Istina o ljudima sa 'jagoda plavom' kosom

Upečatljiva priča najčešće se bavi pojedincem koji je trijumfovao protiv neke nedaće. S tim na umu: dobro došao, čitaoče, u priču mog života. Uspešno sam preživeo 21 godinu u limbu boje kose između riđe i plave; uspeo sam da provedem više od dve decenije živeći u čistilištu po imenu jagoda plava.

Rođen sam relativno normalan. Svetlook i ćelav. Standardna estetika novorođenčeta. Tek kad je počela da mi džiklja kosa, moja porodica je shvatila da nešto sa mnom nije u redu. Usledile su godine i godine zafrkavanja, na sreću više prijatelja nego roditelja: govorili su mi da se vratim u limenu kutiju sa biskvitima (inventivna referenca na džindžer nat biskvit), tvrdili su da nemam dušu, poredili me sa Ronom Vizlijem (lenjo, ali često).

Dok većina crvenokosih adolescenata može da pronađe utehu u solidarnosti drugih riđokosih, to nije slučaj sa jagoda plavima. Primer: leto, 2017. Ja sam na festivalu, stojim držeći se za ruke sa novim prijateljem, kog ćemo zvati Dejv. Dejv je riđokos. Zapodenuli smo razgovor sa dvoje neznanaca, koji nas pitaju kako smo se upoznali. Objašnjavam da je do prvobitnog povezivanja došlo preko naše slične boje kose. Zadovoljan ovim objašnjenjem, krećem da idem dalje, ali Dejv zaostaje za mnom. On šapuće sledeće reči, ali one se zlobno odbijaju na vetru i stižu do mojih ušiju.

"On čak i nije pravi riđokosi."

Zar ne postoji mesto za jagode plave na ovom svetu? Zar smo mi, kao što nam to drugi stalno govore, zapravo riđi? Zar smo mi, kao što to govorimo samima sebi, samo crvenkasti plavušani? Ili, kao što je to napomenuo Dejv, nismo ni jedno ni drugo? Obični uljezi na svakoj sceni spektra nijansi kose?

Stupio sam u vezu sa australijskom grupom Džindžer Net, koja sebe naziva "domom za sve što je džindžer" i pitao ih da li prihvataju jagoda plave.

"Svako sa nijansom riđe dobro je došao", odgovorili su mi. "Osim toga, jagoda plavi su samo riđokosi koji to poriču."

Džindžer Net je nastavio: "Izuzetno je retko imati bilo kakav riđokosi ili crvenokosi gen, samo 1 do 2 posto stanovništva ga ima, zato i te kako treba da sa ponosom polažete pravo na tu retkost koja vas čini ljudskim jednorogom."

Bilo je to baš ono što sam želeo da čujem. Međutim, jedan izvor nikad nije dovoljan za pouzdan zaključak, tako da sam se obratio ekspertu: profesoru Ijanu Džeksonu, (PhD FRSE) s Univerziteta u Edinburgu, šefu katedre u okviru britanske Jedinice za medicinska istraživanja ljudske genetike. Šta, pitao sam, dovodi do toga da moja kosa izgleda kao što izgleda?

"Svi pojedinci sa crvenom kosom – bilo da je ona kestenjasta, jarko crvena, narandžasta ili jagoda plava – imaju varijacije u genu po imenu MC1R, koji kontroliše da li pravite crni/smeđi pigment ili crveni pigment", rekao je on. "Potrebne su vam varijacije u obe kopije MC1R, i od majke i od oca. U većini slučajeva, potrebne su vam i druge genetske varijacije, ali MC1R je ključan gen za crvenu kosu."

To vam je, dakle, to, moja braćo i sestre sa jagoda plavom kosom, mi zaista negde pripadamo. Svi smo deo jedne velike porodice MC1R, čak i ako nepoznati ljudi na festivalima kažu da nismo (jebi se, Dejv). Dakle, sledeći put kad vas pitaju sa kojom se bojom kose identifikujete, ne poričite svoj genetski sastav: budite samouvereni u činjenici da ste punokrvni crvenokosi.

@HarryBullmore