Reklame
zavere

Zašto pogrešno tumačimo teoretičare zavere

Analizom miliona Redit postova, otkriveno je da se samo mali deo teoretičara zavere uklapa u stereotipnu karikaturu.

pisao Mack Lamoureux
14 April 2018, 6:00am

Fotografija: Skrinšot: It’s Always Sunny in Philadelphia

Tekst je prvobitno objavljen na VICE Canada.

Dok je analizirao milione postova sa zavereničkog podforuma na Reditu, Kolin Klajn bio je iznenađen više puta, ali poseban utisak na njega ostavio je jedan konkretan korisnik.

Dobro, ne sam korisnik, nego količina njegovih postova.

- Gledao sam u ekran i mislio da je sigurno greška. Morao sam da proverim da nije bot ili tako nešto - kaže Klajn za VICE kroz smeh.

- Mislim se, pobogu čoveče, produktivniji si od mene. A nije ni da lupeta, zato mi je čudno - kaže on.

Korisnik koji je zapanjio Klajna postovao je 18,000 puta i ostavio trag od 896,337 reči na temu raznih teorija zavere. To je tekst skoro dva puta duži od cele trilogije „Gospodar prstenova“.

- Znao sam da ljudi ulažu veliku energiju u te stvari, ali ipak me je taj primer iznenadio - priča Klajn.

Klajn je na ovog Tolkina među reditorima naišao u sklopu istraživanja na temu teoretičara zavere. Kao zamenik direktora Centra za prirodne nauke na Australijskom nacionalnom univerzitetu, Klajn je ovaj rad obavio u saradnji sa post-diplomcem Piterom Klatonom, takođe sa ANU, i post-doktorantom Vinsom Politom sa Univerziteta Makari. Rezultate je u februaru objavio Frontiers of Psychology.

Ovaj tim naučnika ustanovio je da popularna predstava o teoretičarima zavere u najboljem slučaju neosnovana.

Da bismo shvatili zašto su se Klajn, Klaton, i Polito bavili analizom miliona Redit postova, potrebno je imati u vidu tradicionalni stav javnosti o teoretičarima zavere. Za ove ljude obično se misli da „monološki“ veruju u uzajamnu povezanost svih stvari – setimo se Conspiracy Charlie mema iz serije „Sunčana Filadelfija“ - i to do patološkog nivoa ubeđenosti.

Poznato je da su teorije zavere i oni koji ih šire prethodnih godina značajno bliže mejnstrimu. Slučajevi kao što je „Picagejt“ vodili su do nasilja u stvarnom svetu, a ukupan uticaj teorija zavere na društvo nesumnjivo je negativan. Klajn i njegovi saradnici odlučili su da ispitaju osnovanost ove karikature.

- Sumnjali smo u osnovanost tog doživljaja teoretičara zavere, znali smo kako internet funkcioniše - priča Klajn za VICE.

- Pretpostavili smo da tako funkcionišu samo ekstremni slučajevi, ali trebalo je to dokazati. Odlučili smo da ispitamo kako operišu ljudi koji se zaista bave teorijama zavere - priča on.

Koristeći javno dostupne podatke sa Redita (2.2 miliona postova od 130,000 korisnika u periodu od osam godina) i metod analize poznat kao topic modelling – vrsta lingvističke obrade podataka. Otkrili su da popularni „pravoverni“ teoretičari zaista postoje, ali takođe da postoje i mnogi drugi.

- Mnoge podgrupe ne uklapaju se u postojeću percepciju. Mnogi među njima fokusirani su na samo jedno polje istraživanja – najčešće antisemitizam – pa ih interesuju samo potencijalne zavere koje misle da će moći da uklope u širu rasističku sliku. Ako im ne deluju tako, zanemariće ih - objašnjava on.

Klajnov tim je podelio teoretičare zavere sa Redita u 12 kategorija: antiautoritarci, antiimperijalisti, antisemite, istinozborci, obespravljeni, prezrivci, pseudonaučnici, pravoverni (dve podgrupe), reditorci („osobe opsednute internom dramom foruma više nego pojedinim teorijama“), rodoljubi, i skeptici opšte prakse. Klajn kaže da ga ova raznovrsnost nije šokirala.

- Ako pogledam unazad, ne bih rekao da smo znali tačno na koje ćemo podgrupe naići. Kad naiđeš neku od njih lako kažeš sebi, pa da, kako ovde ne bi bilo zagovornika prava na naoružanje. Možda su me jedino iznenadili takozvani „obespravljeni“, cinici koji u svemu vide uticaj moćnika iz senke - priča on.

Drugim rečima, iako postoje teoretičari zavere koji se uklapaju u standardni stereotip, oni su u manjini. Ogromna većina je fokusirana na samo jedan aspekt ili društvenu pojavu koju glasno zagovaraju – zato ih ne treba sve tretirati podjednako. Veliki broj njih privlači socijalni aspekt, odgovara im da se druže i raspravljaju o zaverama, iako nisu naročito ubeđeni u njihovu osnovanost. Štaviše, najveći broj korisnika uopšte nije opsednut svojim teorijama zavere – nisu posvetili život njima (bar ne onlajn); po Reditu istovremeno kače slike svojih mačaka kao i bilo ko drugi.

Klajnov tim je postavio „teoriju ledenog brega“ po ovom pitanju – zaključuju da je doživljaj javnosti o teoretičarima zavere samo vrh daleko veće mase koja se trenutno ne vidi. Da bi se društvo izborilo sa toksičnim efektima teorija zavere, moraće preciznije da sagleda ljude koji se tim teorijama bave.

- Uzmimo na primer teoriju po kojoj CIA drži tajne zatvore. Jedna osoba bi to dovela u vezu sa teorijom o 9/11; druga bi je povezala sa svojim antisemitizmom; treća bi je uplela u ideju o plenidbi naoružanja. Svi se oni uhvate za određeni aspekt teorije, svi je zajedno promovišu ali svako sa svoje strane -navodi se u analizi.

Pitam Klajna šta misli o uzrocima sve prisutnijih teorija zavere van konteksta Redita. On kaže da nema pouzdan odgovor, ali nagađa da leži negde u predelu ogromne količine informacija koja nas zapljuskuje sa interneta. Istovremeno sve češće nailazimo na greške i propuste u tradicionalnim medijima, dok uticajni ljudi šire nepoverenje (a la Tramp), a neki deseti nude lažne alternative. Ipak, sve se u suštini svodi na nepoverenje.

- Nažalost, teorije zavere su samo simptom šireg gubitka poverenja u državne institucije, a to nepoverenje često i nije neosnovano - zaključuje se.