Unosna prodaja kose preko interneta

Zajedno sa doniranjem sperme i testiranjem lekova, prodaja kose preko interneta je jedan od najlakših načina da se zarade pare bez rada. Vlasuljari, elitni „lutkari" i oni kojima je kosa fetiš su voljni da daju hiljade dolara za jedan skalp vrhunskog kvaliteta.

Ljudska kosa je dragocena, jer je retka i neuporedivo kvalitetna roba za širok spektar korisnika. Sićušnim ljuspicama koje upijaju ulja a vodu ne, kosa čisti naftne mrlje bolje od većine drugih materijala. Ali najtraženija je u kozmetičkoj industriji. Umeci i perike koji se prave od najkvalitetnije ljudske kose su nekoliko puta skuplji od sintetičkih. Osim što ima prirodan sjaj i teksturu, prava kosa se ne topi kada je izložena visokim temperaturama, što je ogromna prednost kada koristiš fen.

Međunarodni tokovi trgovine odnose kosu tamo gde su pare. Statistike UN za 2014. godinu pokazuju da su SAD uvezle ljudsku kosu u vrednosti od preko 650 miliona dolara – sirovu, obrađenu ili pretvorenu u perike, lažne brade ili obrve. Italija i Britanija su takođe važne destinacije, i obe zemlje su uvezle kosu u vrednosti od preko 50 miliona dolara. Kina je izvezla prirodnih perika u vrednosti od preko 2,2 milijarde dolara, težine nešto manje od 13 miliona kilograma.

Ali lanac snabdevanja ume da bude šokantno nemoralan, sa posrednicima koji putuju po indijskim i kineskim selima i nude seljankama siću za kosu koja na zapadnom tražištu vredi na stotine dolara. 2004. godine, Gardijan je pisao da u ruskim zatvorima i mentalnim institucijama zarađuju tako što na silu briju glave štićenicima i prodaju njihovu kosu u inostranstvu (Viktorija Bekam se čak i hvalila da je ponosna vlasnica perike koja potiče iz ruskog zatvora, ali je njen frizer porekao tu njenu tvrdnju.).

Ali internet je omogućio ženama da dobiju pristojnu cenu za svoju kosu, time što ih je direktno povezao s kupcima širom sveta. Džordž Horton, frizer iz Kalifornije, 2007. godine se dosetio da osnuje onlinehairaffair.com, nakon što je nagovorio dve devojke da prodaju svoju kosu na eBay-u.

„Otišli smo u salon, ošišali ih i obrijali im glave", rekao je on. „Nismo imali predstavu šta će da se dogodi. Ali ljudi su poludeli na aukciji".

Sve zajedno, Horton je ovom svojom smicalicom zaradio oko 4000 dolara, kako je izjavio za VAJS. Očigledno je postojalo nepokriveno tržište, pa je napravio sajt, prvo kao platformu za aukcije, a onda za direktnu trgovinu.

Pročitajte : Srpska kosa odlazi u Donjeck

Uskoro se pojavila konkurencija. Jedni od prvih je bila buyandsellhair.com, kompanija iz UK, koja je osnovana 2010. Vlasnik, Sendip Sekon, je rekao VAJSU da boja, gustina i kvalitet utiču na cenu. Riđa kosa dostiže najveću, od 30 do 80 dolara za dva i po santimetra, a za njom sledi plava. Kosa koja se smatra za „devičansku" – ona koja nije farbana, blajhana ili ispravljana – takođe dobija bonus. Ali dužina je najvažniji faktor, i kosa dužine preko pola metra može da dostigne cenu od hiljadu dolara i više. Na Sekonovom sajtu piše da je najskuplja kosa ikada prodata bila gusta, devičanska kosa dužine 115 santimetara, za 6500 dolara.

Ko daje sve te pare? Tokom 2013. i 2014, Sekonova kompanija je sprovela istraživanje svojih kupaca, da bi saznali šta rade s kosom kada je kupe. Rekao nam je da 83 posto njih pravi perike i umetke, pet posto je koristi za „umetnička dela, dizajn ili modu", uključujući i porcelanske lutke, odeću i dugmeta. Preostalih 12 posto je bez uvijanja priznalo da im je kosa bila potrebna zbog fetiša.

A fetišisti rado plaćaju više, ako dobiju nešto više od uobičajenog. Neki kupci nude premiju ako im žene koje im prodaju kosu daju snimak brijanja glava, kaže Sekon. U nekim slučajevima, ovo je samo mera obezbeđenja, jer prodavci nekada umeju da prevare kupce, mešajući ljudsku kosu sa konjskom dlakom. Ali kod polovine video transakcija, posebni zahtevi odaju seksualne sklonosti kupca.

„Kažu nešto tipa, 'Voleo bih da ti gledam lice dok se šišaš'", kaže Sekon.

Kimberli Kristensen iz Igl Mauntina, Juta, koja prodaje četrdesetak santimetara svoje kose za 280 dolara na hairsellon.com, udvarao se nekakav video kružok sa fetišom kose. Jedan čovek ju je kontaktirao i ponudio joj 1,500 dolara za nešto što je on nazvao „ekstremnom promenom stila."

„Želeli su da potpuno obrijem glavu", rekla je ona. „Želeo je da odem u Alabamu i da oni snime brijanje glave. Oni nude više, zato što prodaju svoje filmove. To mi je zvučalo veoma čudno."

Onda se čovek ponovo javio, sa novim uslovima. Želeo je malu probu onoga što će se dogoditi, i tražio je od nje da to snimi.

„Rekao je, 'Moraš smesta da odsečeš jedan pramen kose, ili nema dogovora'", rekla je za VICE.

Kimberli je bio potreban novac da otplati studentski kredit i druge dugove, ali kaže da nije u prevelikom finansijskom škripcu. Kaže da joj još uvek stižu poruke od tog čoveka.

Pozvali smo broj sa koga su je kontaktirali, ali javila se sekretarica. Do objavljivanja ovog članka, niko nam nije uzvratio poziv.

Kimberli kaže i da su je kontaktirali kupci koji prave porcelanske lutke. Pored perika i umetaka, i korišćenje kose za pravljenje lutaka je veoma unosno. Kim Malon, koja vodi onlajn prodavnicu lutaka po imenu Dollery, rekla nam je da mnogi vrhunski lutkarski umetnici (a zaista insistiraju da ih nazivaju umetnicima) koriste ljudsku kosu, kompletirajući već jezivu i uznemirujuću pojavu takvih lutaka.

„Umetnici iz čitavog sveta tragaju za tim specijalnim perikama koje se prave ekskluzivno za umetničke lutke". „Ponekad ne mogu da ih nađu i moraju sami da ih prave, ili da ručno voskom umeću dlaku na glave lutaka".

__________________________________________________________________

Povezano : Pogledajte naš dokumentarac o živim lutkama "Reborn Babies"

__________________________________________________________________

Maloun kaže da je prava ljudska kosa uobičajena kod lutaka koje koštaju preko 1,000 dolara, naročito kod onih koje se prave u ograničenim serijama, koje mogu da dostignu cenu i do 13,000 dolara.

Kristina S, koja se takođe oglašava na hairsellon.com, trenutno pregovara sa jednim od tih umetnika koji prave lutke. Rekla nam je da uvek pita kupce šta nameravaju da urade s njenom kosom.

„Neki prave umetnine. Neki je jednostavno skupljaju i drže u kutijama, kao vid nekakvog čudnog gomilanja stvari", napisala nam je u mejlu. „Jedan kupac me je čak pitao da li sme lično da me ošiša. Tako sam shvatila da postoji fetiš kose".

Nema ništa loše kod fetiša kose, ali onlajn tržište kose možda nije odgovarajući način da se traže dobrovoljni partneri. Kristini svakako nije bilo milo kada su joj to predložili.

„Nikada ne bih pothranjivala tako nezdravo ponašanje", rekla je, „koliko god da mi ponude".

Ali prema Sekonu, neke žene bi.

„Mnogi ponuđači prihvataju", rekao je on „jer mogu da traže više para. Kažu, 'naravno, možeš da vidiš moju sliku'".

Osim toga, ovakve međusobno korisne transakcije su preporučljivije od alternative, kada se fetišisti izdaju za predstavnike dobrotvornih organizacija da bi nabavili kosu koju toliko očajnički žele. „Lokne ljubavi", dobrotvorna organizacija koja obezbeđuje perike za decu, kaže da ih ponekad zovu frizeri i žale im se na prevarante. Kada su u jednom salonu otkrili da jedna dobrotvorna organizacija ne daje donacije direktno, napravili su im zasedu.

„Sledeći put kada je potencijalni kradljivac kose došao, tamo ga je sačekala policija", kaže Madona Kofman, predsednica te dobrotvorne organizacije. „Uhapsili su ga, i sudija ga je poslao na psihijatrijsku evaluaciju, jer je u pitanju bila neka vrsta fetiša."

Taj slučaj se dogodio pre više godina. Sada vlasnici frizerskih salona širom sveta mogu da budu mirni, jer oni koji imaju nezasitu želju za kosom neznanaca mogu da se zadovolje na drugom mestu. Po odgovarajućoj ceni.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu