Plandemija

Film ’Plandemija’ je opasna, viralna besmislica

Ovaj pseudo-dokumentarac prepun neverovatnih, proverljivo lažnih tvrdnji, a i dalje je viralan, uprkos tome što ga stalno uklanjaju sa Jutjuba i Fejsbuka.
13 Maj 2020, 3:07pm
Judy Mikovits speaks in front of a grey background.
DŽUDI MIKOVIC. SKRINŠOT: PLANDEMIC / ELEVATE FILMS

Džudi Mikovic mora hitno da ispriča jednu priču. U suštini, ona ide ovako: vrhunski naučnici američke vlade su odgovorni za pandemiju kovida-19, a i za mnogo toga drugog. Ona to zna, zato što je nekada bila jedna od njih, pre nego što su pokušali da je unište da bi prikrili javašluk u svom radu. Najboljim američkim zdravstvenim stručnjacima, kaže ona, ne može se verovati.

Čak i da su to potpune besmislice (i da budemo sasvim jasni, jesu), mnogi ljudi žele da čuju njenu priču, zbog čega je Mikovic na vrhu Amazonove liste najprodavanijih, i toliko furiozno postaje viralna – uz malu pomoć nekih od najvećih figura u svetovima antivaksera i zavera, kao i nekoliko javnih ličnosti iz mejnstrima – da Jutjub i Fejsbuk ne mogu da je drže podalje od svojih platformi, čak i kada pokušavaju da skinu videe u kojima ona iznosi sasvim smešne tvrdnje. Iznenađujuće je da ova veteranka sa margine ima ovaj trenutak pod svetlošću reflektora – ali ipak i nekako sasvim predvidljivo.

Ono što iznenađuje kod viralnosti Mikovicove je to što je nekadašnja istraživačica hroničnog umora doživela strmoglavi pad u nemilost pre više od deset godina, kada je studija u koju je bila umešana pobijena. Posle toga je bila otpuštena iz laboratorije u kojoj je radila, zbog nevezane kontroverze, i bila je optužena da je krala imovinu svog bivšeg poslodavca (kriminalne optužbe su na kraju bile odbačene). U godinama koje su usledile, Mikovic je ponovo osmislila sebe kao navodnog stručnjaka u svetu antivaksera. Kao i mnoge antivakserske figure, ona je sada predvodnica skepticizma povodom koronavirusa, jednako neutemeljenog stava kao i u njenim ranijim poduhvatima, ali ipak, uzimajući u obzir mnogo osetljivija vremena u kojima živimo, mnogo uspešnija.

Mikovic je centralni lik navodnog dokumentarca pod nazivom Plandemija, koji su producirali nju ejdž filmska kompanija pod nazivom Elevate Films i njen direktor, Miki Vilis (kažemo „navodnog“, zato što ono što cirkuliše jeste odlomak od 26 minuta – nejasno je kada će i da li će se ceo dokumentarac pojaviti). Tokom proteklih nekoliko dana, bio je u velikom opticaju na svim vodećim društvenim mrežama. Jutjub ga je skinuo više puta, zbog kršenja smernica zajednice, a Fejsbuk, na kome su ga naveliko širila ekipa u majicama s porukama za "buđenje", je juče objavio da će takođe skidati ovaj video, zbog promovisanja dezinformacija (Digital Trends je objavio da je do trenutka kada je skinut sa Fejsbuka ovaj video nakupio 1,8 miliona pregleda, 17 hiljada komentara, i skoro 150 hiljada šerova). Uprkos ovome, uspeo je da ostane u opticaju, kao što je NBC News juče istakao, uz pomoć lučonoša kao što je Leri Kejbl Gaj, i drugih influensera na Instagramu.

Broj dokazivo lažnih i obmanjujućih tvrdnji u ovom filmu je skoro prevelik da bismo ih sve naveli, ali neke se ističu kao posebno nečuvene. Mikovic je jedini „stručnjak“ koji je intervjuisan za ovaj film, što bi samo po sebi mogla da bude prilično jasna lampica upozorenja. A to je i apokaliptični, zapaljujući rečnik koji koristi autor filma Miki Vilis, koji počinje sa tvrdnjom sumornog glasa naratora da su „miljenici farmaceutskih giganta objavili rat dr Mikovic“ zbog njenog rada.

Vilis i Mikovic u svom razgovoru tvrde da je ona „bila uhapšena i da joj je bilo zabranjeno da javno govori“ zbog „otkrića koje je bilo u suprotnosti sa dogovorenim narativom“. Ovo je neobično neodređeno i obmanjujuće sumiranje onoga što se zaista dogodilo. 2009. godine, Mikovic i njeni koautori su u radu objavljenom u Science tvrdili da je njihovo istraživanje pokazalo da je mišji retrovirus pod nazivom XMRV odgovoran za sindrom hroničnog umora kod ljudi. Metode ova studije su smesta i žestoko bile kritikovane u široj naučnok zajednici, a iako su Mikovic i neki od njenih koautora proveli dve godine braneći rezultate, ovaj rad je na kraju u potpunosti opovrgao sam časopis Science (pre toga, u oktobru 2011, delimično je opovrgnut, nakon što je 13 koautora potpisalo izjavu u kojoj priznaju da je kontaminacija kompromitovala uzorke jedne od laboratorija koje su učestvovale u studiji. Autori nisu mogli da se dogovore o formulaciji potpunog opovrgavanja, pa je časopis u decembru 2011. povukao studiju bez njihove saglasnosti). Od tada, druge studije su potvrdile da mišji retrovirus definitivno ne izaziva sindrom hroničnog umora.

Do 2011, Mikovic je takođe počela da iznosi tvrdnje koje u retrospektivi izgledaju kao nagoveštaji. Kao što je Njujork Tajms izvestio u to vreme, Mikovic je „izazivala nevericu među drugim naučnicima, zbog toga što je na konferencijama tvrdila da je virus leukemije goladara možda povezan sa autizmom“. Ubrzo nakon što je studija delimično opovrgnuta, početkom decembra te godine, Mikovic je bila otpuštena iz laboratorije Reno Lab, gde je u to vreme radila, na Institutu Witemor Perston, zato što je odbila da podeli grupu ćelija – tip kulture ćelija – sa jednim od svojih bivših saradnika (Institut je porekao da je njen otkaz imao ikakve veze sa opovrgnutom studijom). Mikovic je posle toga bila uhapšena i optužena za krađu, kada ju je Institut optužio da je ukrala njihov kompjuter i sveske. Optužbe su odbačene 2012, delom zahvaljujući i metežu zbog ozbiljnog konflikta među svima koji su bili umešani u slučaj. Kao što je pisao Science, „Sudija je odustao od slučaja, zato što je dobio donaciju za kampanju od koosnivača WPI-a Harvija Vitemora, koji je i sam bio optužen za ilegalni prilog za kampanju jednog zvaničnika federacije“.

Privatna tužba Instituta Peterson protiv Mikovicove, kojom su od nje traženi milioni dolara odštete, presuđena je u korist Instituta. Stvar je izgleda rešena vansudskim poravnanjem; svota koju je morala da plati, ako je uopšte išta i platila, nije poznata javnosti. Sudski spisi pokazuju da je Mikovicova 2012. u Kaliforniji proglasila bankrot, po članu 7. Federalna tužba koju je Mikovic podnela protiv bivšeg poslodavca je u martu 2020. odbačena.

Sve ovo predstavlja veoma jasan narativ: naučnica je bila umešana u problematične radove, i navodno, u mnogo problematičnije ponašanje, koje uključuje krađu dokumenata, i zbog toga je pretrpela posledice. Mikovic je preokrenula ovaj narativ, koristeći činjenice kao dokaze da je propatila zbog toga što se usudila da se suprotstavi establišmentu. Ono što je usledilo je takođe iskoristila na taj način – i veoma uspešno, možda zbog toga što su neki od aktera toliko istaknuti u ovom trenutku. Ali činjenice o onome što se dogodilo su prizemne.

Nakon njenog veoma javnog otkaza, Mikovic nije bila prognana iz naučne zajednice, već je našla novi posao, nadgledajući neke podatke o studiji hroničnog umora koju je organizovala vlada, a predvodio dr Ian Lipkin sa Univerziteta Kolumbija. Ovde na scenu stupa dr Entoni Fauči, koga je Mikovic optužila da lično ograničava njeno istraživanje.

Fauči je, naravno, vodeći naučni stručnjak u reakciji vlade SAD na koronavirus. 2012, on je predvodio kancelariju istraživanja AIDS-a u Nacionalnom institutu za zdravlje. Studija koju je predvodio Lipkin je inicirana na Faučijev zahtev, i uključivala je više instituta, i trebalo je da konačno da odgovor na pitanje da li je XMRV povezan sa hroničnim umorom. Studija je otkrila da definitivno nije, i delovalo je da je to konačno rešeno. Mikoviceva se čak može videti i na snimku pres konferencije 2012, na kojoj su objavljena ova otkrića, kako opisuje svoju ulogu u studiji i naizgled se slaže sa njenim otkrićima (pojavljuje se u 19. minutu snimka).

„Jednostavno nije tamo“, kaže ona. „Sada je vreme da se iskoriste ovi vredni materijali i da se krene napred. A to je sav smisao nauke. I to je ono što ova prilika jeste za pacijente, i zašto ja mislim da je bilo toliko važno da bude podržano od strane Nacionalnog instituta za zdravlje“.

„Dr Mikovic je bila finansirana u studiji osmišljenoj da se ispita da li bi ona i njene kolege mogli da ponove otkrića o kojima je 2011. pisao časopis Science, i koja pokazuju vezu između XMRV i ME/CFS“, kaže Lipkin za VICE, preko mejla. „Nije mogla da ponovi ta otkrića. Istraživački timovi NIH i CDC takođe nisu našli vezu“.

Ovo je primer na koji način bi nauka trebalo da funkcioniše. Međutim, do 2014, stvari su se preokrenule, i Mikovic se ponovo pojavila kao deo antivakserskog sveta. Na primer, više puta je govorila na Autism One, najvećoj antivakserskoj konferenciji u zemlji. Na ovim predavanjima je iznosila provizorne tvrdnje, kao što su one da su zika, ebola i virus zapadnog Nila svi proizvedeni u laboratoriji.

U isto vreme, narativ oko rada Mikovicove je počeo da se menja. Do 2018, kao što je te godine primetio Snopes, „zajednica teorija zavera o medicini je počela da je kuje u zvezde“, sa sajtovima kao što su Natural News i Real Framacy – koji oba često promovišu pseudonauku i teorije zavere – na kojima su se nudile verzije događaja po kojima je ona proganjana zbog otkrivanja istine koju Duboka Država nije želela da vidi obelodanjenu. Real Farmacy ovako opisuje njen otkaz i kriminalne optužbe:

Bačena je u zatvor zbog istraživanja koje je dovelo do otkrića da su smrtonosni retrovirusi preko vakcina prenešeni na 25 miliona ljudi... nedugo nakon što su implikacije njenog rada postale jasne i kada je Duboka Država shvatila pretnju za industriju vakcina, pokrenula je svoje moćne mehanizme zataškavanja, zamagljivanja i prevare.

Naravno, Mikovicin rad nije dokazao ništa slično, i uopšte se nije bavio vakcinama. Ubrzo nakon toga, po Snoupsu, takođe je počela da tvrdi da joj je sam Fauči poslao mejl u kome joj preti da će urediti da je uhapse ako bude viđena na posedu NIH. Fauči je za Snoups porekao da je poslao takav mejl, i za sajt izjavio sledeće:

Nemam predstavu o čemu ona govori. Kategorički tvrdim da nikada nisam poslao takav mejl dr Rusketi. Ljudi iz IT odeljenja NIH proveravaju sve moje mejlove, i takav mejl ne postoji. Ali i pored rečenog, nikada ne bih u mejlu izjavio da bi bilo ko „bio smesta uhapšen“ kada bi kročio na posed NIH.

Mikovic sada u Plandemiji tvrdi da je joj je „pet godina bilo zabranjeno da javno govori“, da je oterana u bankrot, i da kao rezultat toga nije mogla da dovede 97 svedoka, uključujući i Tonija Fanučija i Iana Lipkina... „koji bi morali da posvedoče da apsolutno ništa nismo učinili pogrešno“. Njena hronologija je nerazumljivo izmešana, sa njenog rada u Vitemuru, do studije koju je podržao NIH, i nazad. Ona predstavlja narativ po kome je bila ućutkana i gonjena, bez govora o tome šta se zaista događalo u njenoj karijeri. Takođe tvrdi da su „Ministarstvo pravde i FBI radili u dosluhu“ da sakriju istinu u tom slučaju, iako nije sasvim jasno na koji slučaj misli.

Sve ovo se svodi na to da se ona poziva na svoj minuli rad kao dokaz o svom kredibilitetu, iako se ne upušta u detalje tog minulog rada. Ovo je tipičan manevar u krugovima zavere, u kojima je priznanje establišmenta validna vrednost koja se ne mora previše ispitivati, a proterivanje iz establišmenta je još vrednije.

Od scene sa Vilisom se zatim prelazi u otvorenu promociju knjige. Mikovic je nedavno napisala knjigu pod nazivom Pošast korupcije, sa koautorom pod imenom Kent Hekenlajvli, koji je osnivač i odgovorni urednik antivakserskog sajta Age of Autism, i redovan saradnik Bolen Reporta, sajta koji često promoviše antivaksersku retoriku (Ima odeljak posvećen „PREVARI VAKCINA“, primera radi). Ali Mikovic nalazi vremena da iznosi brojne druge, zbunjujuće tvrdnje, kao što ističe dr Dejvid Gorski, sa bloga Respectful Insolence: „Zaista, količina besmilica, dezinformacija, obmana i raspirivanja teorija zavere u Mikovicinim reakcijama na pitanja je zaista epska. Ona povezuje infekciju kovida-19 sa hroničnom opstruktivnom bolešću pluća... slaže se sa teorijom zavere da su lekari naterani da smrtne slučajeve drugih uzroka pripisuju kovidu-19“.

Pored ovih stvari, Mikovic je iznela tvrdnju da je koronavirus prisutniji u Italiji zbog „neproverene vakcine protiv gripa“, koja je razvijana na psima.

„Psi imaju mnogo koronavirusa“, kaže Mikovic, puna samopouzdanja. „Zbog toga tamo nema testiranja“.

Ovo nas vraća na tvrdnju koju je Mikovic iznela na video snimku o kome je VICE izveštavao krajem aprila. U videu, koji je od tada uklonjen, Mikovic tvrdi da je novi koronavirus izazvala „loša vrsta“ vakcine protiv gripa koja je bila u opticaju između 2013. i 2015, dodajući da će maske „aktivirati“ virus i iznova i iznova inficirati onoga ko je nosi (Pranje ruku se takođe ne preporučuje, iz sličnih nerazumljivih razloga, uprkos tome što je standardna procedura dezinfekcije još od sredine hiljadu osamstotih godina).

„Da li možemo reći da se sve što ne može da bude patentirano ukida, zato što nema načina da se od njega profitira?“, pita Vilis, pri kraju odlomka. „Svi ti prirodni lekovi koje imamo hiljadama godina“?

Više ne iznenađuje što se Mikovic sa time slaže i kaže, da, to je ono što se događa. „Igra je da se spreče terapije sve dok se svi ne zaraze, a onda se nameće vakcina“, kaže ona, „Iako se zna da vakcina protiv gripa šansu za dobijanje kovida-19 uvećava za 36 procenata“.

Ova tvrdnja, da vakcina protiv gripa uvećava šanse od zaraze koronavirusom, je prosto i potpuno lažna, kao i tvrdnje Mikovicove i Vilisa o efikasnosti hidroksihlorokina, leka protiv malarije koji je promovisao predsednik Tramp i koji nije uspeo da pomogne obolelima od kovida-19 u kliničkim ispitivanjima. Ubrzo nakon toga slede Mikovicine tvrdnje da se „isceljujući mikrobi“ mogu naći u moru i pesku na plažama (zbog toga su, tvrdi se ovde, plaže na obalama u SAD zatvorene).

„Ima čestica u zemlji, u pesku, ima isceljujućih mikroba u okeanu, u slanoj vodi“, tvrdi Mikovic u naraciji, preko krupnog kadra plaže. „To je ludilo“.

Sve navedeno izgleda služi da se napravi poenta da bi trebalo da ponovo otvorimo Ameriku i izađemo napolje. Za svaki slučaj, kao što ističe Gorski iz Respectful Inocence, Vilis je ubacio insert sa dr Danom Eriksonom i Artinom Masahijem, dvojicom kalifornijskih lekara urgentnog centra, čiju su amatersku studiju ekstrapoliranja opsega antitela novog koronavirusa kod njihovih pacijenata u odnosu na populaciju SAD i apel da se Amerika ponovo otvori osudili Američki koledž za lekare urgentnih centara i američka Akademija urgentne medicine, iz koje su u izjavi rekli, „Ova nepromišljena i neispitana razmišljanja ne obraćaju se medicinskoj struci i nisu u skladu sa trenutnim naučnim i epidemiološkim otkrićima vezanim za kovid-19. Pošto su vlasnici lokalnih urgentnih centara, izgleda da ova dva pojednica objavljuju pristrasne, nerevidirane podatke zarad svog finansijskog interesa, bez obzira na javno zdravlje“.

Mikovic takođe nalazi vremena da tvrdi da lek Suramin može da leči autizam i da „deci vrati njihov glas“, ali da ga je zaustavio Monsanto, što je još apsurdnije. Lek je davan pacijentima u malim, nasumičnim kliničkim ispitivanjima na medicinskom fakultetu San Dijego, na Univerzitetu Kalifornije, kojima je utvrđeno da intravenozna doza „proizvodi dramatično ali kratkotrajno poboljšanje kod osnovnih simptoma“ u spektru poremećaja autizma. Nije jasno zašto ona tvrdi da je Monsanto umešan, niti koja je poenta uključivanja Suramina u diskusiju, osim da se u insert ubaci još jedan slučaj navodnog prestupa velikih farmaceutskih kompanija.

Količina besmislica i revizije istorije u ovom odlomku je istinski, apsolutno iscrpljujuća – zbog čega je njegova viralnost depresivna. A iako su tvrdnje na ovom snimku nerazumljive, osnovna poenta je veoma jasna: strah i panika povodom kovida-19 su deo šire zavere ugnjetavanja i porobljavanja, sa Faučijem na čelu. To je klasično zavereničko teoretisanje, umotano u malo savremenije pakovanje.

„Bilo je vremena kada su te institucije koje zagađuju našu okolinu i naša tela morali da biju sopstvene bitke“, tvrdi Vilis. „Ali na taj način su dobro obavile zadatak manipulacije masama. Različitim mišljenjima u ovoj slobodnoj zemlji više nije dozvoljeno da se čuju, za šta sam mislio da nikada neću doživeti“.

„Neshvatljivo je kako društvo može da bude toliko obmanjeno“, slaže se Mikovic. „Sjajno je to“, kaže ona, „što se lekari sada bude“.

Mikovic i Vilis su u promociji Plandemije imali pomoć nekih veoma slavnih ličnosti: ovaj odlomak je dobio veliku podršku u promociji od strane Children’s Health Defense, antivakserske organizacije Roberta F. Kenedija Mlađeg; Kenedi je takođe napisao i predgovor za Pošast korupcije. A od juče, zahvaljujući njihovoj promociji i pažnji popularnih desničarskih sajtova sklonih teorijama zavere, kao što su Gatew-ay Pundit, i ljudi kao što je konzervativna komentatorka Mišel Malkin, koja ju je entuzijastično promovisala, knjiga je sada na prvom mestu bestselera na Amazonu.

Ovde stvari postaju sasvim predvidljive. Dok se pandemije vuče, za neke ljude, ništa na svetu nije privlačnije od toga da nađu nove razloge da poveruju da stvari nisu toliko ozbiljne koliko izgledaju. Ostati kod kuće, ili ostati bez posla, ili svakodnevno rizikovati odlazeći na posao: sve je to, na svoj način, teško, depresivno i menja život iz korena. Neprekidna zabrinutost zbog smrti, bolesti i ekonomskog kolapsa svaku alternativu čini privlačnom.

Sugestije da je pandemija „planirana“ ili prenaduvana se hrane time. Time se podrazumeva da će pametni ljudi želeti da znaju šta stoji iza zvanične priče, i da će radije biti ljuti nego uplašeni. Da su Fauči, naučnik, i stručnjaci za javno zdravlje – čitava medicinska zajednica – stali iza opasne i štetne prevare. To sugeriše da će sve biti u redu, ako jednostavno odlučite da im ne verujete.

A iako ništa od toga nije istina, i pretnja od koronavirusa je stvarna i smrtonosna kao i uvek, kao što Plandemija dokazuje, može se privući pažnja i zaradi novac od toga što će se ljudima govoriti da stvari stoje drugačije.

Ovaj članak je prvobitno objavljen na VICE US.