Iščekivanje mejla može gadno da nas sjebe

Današnji dan je počeo uobičajeno. Ustao sam posle druge zvonjave alarma, zatim su notifikacije na telefonu nastavile u istom ritmu. Većina toga su bile gluposti – rođendani nepoznatih ljudi i obaveštenje da su me na Instagramu zapratili brazilski preparati za mršavljenje – ali dočekalo me je i par mejlova na koje je trebalo hitno da odgovorim, što sam i uradio. Zatim sam čekao odgovor, kako bih znao šta da prepravim i pošaljem mejl na njegovo krajnje odredište. Ali dok sam čekao, bio sam paralisan. Neprekidno sam rifrešovao inboks, jedva uspevajući da radim bilo šta. Nekako sam uspeo da operem zube, ali krevet je ostao nenamešten, doručak sam preskočio i kasnio sam na posao.

Mejlovi su moja noćna mora. Ali izgleda da ovaj problem leži u dubokoj prošlosti. Isto sam se osećao kada sam čekao rezultate prijemnog ispita, spermograma, pa čak i nagradne igre za album samolepljivih sličiza za Euro 2000. Da li je to previše ekstremno? Jesam li ja jedini čovek koji se tako oseća dok iščekuje odgovor? Naravno da ne. Sa stotinama mejlova koji završe u inboksima, nemoguće je odgovoriti na sve, što u određenim uslovima povećava anksioznost kod ljudi.

Istraživanje Future Work Centra pokazalo je da neprestane notifikacije o mejlovima i njihovo proveravanje ujutru i u toku noći povećavaju anskioznost kod zaposlenih. Ovo saznanje me je nateralo da pitam psihologa i psihoanalitičkog psihoterapeuta Vladimira Bogosavljevića zbog čega tako reagujemo.

- Iščekivanje podrazumeva gubitak kontrole koji poslovni ljudi ne vole i to često stvara anksioznost, strah od eventualnih loših vesti, krivicu da li smo nešto pogrešili, osećaj da zavisimo od nekog drugog ili da mu nismo dovoljno važni. To jako loše utiče na samopouzdanje i generalno osećanje lične vrednosti – kaže Bogosavljević za VICE.

On dodaje da nas je dopisivanje putem društvenih mreža naviklo da očekujemo brze odgovore, jer nas često "smiri" kada znamo da je neko video poruku ili da odmah kuca odgovor, dok je za mejlove obično potrebno više vremena.

A to može da utiče na produktivnost. Da na svakih pet minuta proveravate mejl, zovete tehničku službu i pitate da li je sve u redu sa mrežom, zaustavljate ljude u hodnicima sa pitanjem da li je šef, onako, u neformalnom ćaskanju, pomenuo vaš mejl od pre deset minuta.

- Nekada toliko čekam da od nervoze počnem da proverevam da nisam nešto pogrešno napisala ili razvijam scenario zbog čega mi ne odgovaraju, šta trenutno rade – kaže Tijana Milenković, pripravnica.

I koliko bi uopšte trebalo da čekamo? Koliko moramo da budemo strpljivi pre nego što se oprostimo od zanoktica i polomimo svaki tehnički uređaj u kući? Prema istraživanju koje su sprovela dvojica univerzitetskih profesora iz Izraela, 50 odsto odgovora stigne roku od dva sata. Ali postoji 80 odsto šanse da vam na mejl odgovore tek sutradan – ukoliko imate sreće. Aleksa Zdravković, dvadesetogodišnji front-end veb developer je poziv na intervju za posao čekao tri meseca.

- U međuvremenu sam odustao od posla, ali vas mašina vrlo brzo vrati u igru. Kao i ostatak mladih, ja želim sve i odmah, ali sam kao student prestao da se obazirem previše na činjenicu da mi neko nije odgovorio, jer ionako nemam dovoljno vremena. Verovatno ću promeniti pesmu kada budem isključivo radio – priča mi Aleksa, jedan od retkih ljudi koji nekako uspeva da iskulira situaciju.

Ipak, koliko god pizdeli, ne možemo uvek kriviti onog "sa druge strane". Postoji šansa da vas neko namerno ignoriše – recimo, ako radite u prodaji hidrofora – ali je ipak veća verovatnoća da su vaši sagovornici zauzeti, muka im je od tipkanja po tastaturi i ekranu ili jednostavno – baš kao i vi – zaborave da odgovore.

Milan Brzaković, asistent na katedri za projektovanje javnih zgrada Građevinsko-arhitektonskog fakulteta u Nišu često mora da odgovori na tonu studentskih mejlova.

- Uvek gledam da na mejl odgovorim što je moguće pre, jer sam, naravno, i ja bio student, pa znam kako im je. Ali brzina mog odgovora zavisi od kvaliteta rada koji mi pošalju – ako je dobar, lako je odgovoriti brzo, ali ako je loš, za to treba vremena – kaže Brzaković za VICE.

To koliko će vam brzo neko odgovoriti na mejl, zavisi i od količine mejlova koja se nalazi u njegovom sandučetu. Kada u inboksu ugledam više od četiri mejla, počinjem da se preznojavam i panično tražim inhalator. Kako bih reagovao da sam neki zajebani CEO sa vozačem i aktovkom? Verovatno bih izrodio Tajlera Dardena ako bih krenuo da odgovaram na sve.

Istraživanje Radicati grupe koja se bavi studijama telekomunikacija, pokazuje da je 2014. godine u proseku svaka osoba dnevno poslala i dobila 121 mejl. Očekuje se da do 2018. godine ova brojka skoči do 140.

Miloša Stojiljkovića sam upoznao dok je još završavao studije i bio solidan arhitekta frilenser. Ali šest godina kasnije, njemu dnevno stignu desetine mejlova.

- Ključna stvar u internoj organizaciji je kategorizacija i dodeljivanje prioriteta da li, kome, kada i kako uputiti odgovor. Nikada ni jedan mejl nije toliko hitan koliko ga klijent prikazuje. Dešavalo se da mejlovi nisu ni pročitani, a fajl neotvoren, iako je ceo projekat tiketiran kao extreme urgent. A dodatno frustrira nedostatak elementarne poslovne komunikacije – piše mi Miloš, putem mejla, naravno.

Ali kako svi mi, preplašeni šrafovi poslovne mašinerije da se nosimo sa tolikom anksioznošću pri iščekivanju mejlova? Pa, ne očavajte, saborci moji, jer postoji gomila trikova, čak i udžbenik. Da, Džoslin Glej, autorka knjige Odjavite se: Kako da ubijete i-mejl anksioznost, izbegnete ometanja i uradite više posla kaže da treba budemo jasni u tome šta očekujemo od odgovora. Preporučuje da naglasite da očekujete odgovor na primer do devet ujutru ili da, pak, ne žure sa slanjem odgovora.

Da, to može da upali ako ste neki baja iz ljudskih resursa, ali šta ako ste na probnom radu? Zamislite tog rukija koji prvog dana šalje šefu poruku: "Da mi do tri popodne odgovorite koje se dugme koristi za skeniranje ili ću sve da ispritiskam i napravim potpuni haos ovde."

Stoga vam ipak ostaje da budete strpljivi. Možete da smanjite napetost instaliranjem aplikacija. Gmail vas uvek obavesti kada poruka konačno stigne, ali možete da probate Mixmax ili Streak koji vam omogućavaju da vidite kada je mejl pročitan i da li je podeljen sa drugim ljudima.

Možete da pošaljete mejl ponovo, drugačije formulisan, sa naglašenim rečima. Nešto poput ODGOVORITE MI MOLIM VAS, POSTAJEM OČAJAN, A NA DVANAESTOM SAM SPRATU.

Ili jednostavno pozovite osobu telefonom i sedite joj na glavi dok vam ne odgovori. Pa šta, kada smo to u Srbiji počeli da se foliramo da smo poslovno civilizovani?

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu