​U napuštenoj jazbini ruskog Donalda Trampa

Sergej Polonski je prvih milion dolara zaradio sa 23 godine na procvalom ruskom tržištu nekretnina devedesetih i zaslužan je za izgradnju najvišegnebodera u Evropi. Istinski čudan i nepredvidiv čovek čiji ego ne poznaje granice, Polonski je nešto poput ruske verzije Donalda Trampa. Ali dok je Tramp odlučio da se ozbiljno posveti Tviteru i kandiduje za predsednika, protiv Polonskog je 2013. godine podignuta optužnica zato što je ojadio neke investitore u Rusiji i nikad se svojevoljno nije vratio u domovinu, umesto toga gradeći izgnaničku imperiju na tropskoj obali Kambodže.

Tokom vremena koje je proveo u ovoj maloj državi na jugoistoku Azije, Polonski je kupio lanac prelepih ostrva (na jednom od kojih je podigao šumu kamenih penisa), dvaput služio kaznu u kambodžanskom zatvoru, upustio se u otvoreni rat protiv ruskog herpetologa i razvio uvrnutu filozofiju samopomoći zasnovanu na preduzetništvu i duhovnosti.

Polonski je, smatrajući optužnicu iz 2013. godine potpuno fabrikovanom, prkosno uživao u svom plejbojevskom životu u Kambodži. U postu na ličnom nalogu na LiveJournal-u, on je u martu 2015. godine ruskom ministru spoljnih poslova Sergeju Lavrovu poželeo srećan rođendan i pozvao ga u Kambodžu "da se njih dvojica pogledaju u oči" i "love barakude".

Ali u maju 2015. godine, Polonski je konačno uhapšen i deportovan u otadžbinu. Iako magant trenutno sedi u moskovskom zatvoru i čeka suđenje, neće ga baš tako lako zaboraviti u Kambodži.

Danas je tamošnja ostrvska imperija Polonskog pod vojnom i policijskom okupacijom. Prema jednom izvoru koji je nekad radio za Polonskog ali je tražio da ostane anoniman, od sve opreme na njegovom privatnom ostrvu Koh Damlong "ostali su samo zidovi", a ostalo je poharala policija i mornari namernici. Ali u možda još tužnijem stanju nalazi se ogromno utočište Polonskog izgrađeno na stenovitoj površini Koh Dek Koula.

Više puta sam išao tamo da intervjuišem Polonskog pre njegovog hapšenja i deportacije. Tokom tih poseta, u ogromnoj jazbini živo je komešalo tridesetočlano zaposleno osoblje Polonskog. Zbog nebrojenih sudskih slučajeva i projekata sa nekretninama bili su stalno zauzeti pod više različitih vremenskih zona.

U gotovo svakoj prostoriji na Koh Dek Koulu sa plazma televizora treštale su ruske vesti, dok se u obimnoj biblioteci Polonskog mogao naći primerak Princa i kambodžanskog krivičnog zakonika — čitava operacija odavala je utisak lika kog bi mogao da juri Džejms Bond iz faze sa Rodžerom Murom, sa sve bazenom koji gleda na okean i ogromnom lažnom ajkulom preteći postavljenom na stubove pored jakuzija.

Kada sam posetio isto mesto šest meseci posle deportacije Polonskog, palatu u stilu Angkora polagano je proždirala džungla, kao u slučaju drevnih kambodžanskih hramova na kojima je bila zasnovana.

Svuda je ležalo trulo smeće, veliki komad zida bio je udubljen, a činilo se da je sva oprema iz kancelarije i kolekcija orijentalnih rariteta Polonskog nestala.

Ovo je priča o avanturama Polonskog u izgnanstvu i o tome šta je ostalo od njegove propale imperije.

Sergeja Polonskog sam prvi put sreo u decembru 2014. godine kao novinar koji je dobio zadatak da izveštava o njegovim ispadima u Kambodži. Ekscentrični oligarh dozvolio je medijima da prate "poslovnu obuku" koju je držao na Koh Damlongu, pedesetak kilometara od kambodžanske obale. Njegovi obožavaoci platili su preko 2.000 dolara kako bi slušali svog hiperaktivnog heroja na desetodnevnomseminaru tokom kog im je objasnio kako da "Pimpuju [svoj] biznis" i "Pimpuju [svoju] ličnost."

Kroz svilenkastu vodu Tajlandskog zaliva gliserom smo prebačeni na ostrvo, gde je Polonski dočekao svoje sledbenike samo u sivom donjem delu trenerke, nonšalantno im ukazujući dobrodošlicu u svoje prebivalište.

Polonskog sam intervjuisao par puta tokom njegove obuke i posle nje, ali moja najupečatljivija uspomena na njegovu mističnu auru potekla je sa samog seminara, dok je vodio stado od preko dve desetine raspričanih ruskih poštovalaca kroz gustu vegetaciju ostrva na neobičan skup gotovo nalik kultu.

Poklonici Polonskog stigli su na malu čistinu na jednoj litici, gde ih je čekala lomača. Tu je otpočeo produženi termin postavljanja pitanja Polonskom, tokom kog je prognani oligarh sa zadovoljstvom davao rasplinute odgovore na sve teme, od poslovanja do religije, ushitivši masu uprkos komarcima koji su im zujali oko glava.

"Aaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaah!", prodrao se on, golih prsa, jednog trenutka u mrak. Učesnicima je sasvim sigurno ulio strahopoštovanje.

"Verujem da je on genije", rekla mi je polaznica kursa Natalija Ganina.

"On radi ono što je naumio i ne mari za to šta drugi ljudi govore", dodala je ona, nagađajući da njegova beskrajna energija potiče iz "kosmosa".

Okružen poštovaocima koji su mu se dodvoravali, Polonski se očigledno nalazio u svom elementu.

Harizmatični oligarh očito je uživao u prenošenju svoje mudrosti obožavaocima, koje je naterao da se igraju raznih poslovnih igara, dok su poraženi za kaznu bili primorani da trče oko velikog drveta na drugom kraju njegovog privatnog ostrva.

Na momente je njegov ego delovao beskonačno. "Posle Boga, građevinci su bili prvi koji su izgradili zemlju", pomenuo mi je jednom prilikom u baru svog privatnog ostrva. On je u Rusiji ozloglašen i zato što je jednomizjavio da svako ko nema milijardu dolara može da ide u pakao (iako tvrdi da je taj citat izvučen iz konteksta).

Polonski je pretrpeo niz teških udaraca posle finansijske krize 2008. godine, tokom koje se sunovratilo tržište nepokretnosti, napravivši oligarhovoj kompaniji za nekretnine gubitak od skoro 900 miliona dolara. Pored tih ogromnih dugova, Polonski tvrdi da su ga njegovi poslovni rivali u Rusiji oštetili za stotine miliona dolara, kao i da ga je izradio njegov lični advokat tokom restrukturiranja kompanije radi ublažavanja dotičnog duga.

"Oteli su mi 1,1 milijardu dolara, razumete?!", uzviknuo je tokom intervjua koji sam za vreme poslovne obuke vodio sa njim u njegovom vetrovitom bungalovu na Koh Damlongu.

Verovatno u želji da oživi svoju slavnu graditeljsku prošlost, Polonski je 2014. godine počeo da ulaže gotovinu u ogromnu idealističku šemu koju je nazvao "Projekat Arhipelag". Ideja je bila da preobrati lanac od osam privatnih ostrva koje je Polonski kupio od vlade u povezano turističko čvorište koje će moći da se nosi sa Angkor Vatom.

"Ovde ne bi bilo nikakvih nacionalnosti, ne bi bilo verskih dogmi, ne bi bilo ratne agresije", rekao je Polonski ponovo u svom bungalovu, peneći o potencijalu projekta da ujedini podeljenu planetu.

Koh Damlong je jedino ostrvo iz plana koje je doživelo temeljnu gradnju, sa nekoliko desetina elegantnih drvenih bungalova izgrađenih u savršenom skladu sa džunglom oko njih.

Neukusniji su bili na desetine predimenzioniranih kamenih penisa raspršenih po ostrvu, ponegde grupisanih u male šume kurčeva. Navodno su bili postavljeni za epsku žurku 2012. godine čija je namena bila da otvori "portal u astralnu sferu", prema rečima njegovog bivšeg partnera. Polonski krivi baš tog partnera – uskoro o njemu malo više – za postavljanje kurčeva, ali nema sumnje da su oni ostali uspravni i tokom pojedinačne vladavine Polonskog.

Ipak, na putu do izgradnje neobičnog rajskog utočišta Polonskog našle su se dve velike prepreke.

Prva je, očigledno, bila optužnica za krivično delo koja mu je visila nad glavom u Rusiji. U novembru 2013. godine, Polonski je bio strašno blizu toga da ga pošalju nazad u njegovu otadžbinu posle zahteva za ekstradiciju poslatog iz Rusije.

Tridesetak kambodžanskih policajaca pokušalo je da uhapsi prepredenog oligarha, ali je on zbrisao u gustu džunglu ostrva Koh Rong i uhapšenje tek nakon što su ga jurili satima. Puštenje dva meseca kasnije, a Vrhovni sud Kambodže na kraju je doneo odlukuprotiv njegovog slanja u Rusiju zato što Kambodža nema sporazum o izručenju sa ovom zemljom.

Druga velika prepreka bila je svađa sa bivšim poslovnim partnerom Nikolajem Dorošenkom, herpatologom iz sovjetske ere sa dubokim korenima u Kambodži koji je pomogao izgradnju ostrva.

Njihovi odnosi pokvarili su se početkom 2013. godine, tokom prvog boravka Polonskog u kambodžanskom zatvoru, zato što je navodno oterao kambodžanske mornare sa broda pretećiim nožem, za šta je Polonski pušten na slobodu u aprilu 2013. godine.

Polonski je ubeđen da mu je čitavu stvar namestio lično Dorošenko. "On je pomogao mornarima da sastave izjavu o meni za policiju", rekao mi je Polonski u januaru dok smo pričali na njegovoj 12-metarskoj jahti. "Dok sam sedeo u zatvoru, prodao je moja ostrva."

Porodica Dorošenko, s druge strane, tvrdi da je Polonski organizovao premlaćivanje člana njihove porodice i da je postaviolend rover sa eksplozivom blizu njihovog doma. Dorošenko je otvorenooptužio Polonskog da je pokušao da ubije njega i njegovu porodicu. (Ako ništa drugo, Polonski se ponudio da ide na poligraf kako bi dokazao da nije pokušao da naudi porodici Dorošenko.) Oni su iskoristili i bogatstvo i ekscentričnost Polonskog protiv njega, tvrdeći da je masovnopotkupio kambodžanske sudove i širioslike plejbojevskih ispada, kao što je ona na kojoj pozira gotovo nag i ona na kojoj drži nešto što liči na dva džointa.

Polonski je bio ili pijan ili naduvan "od jutra do mraka" dok su radili zajedno, rekao mi je Dorošenko u februarskom intervjuu u svom domu u Kući zmija, hotelu/zoološkom vrtu punom zmija i krokodila. On je dodao i da je Projekat Arhipelago Polonskog zapravo bila njegova ideja.

Dok smo krstarili otvorenim morem, Polonski je Dorošenka nazvao "prevarantom".

"Sud! Gde je sada sud, gde su zakoni?!", rekao je osmatrajući horizont kroz dvogled. "Na ovako prelepom danu, ne želim da čujem za njih."

Na veliko zadovoljstvo Polonskog, Dorošenko je u martu završio uzatvoru zato što je navodno falsifikovao potpise u nameri da preuzme vlast nad jednim od ostrva Polonskog. Kad se Dorošenko konačno našao u zatvoru, ostrvski san Polonskog bio je jedan korak bliže stvarnosti.

Ali nije sve baš išlo kako treba u obalskom kraljevstvu Polonskog – njegov slavni spor sa porodicom Dorošenko doneo je obilje negativnog publiciteta Sihanukvilu, obližnjem turističkom centru smeštenom na kambodžanskoj obali. Loš publicitet izazvao je čistku unutar kambodžanske policije, koja se zarekla da će se razračunati sa stranom "mafijom".

"[Polonski] je prolazio nekažnjivo sa svim što je radio, što je dalo odrešene ruke svima ostalima", izjavio je Daglas Mekol, potpredsednik Turističkog udruženja Sihanukvila. Mekol smatra da je za nekažnjivost Polonskog zaslužno to što se "useravao od para".

Sve je vrlo brzo pošlo po zlu za Polonskog.

U martu 2015. godine su visoki ruski i kambodžanski zvaničnik na javnoj konferenciji raspravljali o mogućem izručenju Polonskog. Nedugo zatim, Polonski je privremeno ostao bez sredstava za plaćanje svog mnogobrojnog osoblja u Kambodži, prema rečima sadašnjih i bivših zaposlenih sa kojima sam razgovarao i koji su tražili da ostanu anonimni.

Osmog maja 2015. godine, u poslednjem pokušaju da demonstrira od kolike je koristi Kambodži, Polonski je donirao skoro 5.000 dolara kambodžanskom Crvenom krstu, čiji je šef supruga kambodžanskog moćnika i premijera Hun Sena.

Ništa mu to nije pomoglo. Policija je 15. maja 2015. godine upala na jahtu Polonskog ukotvljenu kod Koh Damlonga, uhapsivši njega, veći broj njegovog višeg osoblja, pa čak i dva njegova bezdlaka meksička psa, Flinta i Faraona. (Oba su trenutno bezbedna u Rusiji, premarečima supruge Polonskog, nakon putovanja koje zaslužuje zaseban članak.)

Osunčani Polonski poslat je helikopterom na kopno, a odatle u prestonicu Kambodže Pnom Pen samou bermudama i japankama. Dva dana kasnije, našao se u pritvoru u Moskvi.

Kambodžanska policija tvrdi da je Polonski uhapšen zbog nevažećeg pasoša i da to nema nikakve veze sa pritiskom Rusije – što je prilično apsurdna tvrdnja kad se uzme u obzir da su visoki predstavnici kambodžanskih vlasti baš slučajno odlučivali o najnovijem zahtevu Moskve za ekstradiciju samo danpre njegovog hapšenja.

Dugo očekivana deportacija Polonskog misteriozno nijeukinula njegovih 14 tužbi protiv porodice Dorošenko, koja je prisiljena da odgovara na optužbe Polonskog pred kambodžanskim sudovima uprkos činjenici da čoveka koji ih tuži drže protiv njegove volje u drugoj zemlji.

U međuvremenu u Moskvi, Polonski se takođe nalazi u limbu, čekajući suđenje iza rešetaka.

Naravno, nije se mnogo udaljio iz žiže javnosti. Uspeo je da zaprosi svoju devojku uz prsten koji je napravio od otpadaka, podvrgnuo se psihijatrijskom pregledu, zatražio saksofon kako bi mogao da svira muziku i objavio zbirku pesama.

Njegova sudbina je i dalje neizvesna. Prema rečima njegovog portparola Ilje Rozenfelda, ozloglašeni zvaničnik Oleg Silčenko, koji je prvobitno vodio istragu protiv Polonskog i u međuvremenu se našao na crnoj listi Sjedinjenih Država zbog umešanosti u smrt zatočenog računovođe Sergeja Magnitskog, i dalje povlači konce iza kulisa.

Ipak, nade za Polonskog donekle su porasle nakon što je glavni poslovni ombudsman Rusije u oktobru 2015. godine garantovao da je nevin.

Bez obzira na to kolike su mu šanse da se ponovo nađe na slobodi, Polonski je sad preuzeo ulogu poslovnog mučenika koga je u okove strpao pristrasni ruski pravosudni sistem.

Na video snimku ostrašćene tirade koju je održao u sudnici u avgustu 2015. godine i do kog sam uspeo da dođem, Polonski je rekao da je upoznao nekoliko poslovnih ljudi koji trunu u zatvoru zbog fabrikovanih optužbi uprkos tome što su "divni" ljudi sa decom.

"Ove priče predstavljaju uništenje ruskog poslovanja, zar ne razumete, vaša visosti?", rekao je on sudiji, kasnije tokom svog govora zvučeći tipično ponosno i ogorčeno.

"Znate, nemam potrebu da se dokazujem ili objašnjavam bilo šta toj gospodi", rekao je Polonski.

"Moje reči su izlivene u betonu. Taj beton je nastao u Kambodži, od Kambodže do Amerike… Imam projekte u Engleskoj, Francuskoj i Černigovu [Ukrajina]."

"Moji projekti su najbolji na svetu."

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu