Druženje sa zatvorenikom milionerom tokom njegovog vikend dopusta iz zatvora

Ovaj članak prvobitno je objavljen na VICE Danska

Per Ulrih Karpf jedan je od najozloglašenijih danskih osuđenika milionera. On nije rođen bogat, ali je u poznim tinejdžerskim godinama otvorio kol centar i prvi milion zaradio pre svog 20. rođendana.

Nekoliko godina kasnije, 2006. godine, izgubio je deo bogatstva zbog propalih poslovnih investicija. Okrenuo se malverzacijama da bi održao svoj raskošni životni stil, zbog čega je završio u zatvoru. Kad je nastupila finansijska kriza, izgubio je još novca – i ponovo se okrenuo malverzacijama, ovaj put iz minimalno obezbeđenog zatvora. Uhvatili su ga i u tome, i neće biti pušten na slobodu još čitavih godinu dana.

Karpf je protekle decenije boravio u pet različitih zatvora – danski zatvorski sistem često šeta zatvorenike unaokolo, u ustanovama sa različitim stepenom obezbeđenja. On trenutno boravi u popravnoj ustanovi Kragskovhede Fengsel, na severu poluostrva Jiland. Danski sistem dozvoljava i da nenasilni prestupnici koji su odslužili veći deo svoje kazne napuste ustanovu na 48 sati svake dve ili tri nedelje. Taj dašak slobode trebalo bi da ih pripremi za povratak životu u društvu.

Zbog toga Karpf ima priliku da provede dva vikenda mesečno kao slobodan čovek. Pre nego što je premešten u Kragskovhede Fengsel, kad bi dobio slobodne dane, on bi izašao na zatvorsku kapiju, uskočio u svoj jaguar koji ga čeka parkiran ispred i samo se odvezao u Kopenhagen, ali njegov trenutno smeštaj nalazi se devet sati vožnje od danskog glavnog grada. Karpf, međutim, ne dozvoljava da ga to obeshrabri; ovih dana samo odleti avionom za Kopenhagen sa najbližeg aerodroma u Olborgu.

Tu pomisao teško je svariti – čovek koji trenutno služi zatvorsku kaznu zato što je druge ojadio za ušteđevinu i dalje ima priliku da se provodi u velikom gradu. Zanimalo me je da saznam šta Karpf radi tokom slobodnih dana kad ga puste iz zatvora, te sam zato stupila u kontakt s njim i tražila da mu se pridružim tokom jednog od njegovih skorijih vikend izlazaka.

Karpf na svom omiljenom mestu u Kopehagenu.

Srela sam se s ovim tridesetšestogodišnjakom u jednom kafiću u Kopenhagenu. Subota je ujutro i Karpf je prethodno veče proveo u tetkinom stanu, koji se nalazi odmah iza ćoška. Prema njegovim rečima, hotel sa pet zvezdica u blizini "suviše je usamljenički". Njegova zastrašujuće uglađena pojava otežava vam da zaključite kako je veći deo protekle decenije proveo seleći se od zatvora do zatvora, po nekoliko različitih presuda.

Karpf mi govori da kasnije iste večeri planira da organizuje rođendansku žurku za svoju devojku – iznajmio je i limuzinu u kojoj treba da otpočne slavlje. Njih dvoje su se zapravo upoznali upravo na jednom od ovih vikend dopusta. Pitam ga šta ona misli o tome što izlazi za osuđivanim kriminalcem. "Nisam joj rekao da sam kriminalac", kaže mi mrtav 'ladan, potom zastaje i prasne u smeh. "Ne, naravno da jesam." On dodaje: "Ja sam jedna veoma romantična osoba. Prema svojim devojkama se ophodim kao prema princezama i boginjama. Ja sam u duši dobar."

Danski mediji generalno vole Karpfa i često pišu o njegovom životnom putu od bogatog plejboja do kriminalca. "Nikada nije postojala jaka džet-set scena u Danskoj", kaže on, objašnjavajući da interesovanje za njega govori više o Danskoj nego o njemu samom.

Kad od njega tražim da mi objasni kako je uspeo da sačuva veći deo imetka, on blago izvrdava odgovor na moje pitanje usredsredivši se umesto toga na pojedinačne presude. "Dve hiljade šeste osuđen sam na tri i po godine zatvora za utaju poreza i mahinacije sa PDV-om", započinje Karpf. "Dve hiljade sedme su me osudili na još četiri godine zato što sam proneverio 120 miliona kruna, što je tada dodato na prethodnu kaznu." Jedva da je izašao iz zatvora 2015. godine kad su podignute nove optužnica protiv njega za saučesništvo i pomoć u krivičnom delu. Karpf je proglašen krivim i osuđen na još pet godina. "Trenutno služim kaznu zato što sam savetovao neke ljude kako da počine prevaru."

Per Ulrih Karpf pred sudnicom u Kopenhagenu.

Karpf mi kaže da bi ovo trebalo da bude njegova poslednja presuda. "Ne bih preživeo još jedan boravak u zatvoru. To je veoma surovo okruženje, a ja više nisam mlad."

Kad ga pitam zašto ljudi koji su bogatiji od onoga što većina ljudi može da zamisli rizikuju da izgube to bogatstvo kako bi stekli još, Karpf tvrdi da, u njegovom slučaju, koren problema leži u njegovom odrastanju.

Detinjstvo je proveo u bogatom predgrađu Rungsted sa majkom, koja je bila alkoholičar. Kad je imao 10 godina, odselio se da živi sa ocem. "Život u Rungstedu svodi se na čist luksuz, a ja sam oduvek bio siromašno dete", objašnjava on. "Mislio sam da je suština života imati novac." On priznaje da su njegove najdraže uspomene iz detinjstva vezane za sticanje materijalnih stvari.

Karpf planira da provodi više vremena sa svojim konjem kad ga puste iz zatvora.

"Obožavao sam kad su roditelji pokušavali da mi nadomeste to što su me zapostavili pa su mi kupovali poklone", priznaje on. "To je bilo lepo, mada mi je pružalo lažan osećaj sigurnosti i ljubavi."

Sa 17 godina, Karpf se preselio u Kopenhagen da živi sam. Vođen ambicijom da zaradi mnogo novca i to brzo, nije mu trebalo dugo da osnuje prvi kol centar i novac je – savršeno legalan u to vreme, prema njegovim rečima – počeo da pristiže u potocima.

"Godine koje su sledile bile su prepune ekstravagancije i luksuza", priseća se on. Njegov život u Kopenhagenu bio je sušta suprotnost u odnosu na njegove dečačke dane. "Lako bih spiskao 100.000 kruna za jedan vikend", kaže mi Karpf. "Ali ne smete da zaboravite da su svi trošili slične sume tih dana." Baš svi? "Naravno, svi."

Ali svo to trošenje na kraju ga je odvelo u finansijske probleme, a njegovi dugovi počeli su samo da se gomilaju. U jednom trenutku mu je bilo potrebno preko 100 miliona kruna za hotelski projekat u Turskoj, iz koga se banka naprasno povukla. Ali Karpf je odbio da odustane od projekta ili da malo zauzda ekstravagantni životni stil.

Karpf na zatvorskoj kapiji.

"Čvrsto sam rešio da zadržim svoje životne standarde na istom nivou iako je počelo da mi predstavlja ogroman finansijski teret", priznaje on. "Svi drugi su odustajali, ali ja sam tvrdoglavo odlučio da to ne učinim." On tvrdi da se tek tada okrenuo malverzacijama.

Karpf je savršeno svestan da je on jedini odgovoran za sjebavanje sopstvenog života. "Žanjem ono što sam posejao", priznaje on. "Ali pokušavam da namirim dugove kod ljudi koji su izgubili novac zbog mene."

U kafiću, dok naručuje đus, sok od đumbira, kafu, avokado, lososa, kajganu i kobasice, govori mi da uprkos svemu i dalje redovno dobija poruke od obožavalaca. "Svake nedelje me mladi ljudi kontaktiraju preko društvenih mreža da bi mi rekli koliko mi se dive i koliko žele da budu uspešni u poslu baš kao što sam i ja bio."

Karpf će zvanično biti pušten iz zatvora za više od godinu dana. On mi kaže da ga ideja trošenja ogromne količine novca na flaše šampanjca u noćnim klubovima više ne privlači. "Viđate mnogo mladih ljudi na društvenim mrežama koji naizgled troše tonu novca na ekstravagantne stvari", kaže on. "U stvarnosti, ta deca troše svu ušteđevinu na te boce šampanjca. Oni to zapravo ne mogu sebi da priušte."
Podsećam Karpfa da je, kad sam ga pitala za predloge za našu foto sesiju, njegova ideja bila da ga fotografišem u kazinu, okruženog polugolim ženama dok nosi skupocen sat na ruci. "Ne kažem da se ne treba razmetati – naravno da treba", odgovara on. "Razmetanje je sjajno, ali ako se radi kako treba. Imajte malo stila. Nemojte praviti selfi pred kolima koja ste uzeli na lizing a kasnite sa otplatom hipoteke i pijete iz flaše za koju je moralo da se učepi 20 ljudi", dodaje on.

Pitam ga šta su mu planovi za budućnost kad bude bio pušten. "Voleo bih da uzmem nekoliko meseci slobodno i da probam da se pronađem", kaže on. "Hoće li se to desiti u nekom seocetu u Toskani, na putovanju kroz pustinju ili u nekom manastiru, to još ne znam. Voleo bih da odem negde gde niko ne zna ko je Per Ulrih Karpf, da bih to mogao i sam da shvatim."

Još na VICE:

Seksi posteri i zastave: kako osuđenici uređuju ćelije

Kako izgleda kada si u bekstvu od policije

Zatvorski psiholog žali za pacijentom kog nije uspeo da spase