Reklame
Ishrana

Njeno veličanstvo Sarma

Ne, ovo nije samo sarma. Ovo je civilizacijsko dostignuće. Remek-delo u rangu najvećih dela umetnosti.

pisao Lazara Marinkovic
15 Oktobar 2015, 11:57am

Screenshot via Facebook

U istoriji umetnosti postoji nekoliko klasičnih motiva koji se neprestano ponavljaju u raznim varijacijama već hiljadama godina unazad. Od Hristovog raspeća, raznih biblijskih motiva ili klasičnih porterta gde umetnik teži da otkrije strasti duše i stanje humaniteta, preko zanosnih pejzaža koji podsećaju na lepotu ovozemaljskog života i našu nebitnost u odnosu na veličinu univerzuma, pa sve do bogatog rečnika mrtve prirode koja nas lukavo opominje: Memento mori!

Od zidnih slika u Pompeji pa sve do miliona #foodporn postova na Instagramu, motiv hrane zauzima vrlo bitno mesto u stvaralačkom procesu, ali i svakodnevnom životu. Bez hrane života nema. I sam proces pripremanja i aranžiranja hrane je vrsta umetničkog procesa koji definiše kulturu nekog društva, ali i celokupno čovečanstvo. Kuvanje, pečenje, prženje, fermentisanje i druge kulinarske tehnike su još jedna karika evolucije koja ljude razlikuje od svih ostalih bića na planeti.

Pogledajte samo ovu sarmu. Ne, ovo nije "samo" sarma. Ovo je civilizacijsko dostignuće. Behold her divine glory:

Veličanstven prizor koji vidite pred sobom je domet ljudskog stvaralaštva za koje smo baš mi, Srbi, zaslužni. Za ovaj skromni, ali magični doprinos svetu treba da budemo ponosni, ali i da poštujemo istoriju i otomansku tradiciju iz koje smo nasledili ta drevna znanja o umetnosti uvijanja kupusovog lista. Tradicija pre swag-a.

Iako se u pojedinim delovima Srbije za uvijanje koristi list vinove loze, sarma u listu kiselog kupusa je apsolutno neprikosnovena gurmanska poslastica. Slasni nadev od mlevenog mesa, kuvanog ili proprženog pirinča, luka i odabranih začina spajaju se u božanstveno jedinstvo ukusa. Bila ona mrsna ili posna, sarma zauzima centralno mesto na mnogim srpskim veseljima, svetkovinama i krsnim slavama.

Sarma spremljena sa umećem i ljubavlju dovešće vas do katarze. Kada jednom okusite "onu pravu", zauvek ćete pokušavati da je iznova i iznova nađete. - Nije loša ova sarma, ali ona što je pravi moja keva/baba/tetka... - čuvena je rečenica koju smo svi barem jednom u životu izgovorili, žudeći za iskonskim zadovoljstvom i radošću u ustima koju nam je sarma nekada donela.

Međutim, jedna ingeniozna, talentovana i posvećena osoba čiji identitet još uvek nismo utvrdili, otišla je korak dalje. Sarma u obliku kuglofa. Pogledajte je još jednom.

Screenshot via Facebook

Ova umetnička duša kreirala je novo remek-delo koje će nesumnjivo ući u anale srpskog, ali i internacionalnog kulinarstva. Kuglof sarma je izvanredan primer postmoderne gastronomske aproprijacije. Tradicionalno tursko jelo spremljeno na srpski način, ali u obliku germanskog mramornog kolača nalik na geometrijsku figuru torus. Internet istraživanje daje više rezultata sa fotografijom ove lepotice, a na jednoj Fejsbuk stranici može se pronaći i recept za njenu pripremu.

Ali ako vratimo pogled na predmet našeg estetskog i antropološkog istraživanja, njeno visočanstvo kuglof sarmu, otkrićemo stvari koje nisu tako očigledne.

Kao što je slučaj i kod umetničkih slika, ni svaka sarma ne budi u nama iste asocijacije, emocije i estetske doživljalje.

Šta nam ova slika govori? Da bi jedno delo bilo stvoreno, potrebni su pre svega vreme, posvećenost, veština i ručni rad stvaraoca koji će različite elemente i materijale povesti na put od ideje do realizacije.

Na fotografiji kuglof sarme oslikava se i mudrost koja se pripisuje još antičkom piscu Ezopu - izgled često vara. Taj jestivi torus nije krofna sa rupom, već sočna karnivorska đakonija čiji vas ukusi vode na putovanje kroz vekove otomanske kulture na Balkanu. Da bi krenuli na to aromatično i gastronomsko putvanje, savršenstvo kuglof sarme mora biti narušeno. Njen idealni oblik mora biti uništen, nasilno i hladnokrvno, uz pomoć noža koji će svojom oštricom zauvek pokidati slojeve listova kupusa i mističnog mesnato-pirinčanog punjenja.

Da bi uživali u nekoj stvari, ona često mora biti uništena. Fotografija sarme, kao i većina slika hrane u istoriji umetnosti ulazi u žanr vanitas - taštine - i bespoštedno nas podseća na ispraznost zemaljske slave i uživanja.

Komad kuglof sarme koji nedostaje evocira besmislenost ovozemaljskog života i prolaznu prirodu svih zemaljskih dobara i traganja.

"Seti se smrti" je opomena koju danas, u modernom, profanom dobu možemo shvatiti i bez ikakve religijske ili transcedentalne instance. Svi mi ćemo, baš kao i kuglof sarma, jednog dana nestati sa lica zemlje. Od smrti nas neće spasiti ni lepota, ni strast, ni ljubav. Ni sarma. Ali lekcija koju možemo naučiti od nje jeste da upravo zbog te prolaznosti treba uživati u svakom trenutku života i u njemu pronaći sreću i lepotu. Čist budizam.

- Najvažniji začin je ljubav i bez njega hrana nikada nije dovoljno ukusna - rekli su jednom prilikom moji roditelji, veliki ljubitelji uvijene i punjene hrane. Ne zaboravite na vječnaju mudrost starijih kada budete uvijali svoju običnu ili kuglof sarmu.

Sarma je život. Sarma je ljubav. Živela sarma. Sarma do smrti.



Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu