Serž Ibaka: Navijači Toronta najbolji u NBA ligi

Sa devetnaest godina, živeo sam u pet različitih gradova, četiri različite zemlje i tri različita kontinenta. Sada imam dvadeset i osam godina, i Toronto je deveti grad u kojem sam živeo. Takođe, Toronto je moj novi dom.

Rođen sam 1989. u Brazavilu, u republici Kongo. Kao šesnaestogodišnjak zgrabio sam priliku koja mi se pružila i otišao u Evropu da bi igrao košarku. Završio sam u Makonu, u malom gradu u Francuskoj. Bilo je to prvi put da sam bio toliko daleko od moje zemlje i naroda. Da, govorio sam francuski, ali sam govorio i jezik košarke. To mi je pomoglo da održim fokus, mada, nije bilo lako. Ubrzo je moj otac rešio da je Španija bolja prilika za mene, da ću se tamo bolje razviti kao igrač. I bio je u pravu.

Posle godinu dana u Francuskoj odselio sam se u Hospitalet, blizu Barselone, i zaigrao za lokalni juniorski tim. Novi grad, novi ljudi, nova kultura. Sada nisam znao jezik, ali košarka je i dalje bila tu za mene. Stvari su brzo napredovale, i nedugo zatim sam potpisao profesionalni ugovor u Manresi. Treći grad u tri godine…brzo sam naučio da se prilagođavam. Imao sam cilj, i cilj se zvao NBA. A do tamo me je čekalo još mnogo promena i prilagođavanja.

Sve se dogodilo jako brzo. Kroz godinu dana bio sam NBA igrač, član Oklahoma Siti Tandera. Tamo sam došao kao ruki, a otišao posle sedam godina kao veteran. U Oklahomi sam stekao brojne prijatelje, kao i puno uspomena. U međuvremenu sam živeo i u Barseloni i u Madridu, kao i jedno kratko vreme u Orlandu. Odatle sam trejdovan u Toronto

Kada ste mlad igrač u NBA, ne obraćate uvek pažnju na gradove u kojima igrate, a pogotovo ako je tamo hladno kao u Kanadi. Ali, nakon par godina naučite ponešto o svakom mestu, i samim time počnete više da ih cenite. Tako sam i ja, malo po malo, počeo da se zaljubljujem u Toronto.

Shvatio sam koliko je zapravo ovaj grad interesantan. Kada sam saznao da me trejduju u Reptorse, znao sam da sam na pravom mestu. Ono što nisam znao je koliko žitelji Toronta vole i bodre svoje timove. Svi su me brzo prihvatili - to se osetilo u svakodnevnom životu. Navijači Reptorsa su strastveni i požrtvovani, a to igraču mnogo znači.

Nakon što se sezona završila, moja jedina želja bila je da, ako je moguće, ostanem u Torontu. I to se i desilo.

Kada sam se prošlog leta vratio u Toronto kako bih potpisao novi trogodišnji ugovor, osećao sam se kao da sam se vratio kući. Iako sam tamo proveo samo tri meseca, imao sam utisak kao da već dugo živim u tom gradu. Prosto, prijatan je to osećaj biti građanin Toronta - osim hladnoće. Na to se još nisam navikao!

Toronto je velik grad, ali opet, sve vam je nekako pri ruci - osim ako ste se zaglavili u špicu…e tada su stvari malo drugačije. Grad je vrlo internacionalan, ljudi sa svih strana sveta dolaze ovde da žive. Narod je veseo, živahan, i brzo vas prihvate kao svog. Sve mi to godi, jer kao što sam vam već rekao, živeo sam u različitim zemljama i upoznao različite kulture i običaje, a puno toga srećem baš ovde u Torontu. Šoping, restorani…ovaj grad ima sve, za svačiji ukus.

Za mene, Toronto je pravo mesto za život. Proputovao sam pola sveta i mogu vam reći da je ovo pravi grad za jednog košarkaša. A tek naši navijači, oni su pravi šesti igrač. Imali smo najmanje poraza kod kuće u ligi, i to je delom sigurno i zbog njih. Od njih mnogo i zavisi kako ćemo proći u plej-ofu.

Ovo su vrlo uzbudljiva vremena za Reptorse. Svi smo spremni da "izginemo" u ovom plej-ofu, imali smo najbolji skor u regularnoj sezoni u istoriji kluba, i kao tim funkcionišemo besprekorno. Mi igrači i navijači imamo neku "tajnu vezu", koja je svima vrlo važna. A pogotovo meni, jer ja istu takvu vezu imam sa gradom koji volim - mojim gradom, Torontom.