Reklame
Dečja pornografija

Koliko daleko je spreman da ide advokat koji brani pedofile

Na podu iza radnog stola Bendžamina C. Vencela poređane su sasvim normalne fascikle. U njima je dokumentacija vezana za zločine koje su počinili njegovi klijenti – on je specijalista za slučajeve dečije pornografije.

pisao Melanie Marks
18 Mart 2017, 7:00am


UN i FBI procenjuju da na internetu svake sekunde 750,000 ljudi gleda dečiju pornografiju. Mnogi prestupnici prolaze nezapaženo i nekažnjeno. Ovo se jasno videlu u sklopu "Operacije osvetljenje", velike akcije koju su protiv dečije pornografije sprovele evropske agencije: 611 slučaj je ispitan, u 207 slučajeva se vršila istraga, a u samo 75 slučajeva je bilo hapšenja. 
Bendžamin Vencel ima 39 godina, živi na jugu Berlina, i već sedam godina radi kao pravobranilac pred krivičnim sudom. 


VICE: Kakvi se ljudi interesuju za dečiju pornografiju? 

Bendžamin C. Vencel: Ništa ih ne izdvaja, ne biste ih prepoznali na ulici. Nemoguće je napraviti konkretan profil ljudi sa pedofilnim tendencijama jer oni dolaze iz najrazličitijih društveno-obrazovnih uslova, raznolikog su doba kao i profesija. Tendencije kod njih uvek postoje, ne nestaju, oni samo nauče kako da žive sa njima.


Koliko se često srećete sa takvim ljudima? 

Obično imam 4-5 klijenata mesečno. Zahteve mi šalju sa svih strana Nemačke.

Kad ih sretnete, kako se ponašate prema njima? 

Ljudi kod mene dolaze zbog pravnih saveza, ja sa njima oformim normalan odnos na relaciji klijent-advokat. Većina ih je još u šoku – policija im upada na vrata obično oko 6 ujutru, bez upozorenja, i konfiskuje uređaje, od kompjutera do hard diskova do usb stikova. Hapse ih i pretresaju često pred porodicom i prijateljima.


Da li ih sažaljevate? 

Jasno mi je da su izloženi ekstremnom stresu. Krivična parnica ih opterećuje, brak im je ozbiljno ugrožen, mogu posao da izgube. Život kakav im je nekad bio vise ne postoji, nosiće zauvek etiketu pedofila. Ja se trudim da ih podržim kao klijente iako na ličnom nivou držim distancu – kao i sa svim klijentima, trudim se da ostanem profesionalan.


Kako vam to polazi za rukom, kako ostanete na distanci? 

Svaki advokat je zaštitnik pravnog sistema, to je posao kom nema ravnog. Svakom optuženiku garantovano je pravo na advokata, a da bi system funkcionisao, ja moram da blokiram svoja lična mišljenja i stavove. Da nisam sposoban to da uradim, ovaj posao ne bi bio za mene.

Zašto zastupate baš pedofile? 

Ne zastupam samo pedofile – njih je možda 5-10% među mojim klijentima. Ipak, polje dečije pornografije je posebna priča što se tiče krivičnog zakona. Mislim da mogu i tu da imam pozitivan efekat na svoje klijente. Ja ih uvek savetujem da kroz terapiju nauče kako da se nose sa svojim nagonima. Mislim da je to jedan od najvažnijih koraka, a većina me i posluša. Ne preporučujem im to samo da bih im lakše smanjio kaznu – terapija bi trebalo da im pomogne da ne ponove svoje delo, da ne nanesu štetu drugim osobama, drugoj deci. Tako da na svoj posao gledam kao na pozitivan društveni doprinos. Do sada nijedan od mojih klijenata nije ponovio svoj prekršaj.

Sve fotografije: Lisa Ziegler

Šta radite kad odbiju terapiju? 

Bar 90% mojih klijenata pristane na terapiju, oni koji je odbiju obično tvrde da i nisu pedofili. Imao sam klijente koji kažu da su zavisni od skidanja ilegalnog materijala sa interneta. Kad se to desi, i njih pokušam da ubedim da odu na lečenje, ali ne mogu nikog da primoram.

Kakva je procedura kad prihvatite klijenta?  

Osumnjičeni me kontaktira posle policijske racije. Ja kontaktiram policajce i tužitelje, zatražim pristup istražnom materijalu. Kad procenim koliko dokaza imaju, mogu da formiram predstavu o tome kakva bi mogla da bude kazna. Onda porazgovaram sa klijentom i predložim mu terapiju.


Kad kažete da pregledate dokazni materijal, da li to znači da i sami morate da gledate dečiju pornografiju? 

Moram, mada je obično dovoljno samo baciti pogled da bi se procenio obim i vrsta sadržaja. Ovde u Berlinu mi ne šalju materijal, samo mi omoguće pristup u prostorijama javnog tužilaštva, u društvu drugih ljudi.


Kako taj materijal utiče na vas? 

Dečija pornografija je uvek užasna – iza svake slike krije se izmučeno dete. Svaki prestupnik bi trebalo to da zna. Ali moram da budem profesionalan. Nažalost, svugde se može naići na užasne prizore.


Da li vas nekad grize savest zbog odbrane pedofila? 

Ne, to je sve u sklopu posla. Ako hirurg ne može da podnese krv, ne bi trebalo da postane hirurg. Ja sa klijentom držim distancu, nema tu privatnog odnosa. 
Biti pedofil u našem društvu smatra se za nešto najgore, ali zakon ne svrstava posedovanje i distribuciju ovog materijala u najteže prekršaje. Kazne su daleko vise za ubistvo ili oružanu pljačku. Koga po prvi put uhapse zbog posedovanja dečije pornografije, obično mu se izriče uslovna kazna, u zavisnosti od broja slika. Ali to je samo u slučaju posedovanja snimljenih materijala – zlostavljanje dece kažnjava se sasvim drugačije.


Jeste li nekad branili producente dečije pornografije? 

Jesam, a u tim slučajevima je optužnica uključivala i zlostavljanje maloletnika.

Šta se desilo? 

Moj klijent je pravio fotografije i video snimke sopstvene ćerke. Naša strategija bila je puno priznanje koje bi ćerku poštedelo svedočenja. To je bilo u opštem interesu. Moj klijent žali zbog toga što je uradio.


Znači, bio je svestan da je to što radi pogrešno?  

Mislim da jeste znao šta radi, da. Ali sve je trajalo nekoliko godina, tako da je verovatno tu svest potisnuo.


Kakav je bio kao čovek? 

Neupadljiv, porodičan tip.

Jeste li i njega uputili na terapiju? 

U ovom slučaju to nije bilo moguće. Išao je pravo u zatvor gde mu je izrečena sedmogodišnja kazna, koju još uvek služi. Ne znam da li tamo ima priliku da se podvrgne terapeutskom lečenju – u trenutku izricanja kazne moj posao bio je okončan.


Zar zaista nijedan od ovih slučajeva ne ponesete sa sobom?

Pa zapamtim ih, to svakako.


Da li planirate da postanete otac? 

Da.


Ne plaši vas šta bi moglo da se desi vašoj deci? 

Svako nosi svoje brige i strahove. Ja sam možda za nijansu manje naivan od većine ljudi, zbog posla kojim se bavim. Razvio sam osećaj za određene pretnje. Ne bih dozvolio da se moja deca sama noću voze javnim prevozom, na primer – obavezno bih došao da ih pokupim.

Postoji li zločin koji ne biste mogli da branite? 

Teško pitanje. Sve zavisi od slučaja do slučaja. Do sada nisam naišao na takav. Ne bih želeo da imam posla sa nekim ko je ubio dete, na primer.


Ako vam se u jednom trenutku smuči da branite kriminalce, kojim biste se poslom bavili? 

Iskreno, prodajom nekretnina. Sasvim je drugačije, ali strašno me to zanima. 

Tagged:
advokát
Pedofilija
odbrana