Beba Isus je, u stvari, bio smrad

Za hrišćane, rođenje Isusovo simbolizuje Božić. Ona dobro poznata scena u kojoj životinje, anđeli, Josif, Marija, i tri mudraca zajedničkim snagama obožavaju novorođenog sina božijeg već osam vekova unazad opčinjava maštu vernika. Pa ipak, ako je verovati drevnim hrišćanskim izvorima, mali iz Vitlejema nije dugo bio „krotak i blag". Kažu da je mali Isus bio užasno nevaljao.

Jevanđelja obično preskaču detalje iz Isusove biografije. Od obrezivanja u osmom danu života, preko bega u Egipat i nastupa u hramu u Jerusalimu u 12. godini, skače se na krštenje u tridesetoj. Čak i ovim bitnim događajima bavi se samo po par rečenica. Istoričar ranog hrišćanskog perioda Majk Vajtenton sa Univerziteta Bejlor smatra da rane hrišćane verovatno nije baš oduševio ovaj manjak detalja o Isusovom poreklu, što i ne čudi. U ono doba, grčko-rimske biografije legendarnih ličnosti obično su detaljno obrađivale detinjstva svojih protagonista i najavljivale im herojsku budućnost.

„[Rani hrišćani] želeli su više informacija o Isusu nego što im je [iz jevanđelja] bilo na raspolaganju," dodaje profesor Toni Burk sa Univerziteta Jork. „Pitali su se zašto je baš Marija izabrana da bude Bogorodica, i kakvo je bilo detinjstvo njenog sina."

Da bi na ova pitanja dali odgovore, hrišćani koji su već tada pisali razne nekanonske delove Biblije – gnostička jevanđelja i brojne druge apokrife – počeli su da beleže i izmišljaju razne priče iz Isusovog detinjstva. Među najpoznatijim je Detinje jevanđelje po Tomi iz drugog veka. Vajtenton misli, sudeći po dijalektu kojim je pisano, da se radi o pokušaju direktnog nastavka na priče o malom Isusu iz kanonskog jevanđelja po Luki. Elementi ovog dela prisutni su u drugim delima, kao što je Detinje jevanđelje po Mateju i neke od drugih predanja o mladom Hristu. Prevodi i adaptacije ovih spisa uveli su nove elemente, pa su i nove priče počele da kruže usmenim narodnim predanjima.

U nekim od ovih priča, dete Isus je prava muškarčina. Toma ga opisuje kako između pete i dvanaeste godine spasava svog brata Jakova od ujeda zmije, kako čudesno produžuje gredu da bi pomogao ocu drvodelji, i kako vraća u život poginulog građevinskog radnika.

Ali ništa manje često, Isus deluje kao mali drkadžija. Kad ga iznervira sin obližnjeg pisara, Isus ga kune da se „sasuši kao drvo bez lista, korena, i ploda", pa mali umre na mestu. Drugom prilikom, Isus prokune dete sa kojim se sudario na ulici. Ceo grad ispizdi i zahteva od Josifa da dovede svog sina u red ili se iseli. Josif proba da popriča sa malim Gospodom, a ovaj kaže ocu da dobro zna koji to građani govore protiv njega, pa ih sve oslepi. Takođe, Isus zlostavlja svoje učitelje, vaskrsava dečaka po imenu Zenon da bi ovaj rekao svojim roditeljima da ga Isus nije ubio, a svoje kletve povlači tek pošto ga učitelj odobrovolji tako što kaže da je pametniji od sve ostale dece.

U jednom trenutku, Josif kuka kako „umire svako ko ga rasrdi."

To je sve samo iz jednog teksta. U ostalima, novorođeni Isus obogalji ženu koja ospori njegovo božansko poreklo; popne se uz zrak sunca i pozove decu da ga prate, a onda ih pusti da popadaju u provaliju; pretvori u svinje decu koju su roditelji sakrili od njegovog gneva.

_________________________________________________________________________________________________

Pogledajte VICE film: Isus iz Sibira

U podešavanjima odaberite titl na srpskom jeziku

_____________________________________________________________________________________________________

Naravno, ova jevanđelja i narodna predanja nisu bila kanonizovana tamo u četvrtom i petom veku kada su se crkve konsolidovale i Sveto pismo sastavljalo. Ali Burk kaže da razlog nije bila činjenica da se priče iz detinjstva ne slažu za njegovom reputacijom.

„Problem sa Tominom jevanđeljem bio je u doktrini – osporava jevanđelje po Jovanu gde se kaže da je prvo Isusovo čudo bilo pretvaranje vode u vino na venčanju u Kani."

Iako su nekanonski tekstovi sa vremenom izašli iz opticaja, ove priče o nekada čudesno milosrdnom a nekada čudesno monstruoznom mladom Isusu opstale su kroz vekove. Burk ističe da su se detinja jevanđelja pojavila u desetinama rukopisa. Meri Zon, stručnjak za srednjevekovnu literaturu sa Univerziteta Tenesi-Noksvil kaže da su mnogi sveštenici puštali da se nekanonske priče šire i privlače vernike iako ih sami nisu propovedali. Srednjevekovna umetnost je prepuna referenca na čudotvorstvo malog Hrista. Bezbroj je opisa onih pozitivnih, ali Zon kaže da ima mnogo primera i zlokobnih čuda u svetim spisima i kvalitetno izrađenim umetničkim delima.

Niko ne može sa sigurnošću da kaže zašto su drevni hrišćani razvili baš ovu verziju Hrista u pokušaju da popune praznine biblijske biografije, ni zašto su vekovima širom sveta održavali i nadograđivali taj fiktivni lik. Burk navodi da se dokazi božanske prirode kombinacijom blagoslova i kletvi često javljaju u drevnoj literaturi – tu je primer boga iz Starog zaveta. Brendon Hok sa Rod Ajlend koledža, koji radi na prevodi jednog od ovih detinjih jevanđelja, ističe da ljudi u srednjem veku možda i nisu doživljavali kletve mladog Isusa kao zlovoljnu osvetoljubivost, već kao legitimne odgovore na bogohuljenje, i dodaje da su ljudi koje Isus u ovim tekstovima kune jasna referenca na neverne Jevreje.

„Sama nespremnost jevrejskih likova da prepoznaju Isusovu čudesnu, božansku prirodu", kaže Hok, „zamišljena je kao moralna osuda."

Fotografija via Flickr/Waiting For The Word.

Drugi misle suprotno i sugerišu da je Hristov lik u početku mnogima bio problematičan, pa su ovi tekstovi pisani da bi se potkopali temelji novonastale religije. Kasnije su pod drugim interpretacijama prihvaćeni i usvojeni od strane verskog pokreta, prepričani u donekle pozitivnom svetlu.

Zon tvrdi da su ljudi u Srednjem veku u ovim pričama mogli da prepoznaju sopstveno shvatanje dece: plaha, naprasita, ne-sasvim-odrasla bića. Isusa u ovom tumačenju priče humanizuju, prikazuju kako je sa vremenom sazreo i naučio da kontroliše svoje moći.

„Po meni se svo to neobično ponašanje… može pripisati takozvanim dečijim bolestima", dodaje Vajtenton koji podržava ideju moralnog razvoja lika Spasitelja kroz narativ.

Možda su neke od ovih ideja tačne, a možda i nisu. Verovatno sa istorijske i geografske distance postoji određena distorzija u tumačenju originalne retorske ideje iza tih predanja. Ali nezavisno od konteksta, Hok ističe, „ove priče su na srednjevekovne vernike ostavile utisak iz istih razloga iz kojih na nas ostavljaju utisak danas: zabavne su za čitanje". Savremeni čitaoci retko imaju pristup ovim zanimljivim pričama, jednim delom zbog Martina Lutera i njegove ekipe.

„Tokom protestantskih reformi i katoličkih kontra-reformi, na zapadu Evrope ljudi su izgubili interes za detinja jevanđelja," kaže Hok. „Protestanti su ih odbacili zbog nekanonskog sadržaja, posebno zbog asocijacije sa obožavanjem Bogorodice, dok su katolici tokom svoje verzije reformi takođe pokušali da se vrate Svetom pismu… Apokrifi su ostavljeni po strani tokom beskrajnih teoloških rasprava."

Ove priče u nekim kulturama još uvek opstaju – koptski hrišćani i danas prenose modifikovane verzije – ali na Zapadu ih nema. Elementi drugih apokrifa jesu zaživeli među Evropljanima i njihovim potomcima u Novom svetu, ali Burk ističe da su oni obično već bili deo ranije utemeljenih festivala i sličnih običaja. Inače bi jevanđelje po Tomi i mnogi drugi paralelni narativi polako nestali zahvaljujući marginalizaciji.

Ovo ne znači da u modernom društvu ne postoje isti impulsi koji su stvorili ovog nabusitog i nasilnog mladog Isusa. Naša kultura i dalje voli apokrifne verzije Hrista – imali smo „Poslednje Hristovo iskušenje" Martina Skorsezea 1998. I dalje želimo da znamo šta je radio Spasitelj kad je bio mali, što nam prikazuje ovogodišnja drama pod naslovom „Mladi mesija". I dalje volimo da humanizujemo i interpretiramo Hrista na razne nove načine, od dubokoumnih do posprdnih.

Naši savremenici jesu ponudili svetu bizarne i nasilne priče kao što je „Isus Hrist u lovu na vampire" iz 2001. godine (ne preporučujemo), ali čak ni ovo eksperimentalno bezbožno doba nije izmislilo tako teološki sadržajne, narativno zanimljive, i moralno zabrinjavajuće priče kao što su bile drevne verzije biografije blagorodne bebe usnule u kolevci, spremne da se božanskom moćima obruši na svet čim je nešto bude probudilo.

Još na VICE:

Da li je Isus bio gej

Deset zapovesti prilagođenih našim modernim, opasnim vremenima

Fotografije Isusa koji truli u pustinji

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu