​Istorijat Sex.com-a, domena oko kog se vodio najveći sudski rat

Na prvi pogled, sex.com izgleda kao ogoljeni Pinterest za pornjavu, ali za ovaj sajt se vezuje priča o beskrajnom inadžijskom preganjanju između čoveka koji je izmislio internet dejting i prevaranta koji mu je ukrao najvredniji dragulj interneta.

Istorijat domena je dobro dokumentovan, u čak dve knjige i na desetine članaka napisanih na tu temu. Prvi put ga je 1994. godine registrovao Gari Kremen, preduzetnik koji je osnovao Match.com i bio dovoljno iskusan da u ranim danima interneta kupi nekoliko generičkih domena, uključujući jobs.com i housing.com.

Kremen je čuvao domen sex.com dok je gradio svoj dejting biznis, sve dok ga jednog dana neko nije obavestio da se mejl sajta promenio. Pomislio je da je to neka greška, što nije bilo nemoguće s obzirom na stanje softvera u to vreme, ali je ubrzo primetio da su svi podaci o vlasništvu nad domenom promenjeni. Kada je pozvao broj koji se sada navodio u vezi s njim, javio se Stiven Koen, briljantni prevarant koji će ubrzo postati njegov životni rival.

"Kremen ga je pitao: 'Šta radiš s imenom mog domena?', a Koen mu je na to odgovorio: 'To je sada moj domen' i praktično poručio Kremenu da se nosi", kaže Kijeren Makarti, novinar čija knjiga Sex.com ispričala sagu oko sudske borbe za sajt.

Do današnjeg dana ostaje nejasno kako je tačno Koen stekao vlasništvo nad domenom. On nije završio srednju školu i bio je spretni muvator koji je slične zahvate izvodio čitavog života. Makarti smatra da je Koen nabasao na tehnikaliju koja mu je dozvolila da pošalje zahtev za izmenu mejla — ali Kremenovi advokati tvrde da mu je verovatno dodatno pomogao neko iz kompanije koja je radila hosting domena.

"Sumnja se da je imao seksualnu vezu sa nekim iz Network Solutions i da je tu osobu prevario da unese njegovu mejl adresu, a zatim to iskoristio da promeni ostale podatke", kaže Makarti.

Kremen je angažovao advokate i započeo misiju da povrati Sex.com. Koen je u međuvremenu počeo da vodi sajt, prodajući oglase i na njima zarađivao oko pola miliona dolara dnevno. To je bilo u danima pre Gugla, kada su ljudi samo ukucavali razne domene da bi surfovali mrežom. Ne iznenađuje da je sex.com bila popularna nasumična reč koju su ljudi ukucavali i sajt je imao na milione posetilaca dnevno.

"Bio je to najbolji domen na internetu zato što su milioni ljudi dolazili samo da vide šta se tu nalazi ", kaže Makarti. "Zaradio je milione samo zato što postoji. Bio je to Sveti gral interneta u ono vreme i ljudi su malo izgubili glavu zbog njega."

Sudska borba za domen trajala je narednih pet godina, a obojica su bili podjednako tvrdoglavi u nameri da se dočepaju sajta.

"Njih dvojica bili su veoma pametni i veoma uporni ljudi, a nijedan od njih ni u čemu nije voleo da gubi", napominje Makarti. "Koen je, dakle, ukrao domen i počeo da zarađuje milione, tako da se opirao i nogama i rukama da ga zadrži, a Kremena je ophrvao osećaj nepravde. Imao je jaku motivaciju da pobedi tog čoveka."

Kremen je na kraju dobio na sudu, što je predstavljalo veoma bitan pravni presedan da imena internet domena čine neotuđivo vlasništvo i mogu biti ukradena. Koen se žalio na tu odluku sve do Vrhovnog suda, ali je ovaj odbio da to uvaži. Naloženo mu je 2001. godine da Kremenu plati 64 miliona dolara na ime izgubljene zarade, što je lansiralo sledeće poglavlje sage oko sex.com-a.

Nakon što je izgubio parnicu, Koen je zbrisao preko granice u Tihuanu kako bi izbegao plaćanje poravnanja. Kremen je na to odgovorio izlepivši po čitavom gradu poternice sa Koenovom fotografijom i podacima. Makarti kaže da je Koen tvrdio kako se to završilo tako što su mu se lovci na ucenjene glave pojavili na vratima i upustili se u puškaranje sa meksičkom policijom.

Meksičke vlasti su na kraju izručile Koena Sjedinjenim Državama, gde je šest meseci proveo u zatvoru sve dok sudija nije odustao od pokušaja da ga primora da plati. Do današnjeg dana, tvrdi Makarti, Koen odbija da plati i jedan cent od 64 miliona koliko duguje Kremenu. Jedino što je Kremen uspeo da izmuze od Koena bila je jedna od građevina u njegovom vlasništvu, koju je Koen platio da bude uništena pre nego što je Kremen preuzme. Sitne čarke među njima i dalje traju.

"Kremen plaća grupu advokata samo da prate sve što Koen radi", kaže Makarti. "Igraju se mačke i miša već 10 godina. On prati Koena u stopu po čitavom svetu u pokušaju da mu uzme novac, a Koen beži po čitavom svetu odbijajući da mu plati."

A šta ovih dana radi sex.com? Kremen ga je 2006. godine prodao aukcijski za iznos koji se procenjuje na 13 miliona dolara. Izmenio se nekoliko puta od tada i danas je veliki sajt za pornografiju, a funkcioniše po principu usluge na Pinterestu jer dozvoljava korisnicima da postavljaju i dele porno sadržaje. I dalje zarađuje od gustog saobraćaja koji dobija samo se držeći imena domena, mada nije ni približno toliko uspešan kao što je bio u danima pre Gugla.

Martin Keli, projektni menadžer Sex.com-a, kaže da sajt sada vodi tim od oko 20 ljudi sa sedištem u Montrealu. Sajt posećuje oko 1,8 miliona korisnika dnevno, bilo sa kompjutera ili mobilnih telefona, a u bliskoj budućnosti planiraju redizajn.

"Mnoga istorijski velika imena internet sajtova su se pomučila da upute prave korisnike na pravi sadržaj", kaže Keli. "Mi želimo da se vratimo unazad, da analiziramo podatke koji su naši sadržaji najomiljeniji i dizajniramo podgrupe koje će zaista istaći želje naših korisnika. Želimo da korisnici mogu da prate svoje omiljene zvezde i dele prelepo upakovan sadržaj."

Možda su njegovi dani Svetog grala interneta prošlost, ali je vrednost sex.com-a i dalje neosporna.

Gospodari domena je kolumna koja istražuje ko su vlasnici popularnih ili zanimljivih internet domena i šta s njima rade.