Reklame
Sport

Ovo je Daba legenda Zvezde i hale Pionir

"Čak i moja žena kada me je upoznala, morala je da se pomiri sa tim i prihvati da će uvek biti na drugom mestu, na prvom je Crvena zvezda..."

pisao Marko Grujic
26 Mart 2015, 9:16am

Daba ispred kolekcije dresova sa psom Čarlijem

"Čak i moja žena kada me je upoznala, morala je da se pomiri sa tim i prihvati da će uvek biti na drugom mestu, na prvom je Crvena zvezda", rekao mi je Žarko Dapčević Daba, navijačka legenda crveno-belih. Čovek bez kojeg Zvezdina utakmica u Pioniru ne može da počne.

Zvuči kao kliše, ali nije, jer su mi samo jedno podne i odgledana utakmica sa Dabom bili dovoljni da se uverim u njegovu iskrenu ljubav prema crveno-beloj boji. Parola "Zvezda je život, sve ostalo su sitnice" nikada nije imala toliko smisla kao tada dok sam pomno slušao zanimljivu priču možda i najpopularnijeg Zvezdinog simpatizera iz Pionira – legende Partera B.

Koliko je Zvezda ukorenjena u sve sfere Dabinog života saznajem odmah nakon što sam kročio u njegov stan. Dočekuje me pas Čarli, koji je dobio ime po Čarlsu Dženkinsu. Na zidu su dresovi igrača iz raznih perioda Crvene zvezde. Neke je dobio, a neke je kupio preko interneta. Želja mu je da na kraju ove sezone okači Blažičev dres, a neispunjena želja mu je crveno-beli dres iz sezone 93/94.

Daba je postao poznat po tome što ne propušta Zvezdine utakmice i u nebrojeno situacija mu se desilo da na gostovanja ide i sam. Ove sezone je propustio ukupno četiri utakmice. Međutim, dosta toga ne bi bilo moguće bez podrške prijatelja koje je upoznao u Pioniru, ali i ćerke koja mu je sponzorisala putovanja u Istanbul i Krasnodar.

- Mnogo puta su prijatelji zalegli za mene. Toliko toga se ne bi ni desilo da nije bilo tih divnih ljudi koje sam upoznao u Pioniru. Ipak, išao sam i sam na gostovanja, u Hrvatsku, Sloveniju... Sednem u autobus, pa lagano – započinje priču Dapčević.

Zvuči prosto neverovatno naivno da u ovom trenutku postoji neko ko toliko voli klub bez povratnog interesa, za koji celokupno društvo vezuje navijače u Srbiji.

- Pre neki dan nazvao me poznanik jedan i kaže 'čestitam, čuo sam da si dobio posao u Zvezdi'. Rekoh, jedino da sam neobavešten kao Koštunica, pa da ja to ne znam – kaže mi Daba, a njegov prijatelj Pera koji je sa nama išao na utakmicu se ubacuje:

- Ma Daba je fin čovek, mirni džin, on neće da se svađa. Kada neko pokrene takve priče na forumima, ja uletim i posvađam se sa svima i posle toga me banuju. Trebalo je da pitaš tog što te zvao na koji račun ti uplaćuju pare, barem to da saznamo – rekao je Pera, dok se smeh sve trojice prolamao kolima na putu ka Pioniru.

Ipak, Daba je definitivno redak primer navijača koji je doprineo klubu a da nešto nije tražio, niti dobio zauzvrat. Njegova knjiga "Pod crveno-belim obručima", koja je plod petogodišnjeg istraživanja, potvrđuje to. Pored nje, napisao je i knjigu "Slobodan Janković - srpski Leri Bird".

- Sve sam uradio sam. Čak sam po završetku knjige ponudio klubu da je izda i uzme sav prihod od nje, međutim, nisu uspeli u tome, nije bilo druge zainteresovane strane u vidu izdavača, tako da sam i to ja uradio. Poslao sam preko 70 mejlova na koje uglavnom nije ni odgovoreno, a kada jeste, dobio bih negativan odgovor. Sva sreća jedan navijač Zvezde iz Švedske je uvideo moju iskrenu želju da se ta knjiga objavi i na kraju je pomogao finansijski – otkriva mi Daba i dodaje:

- Želeo sam da sačuvam legende od zaborava, da ljudi ne moraju da idu u biblioteku i kopaju po arhivama kao ja što sam morao. Hteo sam da dam nešto klubu a pošto nisam mogao kao sportista da ostavim trag u Zvezdi, ovako sam iskazao svoju ljubav i sada mogu ponosno da kažem da sam ispunio jedan san, kaže mi Daba i objašnjava kako je knjiga bukvalno prirodan sled okolnosti s obzirom na to da je godinama skupljao statistiku vezanu za KK Crvena zvezda.

- Skupljao sam izveštaje, ma sve živo, ali najviše sam voleo snimke utakmica. Dosta toga sam morao da ostavim u Prištini koju sam napustio 2001. godine. Jedna od utakmica za koju mi je najviše žao što je više nikada nisam odgledao i pronašao jeste ona u kojoj je Nebojša Ilić postigao 71 poen protiv Vojvodine.

Knjiga je izašla u tiražu od 500 primeraka i košta 1.000 dinara

Mnoge razgovore sa legendama, anegdote i informacije Daba je prepričao u knjizi. Pisao je i kako je jednom otišao u Sarajevo ne znajući da je utakmica odložena jer Zvezdin tim nije mogao da uzleti sa surčinskog aerodroma zbog magle, ali otkrio je i kako je bio jedan od trojice navijača koji su ušli u OAKU na gostovanju Panatinaikosu prošle godine.

- Mislim da je to bilo jedno od najžešćih gostovanja na kojima sam bio. Pošto tamo ima više nivoa provere, Grci su se potpuno začudili kada su nas videli ispred ulaza sa kartama pošto je bila organizovana akcija da se spreči ulazak gostujućih navijača. Ipak, jedan Grk koji je bio sa nama svađao se sa obezbeđenjem i na kraju su nas pustili unutra pod uslovom da ne progovorimo ni reč. Dok je cela ta scena trajala, navijači Panate su izleteli iz hale sa štanglama, kacigama i palicama da se biju jer su čuli da prilaze navijači Zvezde i Olimpijakosa. Kao u filmu. Nikada u životu nisam video onakvo bezakonje i haos. Bukvalno su išli po hali i tražili Srbe ili tuđa obeležja, priseća se Žarko.

Iako nikada nije pripadao nijednoj navijačkoj grupi, Daba uživa veliku popularnost Zvezdinih navijača. Prepoznaju ga, pozdravljaju, čak i traže da se slikaju sa njim.

- Prija mi što me ljudi prepoznaju, mada mislim da ima tu ljudi koji su više zaslužniji od mene, možda sam ja medijski eksponiraniji. Poštujem naravno "Delije", moja razmišljanja su dijametralno suprotna od njihovih, ali uvažavam njihove stavove. Mi (ekipa iz partera B) smo za njih simpatizeri i svako ima svoj način iskazivanja ljubavi.

Što se tiče gostujućih navijača, za sada Daba nije imao nekih većih problema, iako je u jednom intervjuu istakao da je najveće uvrede doživeo u Kragujevcu tokom Kupa Srbije.

- Znaš, koliko mi je drago što me prepoznaju Zvezdini navijači, toliko me je malo i strah od gostujućih jer nikada ne znaš kakve su tuđe namere. Ja sam uvek dobronameran, idem da navijam za Zvezdu i nikoga ne provociram, uživam u košarci, ali nikada ne možeš da znaš šta druga strana misli – rekao je Daba.

Daba u Pioniru

Biti navijač Crvene zvezde 2000.tih godina, naročito u košarci, čist je mazohizam.

- Nisam bio vojnik nijedne uprave, niti ću biti. Ja sam Zvezdin vojnik. Tu sam uvek kada treba da se pohvali, ali i da se kritikuje. Uvek se trudim da ljudima u klubu saopštim svoje stavove i skrenem im pažnju ako mislim da nešto treba promeniti. Ne postoje povlastice zbog kojih bih to promenio - poručuje Daba.

Sećanja predstavljaju važan deo Dabine ličnosti. Pored toga što je u brojkama i statistici, priseća se podjednako najlepših pobeda, ali i poraza. Pobeda u Laktašima protiv Radničkog iz Kragujevca posle kojeg se Zvezda vratila u Evroligu, jedna je od onih koje će zauvek pamtiti.

- Dok je ona lopta letela ka košu, toliko toga mi je prolazilo kroz glavu.
Prisetio sam se Nakićevog koša u poslednjoj sekundi kada je Cibona 1984.godine osvojila titulu, postala šampion i otišla u jednom pravcu, a Zvezda krenula u drugom. Prisećao sam se svih bolnih trenutaka i pomislio "Bože, nećeš valjda opet". Kada sam video da smo pobedili, ne bi me ni kordon policije zaustavio da se radujem na parketu. Tada je nastala ona čuvena fotka, koja najbolje oslikava olakšanje i eksploziju pozitivne emocije.

Daba na terenu u Laktašima

Koliko se radovao pobedi protiv Radničkog, toliko mu je teško pao poraz od Cibone prošle godine u polufinalu ABA lige.

- Nisam mogao da dođem sebi. Bio sam u šoku, nisam bio svestan šta se dogodilo. Kada me je sutradan stiglo, toliko sam plakao, prijatelj jedan koji me je pozvao pomislio je da se još nešto desilo osim poraza - kaže Daba.

- Reci šta te je povratilo u život - ponovo se ubacuje Pera, a Daba uz malu sugestiju, ispaljuje:

- A da, pa trojka Nolana Smita. Pošto smo nas dvojica imali karte za finale otišli smo u Arenu pa smo se zezali ko će da navija za Cedevitu, a ko za Cibonu.

Bivši trener kadetske selekcije Zvezde zahvaljuje se Dabi

Utakmica se završila. Toliko je bila jednosmerna da nikoga nije ni interesovala već od kraja prve četvrtine kada je Zvezda stekla prednost od 20 poena protiv MZT-a. Daba je u konstantnoj interakciji sa prijateljima iz partera. Tu i tamo se iznervira zbog sudijske odluke, bilo da je u korist Zvezde ili MZT-a. Po završetku utakmice kao po komandi, dobija statistički izveštaj.

- Gle Cirbes imao indeks 30. Kod kuće imam tabele koje popunjavam posle svake utakmice, da ne bih nešto propustio ili zaboravio - priča mi Daba i u tom trenutku mu prilazi jedan mlađi simpatizer.

- Da li ste vi Daba? - nakon potvrdnog odgovora nastavlja:

- Pratim vaše postove po forumima i stvarno mi je čast što smo se upoznali. Voleo bih da je više navijača kao što ste vi.

Daba se okrenuo ka meni, nasmejao se i rekao:

- Eto, još ćeš sad da pomisliš da sam namestio da mi priđe ovaj momak, ali ovo se stvarno dešava - rekao je Daba, iako nijednog trenutka nisam ni posumnjao u istinitost njegove priče.

Kada smo se rastali ispred Pionira, razmišljao sam o svim tim legendama koje je spominjao, koje je kako kaže, želeo da sačuva od zaborava. Verovatno nije ni svestan da je on navijačka legenda koju treba sačuvati od zaborava. I da je taj status zaslužio na mnogo teži način nego što je često slučaj kada si sportista ili vođa sa megafonom na šipki.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu