poslu. Robu Dilejniju se dopada. Trebalo bi da se dopadne i vama. Za početak, evo jednog odlomka.Ustaješ rano, uprkos tome što si sinoć legla prekasno, oko 10. „Dobro jutro, svete", ti, njihova draga ćerka koju obožavaju i bde nad njom, koja si toliko talentovana da je svet tvoja jebena ostriga, povičeš sa prozora dok se u pozadini čuje jutarnji program na radiju. Svet odslikava tvoj optimizam.
Reklame
Biraš pristojnu odeću – par somotskih pantalona, blejzer i čipkastu bluzu. Tvoja mama je mislila na sve, bluza je savršena ravnoteža poslovnog i zabavnog, jer vi umetnički tipovi želite da budete drugačiji od ostalih, a ona to zna. Ona te kapira.Jedeš izbalansiran doručak jer je neko veoma mudar rekao da je to važno. Obavezno popiješ malo mleka, zbog kostiju. Setiš se da ti je mama prosledila članak o mleku i pitaš se šta su poslednja istraživanja o tome otkrila. Dvaput proveriš da li si isključila ringlu, zaključaš ulazna vrata, i kreneš u svet korakom osobe koja će uskoro biti zaposlena. Stvari se dešavaju. Danas ćeš zakucati na neka vrata.Krećući se ka dobro obeleženom i lako prepoznatljivom centru grada, govoriš sebi kako ti je drago što nisi ovde došla noću i što ćeš moći pre mraka da uhvatiš metro do kuće. Svesna si opasnosti. Sa sobom takođe nosiš i svežanj svojih odštampanih CV-a, u kojima nisi navela svoj Tviter, jer zašto bi to bilo neophodno? Ovo je tvoj trenutak. Završila si engleski jezik i književnost. Ti ovo zaslužuješ.Prva vrata na koja kucaš su vrata „Poslovne kancelarije". Svi u njoj deluju veoma ugledno i pod stresom. Oni razmišljaju o svojim porodicama i piju kafu, a neki tip je ispričao tako dobar vic, bože, trebalo bi da ga čuješ, nećeš verovati, trebalo bi da bude komičar. Kasnije, kada budeš pokušala da ga ispričaš svojim prijateljima, izgubićeš se negde kod „i patka reče kokoški", zastaćeš, i zaćutaćeš. I neka.
Reklame
Nisi sigurna u koji deo „Poslovne kancelarije" da odeš, pa tražiš pomoć od recepcionerke. Ona je mlada (40 godina) kao i ti (23 godine), pa shvata kroz šta prolaziš. „Lep blejzer", kaže ona, iskreno zadivljena. „Priliči poslu". Svi oko tebe nose blejzere. Taj blejzer je najbolja stvar koju si ikada kupila. Tvoje radno mesto je praktično završena stvar. „Nikada nisam duvala travu i na Fejsbuku nema mojih slika kako pijem", kažeš joj. Ona izgleda kao da bi mogla da padne u nesvest.Duboko u srcu si to znala, ali tek sada to stvarno razumeš, čitajući taj članak o mladalačkoj kulturi u „Njujork Tajmsu". Kako to oni znaju? Kako to uvek znaju? To je kao da se ogledaš u ogledalu dok ljudi stalno predviđaju smrt ogledalima. Razmišljaš da li da izvadiš telefon i da apdjetuješ post na svom Fejsbuku, ali se setiš nečega što ti je tata rekao o profesionalizmu. I u pravu je, jer još uvek radi. Drago ti je što se ipak nisi istetovirala, kao svi tvoji prijatelji.Šefica konačno izlazi iz kancelarije. „Molim vas, izvolite u moju kancelariju", kaže ona. I ona nosi blejzer, ali vidi se da je njen kvalitetniji. Verovatno je poslušala svoju majku kada joj je rekla da ima više smisla kupovati manje komada odeće koji su boljeg kvaliteta. I ima.U njenoj kancelariji se nalaze sva obeležja života kakvog želiš: neobična šolja, fotografije njene dece koja učestvuju u raznim aktivnostima za koje je potrebno imati prihode više srednje klase, kompjuter, motivacioni poster (reklama za hipoteku) i fiksni telefon. Ona seda za sto, a ti ispred stola. Izgleda kao ona glumica iz onog filma… Dženifer Geršvin? Ima tu frizuru. Poznaješ je. Iz filma.
Reklame
„Sjajan CV", počinje šefica. „Hvala", odgovaraš uljudno. Osećaš se dobro, jer su fini maniri sami po sebi nagrada. „A ima te i na Linkedinu", kaže ona. „To je dobro, veoma dobro. Ovih dana ne možemo da zaposlimo nikoga ko nema profil na Linkedinu". Razvaljuješ. Može li iko da bude bolje pripremljen (To je referenca na popularan lik Metjua „Periša", „Čarnlera Binga", iz one serije sa kaučom)?„Vau, završila si i fakultet"? Ona podiže obrve i nešto zapiše. „Engleski jezik i književnost? Možda si isuviše kvalifikovana". Suzdržavaš se da joj ne ispričaš da si završila i osnovne studije rimske istorije, da je ne bi previše opteretila. U gestu ekstremne zainteresovanosti, tvoja buduća šefica se „Naginje". Razgleda tvoje vannastavne aktivnosti i cokće dok razmišlja o tome koliko će tako talentovana veslačica doprineti njenoj korporaciji.Intervju teče glatko, sve dok ne udariš u zid. „Ovde piše da si u drugom srednje prestala da učiš fiziku", kaže šefica, listajući svoje detaljne beleške. „Zašto si zatvorila ta vrata"? Nemaš dobar odgovor na to pitanje. Trebalo je da nastaviš sa fizikom, i ti to znaš. „Ja želim da učim, i spremna sam da radim šta god je potrebno. Ne plašim se da uprljam ruke, i radim dobro i sama, i kao deo tima", kažeš ti, sa držanjem i inteligencijom osobe koja je u trećem srednje lako mogla da ima odličnu ocenu iz fizike, samo da se tome posvetila. Šefica se smeši.„Pa, naravno da ćemo te zaposliti. Mi uvek tražimo motivisane početnike koji žele da preuzmu inicijativu", kaže ona. Tvoje dvadesetogodišnje ruke bi te obično zasvrbele da Tvituješ dobre vesti, ali čak ni slatka primamljivost tvitera te ne odvraća od radosti zbog tvog novog položaja. „Plata je prosečna, sa svim beneficijama, naravno, penzionim osiguranjem i punim radnim vremenom. Posao, znaš. To je ono što posao jeste".Kratko rukovanje i potpisivanje ugovora (koji ti pročitaš u celosti), i tvoj novi status zaposlene osobe je osiguran. Krenula si napolje – stavivši slušalice na uši i pre nego što si izašla na ulicu, normalno – ali te šeficin glas zaustavlja na hodniku. „Hej, mala", kaže ona. „Mislim da će ti ovo biti potrebno". Ona skida svoj blejzer i baca ti ga. „Vidimo se u ponedeljak", kaže ona. „Stavi onu ešarpu koju ti je mama kupila, ide ti uz kosu".Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu
