Zavirili smo u ormane beogradskih momaka i devojaka

Sve fotografije: Vladimir Živojinović

Najčešće mesto za smirivanje frustracija, ili za prokrastinaciju, često je naš orman, koji uglavnom tom prilikom i sredimo. U njemu su naši lomovi, i mentalni i fizički, ali uvek nas dobro predstavlja. Većina nas ne može da se otrgne tom površnom skeniranju kad kroz garderobu procenjujemo osobu. A garderoba nekad više govori o društvu u kome živimo, nego o samo jednoj osobi.

Istraživanje o mladima u Srbiji, pokazalo je da svaka osma mlada osoba nema dovoljno novca da pokrije troškove odeće i obuće, što je verovatno razbilo kupoholičarsku predstavu koja se u medijima provlači kroz reklame. A pošto se te kupoholičarske navike pripisuju najviše ženama, interesantan je i podatak da mlade žene čine 55 odsto svih nezaposlenih u Srbiji.

Procvat secondhandova po Beogradu i drugim gradovima, gužve po rasprodajama u velikim trgovinskim lancima verovatno su pre nužda nego zadovljstvo, ali ekipa mladih ljudi na pijaci zagnjurenih u prašnjave tezge više liči kao da je pošla na neki poš koktel nego u nabavku "sve za 100, sve za 100" možda nam govori o trendu potrage za retro ulovom.

Zavirili smo u ormane beogradskih devojaka i mladića da vidimo šta u njima kriju i šta za njih garderoba predstavlja.

Koliko često kupuješ stvari?

Ne idem namenski u šoping. Poslednje šta sam kupila je kupaći i to posle šest godina. Ne obnavljam garderobu, kupim samo kad mi se nešto raspadne. Na Kalenić odem i sebi dam budžet 200 dinara, to mi je četiri košulje ili dve košulje i jedna torba. Imam neku suknju iz Zare koja je 3.000 dinara i ne znam zašto sam dala tolke pare na nju.

Ovo ti je omiljena stvar?

Aha, ova košulja je bila tatina, i stara je trideset godina, samo je jedno dugme je otpalo i to sam ušila. Nadam se da ću da je nosim do duboke starosti.

Inače voliš te stare stvari?

Imam i tu neku suknjicu od predškolskog koju sam nosila kao podsuknju na nekoj predstavi kad sam glumila ljubičicu, bila je do zemlje, a sad mi je super funkcionalna suknjica.

Šta najviše nosiš?

Najviše volim suknjice leti i startas patike, ranije sam se menjala sa sestrama dok smo živele zajedno, sad više ne.

To što je na tebi je tvoj stil ili si se za slikanje tako obukao?

Pa, najbolje se osećam u džinsu/pantalonama i majici. Vikendom može i neka košulja. Zimi džemperi. Ne bih sad nešto imenovao svoje oblačenje nekim konkretnim stilom. Recimo da sam „višežanrovski" orjentisan, haha - od basic, preko casual elegancije, do prihvatljivog trasha.

Koliko para trošiš na stvari?

Ne volim da dajem mnogo para na garderobu, cena nema veze sa tim da li je nešto dobro. Više volim da trošim pare na izlaske i putovanja. Često je roba nerealno skupa, što je potpuno besmisleno za ove masovne brendove. Uvek sačekam rasprodaju, koja tek od skoro podseća na one u drugim zemljama Evrope gde sam bio. Preskačem odeljke „New Collection".

Dobro, taj džemper, koliko je koštao, otprilike?

Ovo je džemper iz H&M-a. Koštao je oko 1,500 dinara. Ogroman je, potpuno pristaje tom nekom apa-drapa fazonu koji gotivim. Leti volim da od starih pantalona i trenerki pravim šortseve. Čemu inače služe makaze u stanu?

Kakva ti je to haljina?

Kupila sam je prošlog leta na nekoj secondhand rasprodaji, da li je 300 ili 350 dinara, ne sećam se. Moji prijatelji je zovu amiška haljina, bila je malo duža, pa je mama skratila. A ova prugasta je istom prilikom kupljena i možda mi je još malo draža. Nju sam nosila na Befem festivalu na premijeri drugaričinog i mog dokumentarnog filma.

Imaš baš gomilu stvari u ormanu, sve savršeno OCD-ovski poređanu. Kako sređuješ orman?

Imam pravilo kad kupim ili dobijem neku stvar, moram jednu da izbacim iz ormana. Od Nove godine sam dosta raščistila, recimo, četvrtinu ormana sam izbacila, jer ne želim da mi stoji odeća koju ne nosim. Od tad sam kupila još, recimo, dve stvari. Dosta odeće sam razdelila drugaricama ili, ono što nije fazon nijedne, humanitarnim organizacijama. Volim tu razmenu. Volim kad neka stvar koja se meni vukla po ormanu završi kod nekoga ko je stalno nosi, pa tako dobije nov život. U principu novu odeću nikad ne kupujem.

Uvek kupuješ polovne stvari?

Od malih nogu imam tu naviku da mi secondhand nije nešto prljavo i strano i druge etikete koje su tada postojale. Imala sam deku u Kruševcu gde je bilo puno secondhandova i tada su ljudi krili kad ih neko pita gde su kupili. A sada se menja odnos prema kupovini u secondhandu. I to je interesantno jer tu imaš ljude koji tu kupuju iz nužde i ove druge koji kupuju iz hira. I sad neko bi mene kad vidi da se oblačim retro mogao da etiketira kao hipsterku, ali ja od malih nogu se oblačim na takvim mestima.

Sećam se, kad sam bila mala, imala sam neke patike od prošle sezone kupljene u outletu od ranijih sezona i time bila predmet sprdnje u školi jer su ljudima bile ružne.

Kao mala sam, uglavnom, nasleđivala odeću, pa nisam imala mogućnost da biram, već sam nosila šta dođe do mene, pa sam tek kasnije mogla da formiram svoj stil. Ljudi kad poklanjaju odeću misle da oni koji je dobijaju treba da budu mnogo zahvalni, kao na primer tokom poplava. Misle da kad neko nema šta da obuče treba da nosi nešto što mu ne prija.

Znači za tebe je i aktivizam o kroz odnos prema garderobi?

Pa da. Ono što je bitno je da se dosta odeće baca, a može da se reciklira, znam da postoje kontejneri za reciklažu tekstila po Beogradu, ali nemam pojma gde to završava još je čitava situacija nova.

Kad na pijaci uzmem neku stvar koja je 100, 200 dinara, srećna sam što sam našla nešto jeftino, a sa druge strane razmišljam o tome da je to od nekog ko od toga preživljava i morao je da da neku svoju stvar za tako male pare.

Šta je ovo? Srednjevekovni prsluk, hipsterska majica?

Ovo je majica koju sam dobio od cimera, koji je pre pet godina kupio u nekom secondhandu za maskenbal pa mi je poklonio, jer mi se mnogo sviđala. Posle sam je nosio za svoj rođendan, pa za žurku posle Zagreb prajda.

Gde kupuješ stvari?

U secondhandu jednom u pet meseci. Mislim da imam gomilu i zimske i letnje garderobe, pa mi ništa i ne treba. Dosta dobijam stvari, pa možda zato.

Šta oblačiš najviše i za koju priliku?

Sve oblačim uz sve, nemam nešto određeno za određenu priliku. Jedino obraćam pažnju kad stavim lak za nokte i šminku da mi se slaže. A najviše koristim srebrni lak za nokte, pa sa tim kombinujem.

Zašto je ova košulja posebna?

Jedno 15 godina sam bila skroz u crnom, ovo je prva stvar koju sam kupila, da nije crna, bela ili siva. Onda mi se otvorio univerzum da mogu da nosim stvari i sa drugim bojama i šarama i da je to super. Kao kad vidiš neku ženu i kažeš – Vau, to je ljubav mog života!

Koliko trošiš na garderobu?

Ovu sam košulju kupila u H&M-u za 2700 dinara. Kupujem jednom u mesec, dva, zavisi od plate, kod nas u H&M-u, Vans-u, Pull&Bear-u, a kad sam negde vani tražim druge radnje i uglavnom na rasprodajama. Nabavke zimske i letnje idem ponekad, ali to sestra i ja povedemo mamu, pa je obrlatimo da nam kupi nešto i što nam ne treba.

Koji je tvoj fazon?

Moj fazon? Oblačila sam se kao dečko koji obožava skejt i sluša Fall Out Boy, sa svim onim kapama i ostalim blamantnim sranjima.

A onda kao devojčica koja voli skejt?

Ma ne, mada možda devojka koja voli svoj longboard. Pa ja ne znam, neki kažu hipsterka, a to me nervira, jer sad sve što nije da vrišti pank, ili fensi, to znači da si hipsterka.

Zašto voliš ovaj sako?

Kupljen je za maturu 2005. i dan danas ga nosim kad mi odgovara. I za Haloween sam ga na primer nosio, doduše sa plaštom.

Imaš mnogo stvari, koliko često ih kupuješ?

Pa recimo da često kupujem, bar jednom mesečno. Najviše u Knezu, jer mi je tu blizu posla.

U nekim skupim radnjama?

Ne, u ovim gde svi kupuju, nije to preskupo, Zara, H&M. Kupujem leti zimske stvari i obrnuto.

Kakav ti je ovo orman?

Morao sam da ga napravim, jer imam dosta stvari, i da može da se premešta.

Šta je baš tvoj stil?

Nemam neki stil. Najviše volim košulje, njih stalno kupujem, blago majci, hehe. Šalim se, znam sam da peglam. I cipele volim, imam ručni rad, i druge, ove jedne 250 evra. Patike zbog posla nosim samo, jer mi je udobnije.

Volim bele košulje i često ih nosim i na Fejsu na slikama izgleda da imam samo jednu. Imam ih jedno sto, ovde mi je samo deo, dosta ih imam kod mame. Ovde su mi košulje ujakova, komšijina, tatina, od strica, sa Kalenića od 50 dinara, Zara za 900 dinara, jer nije imala dugmiće, imam od druga jednu košulju, njemu je sad mala, nagruvao se od teretane.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu