dizajn

Slavimir Stojanović Futro za VICE: Nikada nismo napravili akcioni plan za brending države

"Ja sve što radim želim da budem najbolji. Tako i kad igram fudbal uvek hoću da pobedim"

pisao Mladen Đurović; fotografije Vladimir Živojinović
05 Jun 2018, 8:45am

Njegove osnovne fudbalske karakteristike su dribling u mestu, razoran šut i brzina. Neke od mnogih njegovih dizajnerskih osobina su inovacija, eksperiment, igranje sa tipografijom… Majstor malog fudbala i majstor svetskog dizajna - Slavimir Stojanović.

Slavimir je svoju prvu nagradu osvojio sa 16 godina, a od tada je sakupio preko 300 nagrada i priznanja, domaćih i međunarodnih. Nagradu za životno delo dobio je sa 48 godina, a fakultet je završio sa 49, i to 30 godina pošto ga je upisao. Njegovi radovi se nalaze u Muzeju reklame i plakata u Hamburgu, Muzeju plakata u Varšavi i Centru Pompidu u Parizu. Našao se u brojnim svetskim časopisima kao što su Graphis, Print, Communication Arts, Creative Review, Computer Arts, Web Design i mnogi drugi. Uvršten je u knjigu New Masters of Poster Design, kao i u prestižnu Taschenovu knjigu Contemporary Graphic Design.

Za njega samog najveća nagrada jeste njegova porodica; supruga Olja i ćerka Nađa. Iz te ljubavi proizašla je i slikovnica “Singi Lumba” koja je sačinjena od priča koje Slavimir smišlja i priča svako veče Nađi pred spavanje.

Slavimir iz života izvlači inspiraciju za svoj rad i dokazuje tačnost svoje tvrdnje da je:”Dizajn obećanje nečeg dobrog”. A, nešto dobro desilo mu se i ove godine. On će predstavljati Srbiju na Svetskom prevenstvu kao jedan od 32 dizajnera u okviru projekta Footb-All Mix. Tim povodom razgovarao sam sa njim o pomenutom projektu, o Svetskom prvenstvu i njegovoj igračkoj karijeri…

Jednostavno rečeno, razgovarali smo o fudbalu.

VICE: Za početak, reci mi nešto više o projektu Footb-All mix?
Slavimir Stojanović: To je projekat koji je osmislio Felipe Taborda, ubedljivo najbolji brazilski dizajner i jedan od mojih idola. On je odlučio da okupi 32 dizajnera iz zemalja koje su se plasirale na SP u Rusiji, i da svako od njih uradi po jedan plakat na temu fudbala kao strasti, opsesije, veštine. Na plakatima neće biti nikakvih nacionalnih obeležja, dresova, zastava, sponzora. Sve je osmišljeno tako da se oda počast fudbalu kao igri koja ujedinjuje čitavu planetu.

Na tom spisku od 32 dizajnera se nalaziš i ti?
Da. Nisam siguran kako je baš mene izabrao pošto se ne poznajemo lično. Verovatno me je pronašao na Guglu, ili možda po nečijoj preporuci. Kada je usledio poziv, kao veliki zaljubljenik u fudbal, nisam imao zadrške da li hoću ili neću da učestvujem. Moje je da pored dizajniranja plakata koji će biti izložen u Moskvi na izložbi pred samo prvenstvo, izaberem i pet studentskih radova iz Srbije koji će učestvovati na izložbi u Beogradu. Moram da kažem da su sve ove izložbe pod znakom pitanja. Plakati su urađeni, ali iako je FIFA podržala ovu akciju, Felipe nema neku logističku pomoć. Pitanje je koliko će on sam uspeti da iznese sve ovo. Slično je i kod nas. Izložba bi trebalo da bude 07. juna, ali moraju da se pronađu ljude koji su spremni da to podrže i da organizuju.

Slavimir Stojanović za Footb-All mix

Čitajući spisak učesnika deluje da si se našao u dobro odabranoj ekipi?
Imam osećaj kao da sam zaigrao u prvoj ligi. To su sve najbolji dizajneri u svojim zemljama.

Kako ti se čine ostali radovi?
Ima odličnih radova. Jako su mi interesnatni radovi nekoliko autorki za koje znam da apsolutno ne prate fudbal. Ali, najzanimljivije je što po samim radovima možeš da vidiš koliki je fudbal fenomen. Negde su ljudi baš ostrašćeni, nekima je to čisto intimna stvar, nekima nacionalna. Recimo, autori iz Severno-Afričkih država jednostavno nisu mogli da izbegnu da stave dres ili bar nacionalne boje na svoje radove, iako to nije dozvoljeno. Gledajući radove tih autora ti shvatiš kolika je fudbal strast i koliko su oni ponosni na svoj plasman na Svetsko prvenstvo. Kao što i mi treba da budemo ponosni na naš plasman.

Za tebe se zna da si veliki fudbalski fan.
Ne znam koliko je fan dobra reč. Više volim da igram fudbal nego da ga gledam. Jako sam izbirljiv po pitanju praćenja fudbala. Gledam ono što može da me inspiriše. Volim da gledam premijer ligu, špansku ligu, ligu šampiona. Volim da gledam Real Madrid. Još od Figa i Zidana postoji neka aura oko Reala koja me privlači. Iz ličnog iskustva znam koliko je teško konstantno opstajati na vrhu. I sada je Real na meti raznih napada, svi grebu da ih skinu sa postolja, a oni treću godinu zaredom uspevaju da osvoje Ligu šampiona. Jako volim i Ronalda bez obzira što je i on ekstremno nesimpatičan. Nekako imam identifikaciju sa njima jer sam kao mlad dobio prve nagrade i sve vreme moram da se dokazujem iznova i iznova. Uspeh prosto odbija ljude. Uvek postoje one priče:”Sve je namešteno, lako je njima”. A meni je baš taj uspeh drag.

Ti imaš i fudbalsku karijeru iza sebe?
Igrao sam fudbal. Doduše više mali nego veliki. Već sam imao 26 godina, kada su me ubedili da predjem da igram veliki fudbal. Otišao sam u Voždovac, koji je tada nastupao u trećoj ligi, i odigrao par sezona za njih.

Da budem iskren, ja sam otišao da igram za Voždovac verujući da će me neko snimiti pod stare dane, i da ću napraviti dobru fudbalsku karijeru negde u inostranstvu. Zanimljivo je da sam ja tada uveliko radio i osvajao svetske nagrade u dizajnu. I sad, znaš kako je, to je treća liga, sirotinja, a ja u dizajnu mlatim ozbiljnu lovu. Sećam se da sam išao posle posla taksijem na trening i da sam uvek izlazio dve ulice niže da me slučajno neko ne vidi. Čak nisam nikome ni rekao da sam dizajner.

Igrao sam centarfora, i ako se nešto pročuje nikad neću dobiti loptu. Mada se meni nikada nije sviđalo na velikom terenu. Nikad loptu da dobiješ. Najviše golova sam se nadavao iz slobodnjaka, pošto sam bio najstariji, uzmem loptu i ne dam nikom drugom da izvede. Plus, u toj ligi većinom su igrali klinci na kaljenju iz većih klubova, željni dokazivanja, samo grizu, udaraju, biju gde stignu. Sve me je to užasno nerviralo. Izađem na teren, gledam kako ovi na sredini terena muljaju do besvesti, krljaju se, lome noge. Kad neko i slučajno pošalje loptu ka meni, ako je visoka, već znam da dobijam koleno u bubreg.

Jednostavno bio sam baš nezadovoljan i sve je kulminiralo posle jednog duela u kome sam dobio jak udarac laktom u oko. Pukao mi je film, potukao sam se. Sve se završilo opštom tučom. Tako se završio moj izlet u profesionalni fudbal.

Posle godinu dana ponovo si sarađivao sa Fudbalskim savezom Srbije?
To je još bio uvek Fudbalski savez Jugoslavije. Pred Svetsko prvenstvo u Francuskoj ljudi iz saveza su me pozvali da uradim dizajn grba. Nisu imali pojma da sam se ja profesionalno bavio fudbalom, a kamoli da sam imo incident zbog koga sam prestao da igram. Ja im to nisam ni pominjao. Više sam se fokusirao da taj grb izleda lepo, i da uradim dobar posao.

Čuo sam da si dosta prgav kad igraš fudbal?
Ja sve što radim želim da budem najbolji. Tako i kad igram fudbal uvek hoću da pobedim. Kada vidim da mi ne ide, da nemam snage, mnogo se nerviram. I u tim situacijama ako me neko namerno udari umem da budem baš neprijatan. Isto kao i u realnom životu, padne mi klapna kada vidim da neko uopšte ne misli na druge. Mi svi kod mene na malom fudbalu imamo po 40, 50 godina, i ako desi neka ozbiljnija povreda pitanje je da li ću moći da nastavim da igram fudbal.

Tačno je, umem veoma tečno da govorim na “fudbalskom” jeziku. Ali, čim se istuširam i udahnem vazduh bude mi krivo što sam bilo šta rekao osim: “dodaj, prva, šut…”

Da li pratiš domaći fudbal i za koga navijaš?
Ne pratim domaći klupski fudbal. Navijam za Partizan, ali ne gledam utakmice. Nisam ostrašćen navijač, kad igra Zvezda protiv nekog stranog kluba bez problema navijam za Zvezdu. Pratim reprezentaciju. Baš u ovim kvalifikacijama sam radio plakat za utakmicu Republika Irska-Srbija. Irci imaju jednu super akciju, pred svaki meč na kom su domaćini pozovu jednog dizajnera iz zemlje koja im gostuje da uradi plakat za tu utakmicu, i posle se on prodaje u dobrotvorne svrhe. Jako lepa stvar.

Šta očekuješ od Svetskog prvenstva?
Jedva čekam da počne. Ja bi voleo da prođemo grupu i ako je moguće iznenadimo Brazil. Što se ostalih tiče, Nemci imaju ekstremno jak motivacioni karakter, i nekako uvek mogu da osvoje kakva god da im je ekipa. Ja volim da gledam Brazil, i voleo bih da oni osvoje, ako slučajno mi ne uspemo.

Kao dizajneru čiji ti se dres najviše sviđa?
Uvek dres Brazila. To je čista psihologije boja; uvek izgleda sveže i prijatno. Te boje nikoga ne ugrožavaju, nemaš osećaj neke krvave strasti koji imaš kad vidiš crveni dres. Plus, ta žuta boja, to je Sunce, to je radost života. Sa druge strane imaš Nemačku, čiji beli dresovi su uvek neverovatno precizno dizajnirani. Imaš osećaj kao da igraš protiv mašine, što nemci u neku ruku i jesu.

Kada su zemlje iz regiona upitanju mislim da je najbolji posao uradila Hrvatska. Njihov dres je zapamtljiv, niko nema kockaste dresove. Uzeli su svoje nacionalno obeležje i iskoristili na najbolji način. Sa druge strane mi imamo problem da slobodno stavimo krst ili ocila zato što decenijama živimo u stigmi da smo svi krvoloci. Živeći u društvu bez lustracije i priznanja grešaka iz prošlosti, nametnuo nam se sam po sebi taj identitet i nikako da ostavimo istoriju po strani.

Slavimir Stojanović, poster za utakmicu Srbija-Irska

Mi nikada nismo seli i napravili akcioni plan za brending države. Uvek smo uzimali nešto što nam u datom trenutku odgovara. A igrati se sa simbolima je problematično zbog njihovih mnogostrukih značenja. Mene to veoma ljuti, i u svom svakodnevnom radu činim sve da doprinesem pozitivnom brendiranju Srbije. Da Srbija u svetu dobije neku drugu vrstu aure.

Kao što ćemo svi zdušno navijati za Srbiju na Svetskom prvenstvu, tako isto treba da navijamo i za Slavimira Stojanovića. Da napravi od Srbije ono što ona poslednjih 30 godina nije; da postane pozitivno prepoznatljiv brend u svetskim okvirima.