Ovaj članak je deo šire inicijative VICE o stanju životne sredine širom sveta. Za ostale priče iz ove serije, pogledajte ovu stranicu.Početkom 2018.godine kineska vlada saopštila da će prestati da prima australijski otpad. Godinu dana kasnije ove fotografije prikazuju posledicu te odluke. Kompanije koje se bave reciklažom su nastavile da rade svoj posao sa papirom, plastikom i staklom koje ima šaljemo svakog dana kroz svoje đubre, ali ono prosto prevazilazi njihove kapacitete. Ove kompanije su zato počele da zakupljuju ogromne stovarišne prostore, bez nekog dugoročnog rešenja na vidiku.
Reklame
Magacini kompanije SKM u blizini Melburna.
Možda se pitate zašto je Australija uopšte brodovima prevozila svoj reciklirani otpad u Kinu. Zašto taj posao nije završala na svojoj teritoriji? Razlog je, kao i u mnogim drugim oblastima privrede: u Kini je jeftinije.
Recimo da ste upravo ispraznili karton mleka. Ne perete to pakovanje, ne odvajate ga u posebno đubre za reciklažu, već ubacite u svoju, najobičniju kantu za đubre. Jasno vam je da tamo negde postoje ljudi koji kasnije to đubre razdvajaju.Ono što malo nas zna je da postoje rigorozni procesi u tom poslu. Ne možete da savijate čaše od papirnih proizvoda dok se mešaju sa limenkama i plastičnim bocama. I ne možete da rastopite čašu zdrobljenog stakla dok su pojedini komadi i dalje prekriveni komadima papirnih etiketa i lepljivog lepka, mrljama majoneza, vina ili bilo čega drugog što se prvobitno nalazilo u bocama. Tehnologija recikliranja zahteva da se staklo, plastika i papir isperu i razdvoje - inače je to smeće koje se ne može reciklirati.Iz tog razloga, kubična tona mešovitih australijskih reciklažnih proizvoda je proizvod male vrednosti. Za tri velike kompanije u Australiji - SKM, Politrade i Visi - recikliranje nije neki altruistički hobi motivisan čistom brigom za životnu sredinu. To je pre svega posao motivisan profitom, a svaki sloj prethodne obrade smanjuje taj profit. Kao i sve drugo, istorijski smo najveći deo mešovitog otpada poslali u Kinu gde su troškovi rada niski, a ekološki propisi slabi, tako da kompanije mogu zadržati zdravu maržu profita.
I kao što svi sada otkrivamo, nije izvodljivo recikliranja svega u Australiji. Prvo zato što nemamo lokalni kapacitet prerade, a drugo zato što gubi novac.
Reklame
Karli Vitington, koordinatorka projekta Marvud, koja drži magacine
Rezultat krize je nagomilani otpad sa kojim ne znamo šta ćemo. Ono što vidite na ovim slikama je skladište puno otpada u vlasništvu australijske kompanije za reciklažu koja je bila prisiljena na likvidaciju. Pre dve i po godine ovaj prostor u predgrađu Melburna, kompanija SKM, je zakupila magacine, potpisala ugovore sa lokalnim administracijama, ali je Kina onda prestala da prihvata njihov proizvod i biznis se raspao.“Trebalo je to da bude ugovor o zakupu na 12 meseci", objašnjava Karli Vitington iz SKM-a. "Menadžment nas je ubeđivao da će sve biti u redu i da će ovi magacini biti uskoro ispražnjeni, ali to se ne dešava".
Pre kineskog embarga, 2016-17, Australia je generisala 67 miliona tona đubreta od čega je pola bilo reciklirano
U međuvremenu, firma SKM je otišla u stečaj, a Karli je ostala sa prepunim magacinima.“Ovo nije naše. Otpad pripada SKM-u, i mi ne smemo da ga diramo jer je firma u stečaju".
Mali deo otpada je sortiran pre stečaja.
U ovom trenutku ne postoji srećno rešenje. Marvud konstrakšn trude se da kroz medijske apele skrenu pažnju vlade na problem, zbog čega su nam i dali pristup. A što se tiče reciklaže, verovatno će sve ovo završiti na deponiji, kad se postigne neko rešenje sa SKM-om.Kako god da se završi, ova kriza reciklaže nam ukazuje na to koliko je Australija nespremne za rešvanje problema svog otpada.
Sve fotografije - Ben Thomson.
Ovaj tekst je prvobitno objavljen na VICE AU.