Tito se ukazao ispod hrvatskog grba u školi i sada sve ima smisla

Hrvatski novinar Elvis Morina, pored toga što ima jedno od najjačih imena na Balkanu, objavio je fotografiju koja zaista „pokazuje sav besmisao sukoba na ovim prostorima“.

Na fotki se vidi učionica jedne klasične osnovne škole kakvu smo prošli svi od Vardara pa do Triglava i koja očigledno nije stigla da se u ovih 20-30 godina mnogo promeni, baš kao i nacionalistička retorika kojom nam i dalje pune glavu svi na vlasti jer tako skreću pažnju s nekih suštinskih pitanja, tipa zašto škole i dalje u 2018. jebote imaju table s kredom.

Ali ono što je važno jeste da iznad table, kao što i dolikuje u svakoj domaćinskoj školi, stoji grb koja fokusira rodoljublje učenika od malih nogu. U ovom slučaju, pošto je hrvatska škola, tu stoji hrvatski grb.

I sve je to okej, osim što nije, ali dobro, većina ljudi misli da je okej da deca dok bubaju o rušljoribama istovremeno subliminalno upijaju ljubav prema toj specifičnoj kombinaciji oblika i boja koja predstavlja rodnu grud. Samo što je u ovom slučaju nacionalni simbol rešio da i on brate ima dušu i da zaslužuje pauzu i malo skliznuo dole. I nije to problem, nego je problem što je time nesmotreno otkrio ono što se krije ispod.

Kao u kolažima iz Montija Pajtona, ispod šahovnice je provirio niko drugi do li drug Tito lično.

Zli jezici bi rekli da izgleda kao da Tito želi da podseti malo hrvatske domoljube da ne bi bilo te i takve šahovnice, u tim granicama, da nije bilo njega i Avnoja.

Oni malo neutralniji bi mogli reći da je ovo slika koja pokazuje koliko su škole u Hrvatskoj jadnom stanju kada ne mogu da nađu resurse da lepo ko čovek urame grb i tako ne samo pokažu da su do koske iskrene u poštovanju državnih simbola, nego i da malo stvore posla za lokalnu zajednicu, za uramljivače i staklorezce i malo vrate državi sve ono što im država tako nesebično pruža, recimo sunđere krede i plate svakog prvog, kakve god da su, ćuti možda ni to ne dobijemo uskoro.

A oni blagonakloni bi se mogli samo nasmejati i svrstati ovo pod još jednu alanfordovsku pojavu kakvima obiluju sve naše pseudodržavice, i koje zapravo oslikavaju koliko lažnu stvarnost živimo i koliko je krhka koprena koju su nam prebacili preko očiju bukvalno svi vlastodršci u nadi da ćemo brzo zaboraviti da je moglo, makar na kratko, da se živi i bez tih priča, i to bolje nego sada.

Nama ovde ne treba Banksy s njegovim subverzivnim potezima koji služe samo da bolnije ocrtaju koliko je nemoguća subverzija u okviru savremene institucionalizovane umetnosti. Naša lokalna stvarnost sama prska kao igrica sa previše nabudženim detaljima, na preslabom računaru.

Samo još da svi postanemo svesniji da je neodrživa, pa možda i resetujemo stvar.