Šta kupuju Srbi sa Kosova dok traje "carinski rat" Prištine i Beograda

Danas nisu stigle dnevne novine na KiM, jer je distributerima mnogo da plaćaju carinsku taksu uvećanu sto odsto, na osnovu odluke Vlade Kosova. Iz Beograda stižu poruke da je ovo "najteža situacija za Srbiju u poslednjih deset godina". U srpskim sredinama, u većini radnji, poskupeli su hleb i mleko, za deset do 30 dinara. Za sad nema povećanih cena drugih proizvoda, jer kako kažu, dok traju zalihe u magacinima robe iz uže Srbije, neće menjati cene. U jednom marketu severnom delu Kosovske Mitrovice uobičajena popodnevna gužva. Ljudi uglavnom nisu raspoloženi za priču, jer kako kažu “svega im je preko glave”. Kupuju osnovne namirnice, zagledaju cene i konstatuju da nije sve poskupelo.

Ana Marija Ivković kaže za VICE, da kupuje ono što joj se sviđa, da ne pravi razliku među proizvodima na osnovu toga i da kupuje i proizvode koji nisu iz Srbije.

- Kupujem, ne često, ali događa se. To su uglavnom mlečni proizvodi i nešto od slatkiša, jer se događa da su kvalitetniji proizvodi iz drugih zemalja CEFTA jeftiniji na Kosovu nego oni iz centralne Srbije. Maloprodaja često dobro zarađuje na potrošačima koji odluče da kupuju samo srpske proizvode. Ako zaista ostane ova odluka I sve poskupi sto odsto, sigurno da bi me mnogo pogodilo, kao i ostale potrošače na KiM., bez obzira na nacionalnost, jer koliko god da kupujemo i robu koja nije srpskih proizvođača, primarna roba kod potrošača je ona proizvođača iz centralne Srbije. Tako je i u najvećim marketima na Kosovu najviše robe iz centralne Srbije, štaviše, ni kosovska roba kod potrošača albanske nacionalnosti ne ceni se kao srpska. Problematično sa povećanjem taksa je to što se na perfidan način građanima uskraćuje pravo, mogućnost kupovine srpskih proizvoda. Sa druge strane, i ovo bi moglo da se razume kao igra na uštrb običnih građana - jedni podignu takse, drugi bi borbenu gotovost po ko zna koji put, a posle nekoliko dana beogradsko-prištinskog imaginarijuma, nastavićemo „normalizaciju“.

Dve drugarice, studenti ne žele da pod svojim imenom daju izjave, a sve što se dešava jedna od njih, pripisuju politici.

- Imam osećaj da živimo u vrzinom kolu i da nasoj nesreći nema kraja. Kao da Srbija polako diže ruke od nas i da postajemo ničija deca kolektivno. Na severu ne postoji srednja klasa u ekonomskom smislu, već mi koji jedva preživljavamo i oni koji uživaju u luksuzu tako da ovo poskupljenje će dodatno otežati život nama sirotinji. Mislim I da će ova situacija sa poskupljenjem uticati na promenu nivoa bezbednosti na severu, da će biti sve gore I nebezbednije.

Nekoliko starijih ljudi, penzionera, reklo mi je i da su kupili nešto više ulja, brašna i šećera, zbog “trgovinskog rata”, ali nema nekog masovnog gomilanja zaliha, kako su to pojedini mediji objavili. U međuvremenu je stigla i nova odluka iz Prištine, da deset stranih kompanija kojima je sedište u Srbiji, neće biti obuhvaćene odlukom o podizanju takse. Ipak, neki vlasnici prodavnica, posebno po malim mestima, odlučili su da podignu cenu proizvoda i pomenutih kompanija, bez obzira što još uvek prodaju zalihe, koje su imali.

Roba koja dolazi iz Srbije je najzastupljenija u svim radnjama u srpskim sredinama, ali je ima i kod Albanaca. Kosovo nema jaku privredu, ali ima više malih proizvođača i mediji na albanskom jeziku apeluju da im se pomogne, tako što će se kupovati njihovi proizvodi. Na rafovima prodavnica ima proizvoda na čitavom Kosovu I iz BiH, Makedonije, Crne Gore, Bugarske, Hrvatske… Ti prehrambeni proizvodi su uglavnom skuplji od onih iz Srbije, mada ima i tu odstupanja. Inače, cigarete su jeftinije na Kosovu, a nije retkost da vas na trafici prodavac pita “ hoćete ove sa markicom Republika Kosovo ili ove iz Srbije”. Dakle, cigarete ( neke se proizvode Iina samom Kosovu ) dolaze na sever i iz južnog dela, ali i iz Srbije. Za sad, nisam srela nikog ko se opredelio da kupuje skuplje, samo zato što su iz Srbije. Treba napomenuti i da neki građani Kosovske Mitrovice i okolnih mesta često kupuju u multietničkom naselju Bošnjačka mahala ili odlaze u velike markete u južni deo grada. Razlog? Jeftinije je, i to je slučaj čak i kada je reč o nekim proizvodima iz Srbije.

Čitavu ovu zbrku, pokušava da objasni sebi i nama Igor.

- Jeste glupa i ishitrena odluka Prištine, ali su i naši tj srpski trgovci mogli malo da sačekaju sa podizanjem cena. Opet će narod da ispašta, a neko da se obogati. Očekujem i da prorade, stari švercerski kanali, kao što je bilo 2011. kada je bilo isto ovako. Imam solidnu platu i ne znači meni mnogo da li je nešto poskupelo 10 ili 20 dinara, ali znači drugima. Značiće i meni, ako se ludilo nastavi i ako zaista sve duplo bude skuplje. Kosovo ima veliku trgovinsku razmenu sa Srbijom, brašno, ulje, građevinski materijal, prehrambeni proizvodi… Ne verujem da i građanima albanske nacionalnosti ovo odgovara.

Kristina, koja je 5 godina radila na prelazu Jarinje na kosovskoj carini, ima svoje viđenje ove situacije

- Kosovo uvozi oko 70 odsto robe iz Srbije , pa na prvi pogled izgleda kao da ispaštati kompanije iz Srbije. Pošto Albamci zakupljuju određene količine proizvoda na godišnjem ili višegodisnjem nivou, najveći gubitnici neće biti privrednici već svo stanovništvo Kosova i Metohije. Već duže vreme političari igraju svoje igre, a običan narod ispašta na kraju”.

Dušan Radaković, direktor Centra za demokratizaciju kulture smatra, da bi bilo suludo ukoliko Priština ne povuče svoju odluku.

- Kupujem ono što mi treba, skoro su sve srpski proizvodi, jer imam poverenja da je kontrolisana roba. Ne želim da kupujem neproverene proizvode malih proizvođača, kojih je najviše na Kosovu. Imam malo dete, ne bih se usudio da kupujem, na primer, mleko koje nije iz Srbije. Ako se ovo nastavi i podignu cene, onda ćemo imati prvo finansijsku katastrofu, a to je i kršenje ljudskih prava. Valjda možemo da imamo pravo na izbor, a ne da nas neko u 21. veku, prinuđuje da kupujemo određene proizvode.

Pogledaj i:

Dakle, situacija nije ružičasta, ali nije ni katastrofalna. A, koliku moć imaju mediji i neodgovorni političari sa svojim izjavama, govori i to, što me je malopre zvala tetka iz Crne Gore I sva usplahirena pitala “ Imaš li ti šta da jedeš!!? Evo, gledam vesti..”

Niko ne gladuje, osim onih koji su sirotinja, zahvaljujući malopre pomenutim političarima i njihovim potezima. Oni se i najmanje žale, navikli da nemaju već godinama. Ali, oni nisu tema, koja bi prodrmala „centre moći“.