Turistički vodiči nam pričaju ko su stranci koji se lože na Srbiju

Uglavnom misle da smo mi neki mali Rusi. Najviše se iznenade kada čuju da smo imali nekog cara Dušana i da je na ovom prostoru postojalo veliko carstvo.

|
01 juli 2016, 6:51am

Možda su sporohodajući sedokosi nemački penzosi najvidljiviji kada se oko 11 prepodne okupe oko Narodnog pozorišta i krenu u pohod na Beograd, ali nisu jedini koji su voljni da plate neke evre da bi čuli priču o glavnom nam gradu.

Od besplatnih, pešačkih, alternativnih, do panoramskih tura u onom otvorenom autobusu koji jezdi gradom nezavisno od vremenskih prilika i neprilika, ponuda je sasvim pristojna. Meni se dopao opis neke komunističke ture koju sam pronašla na netu, pa sam kontaktirala ljude koji je vode i proćaskala sa četvoro turističkih vodiča o tome ko su ti ljudi koji se lože na Beograd, zašto se lože i kako izgleda raditi kao turistički vodič u majci Srbiji.

Sve fotografije: Nenad Vujanović

ŽELJKO PETROVIĆ, 28

RADI KAO TURISTIČKI VODIČ: četiri i po godine

VICE: Koje ture su tvoja specijalnost?

Željko Petrović: Komunističku turu smo uveli pre par godina kada smo uvideli da je ljudima, naročito bekpekerima kojih ima mnogo, jako zanimljivo šta se ovde dešavalo od Drugog svetskog rata do danas. To su ljudi koji obično putuju celim regionom, čuli su svakakve priče, ali nemaju dovoljno informacija. Nažalost, na našim prostorima nema muzeja koji bi objasnio šta se sve dešavlo od Drugog svetskog rata, preko NATO bombardovanja do danas.

Ko su ljudi koji dolaze na tvoje ture?

Zajedničko im je to što su jako zainteresovani da istraže grad.

Kul stvari na ovom poslu?

Jako je ozbiljan, ali nema mnogo stresa. Neki od ljudi koji dolaze na moje ture su samo par sati u Beogradu, i ako sam dobar domaćin, Beograd će im ostati u dobrom sećanju. Drugo, ljudi koji putuju su ljudi koji imaju vremena, para i zdravi su, a to znači da su pozitivni i nasmejani, što dalje znači da je sa njima uvek zabavno i da je pozitivna atmosfera zagarantovana.

Manje kul stvari?

Možda mnogo volim ovaj posao, tako da mi ne pada na pamet ništa što me nervira. Turizam je takav da morate neprestano da budete na usluzi. Od 6 ujutru do ponoći. Ali, nekako, to nije presija.

Sa kojim predrasudama dolaze turisti?

O Beogradu se nije pričalo mnogo u pozitivnom smislu, mnogo ljudi ne zna da je ovo veliki grad, očekuju da su ljudi hladni, ali to se menja već posle pola sata, posle prvog dobrog restorana.

KRISTINA STEPANIĆ, 26

RADI KAO TURISTIČKI VODIČ: par meseci

VICE: Ko su ti strani turisti koji posećuju ture koje vodiš?

Kristina: U proseku imaju oko 25 godina i to su ljudi koje interesuje skoro sve u vezi sa Beogradom i Srbijom. Ono što obično svi znaju pre dolaska ovde je ko je bio Tito. Ali, najviše ih interesuju Kosovo i NATO bombardovanje.

Dolaze nam turisti iz svih zemalja, ali, što se prekookeanskih zemalja tiče, najviše je Australijanaca i Amerikanaca. Iz Evrope je bilo najviše Britanaca, ali videćemo šta će biti ubuduće, posle Bregzita (smeh). Dolazi nam i mnogo ljudi iz zemalja u kojima živi veliki broj Srba.

Sa kojim predrasudama dolaze?

Misle da smo mi neki mali Rusi. U principu, najviše se iznenade time što su ljudi jako prijatni, ljubazni, gostoljubivi. Ili kada čuju da smo imali nekog cara Dušana, da je to carstvo bilo veliko ili kada čuju koliko je manastira podigao kralj Milutin. Najzanimljivije su reakcije kada ih odvedemo do Strahinjića bana.

Strahinjića bana?

Da, pitamo ih šta misle, gde su. Naravno, uvek pitaju da li su u nekom srpskom San Francisku. To je samo uvod za priču o devedesetim, priču o inflaciji i ratu. Uvek zaključim time da negde razumemo te ljude koji imaju potrebu da se pokazuju u našoj silikonskoj dolini jer su u mladosti za vreme inflacije tako malo imali.

Pročitajte i: Šta ne govorimo strancima u Srbiji

Šta je kul u ovom poslu?

Ubedljivo najbolja stvar je što se upoznajem toliko različitih ljudi. Upoznala sam momke iz Omana, devojke iz Australije, Portugalije, Malezije, Engleske, Irske, Salvadora. To je ubedljivo najinteresantnije. Koliko ja njima pričam o našoj zemlji i gradu, toliko i ja pokupim informacije od njih kakav je stil života u njihovim zemljama.

Šta je manje kul u ovom poslu?

Nekada se neka pitanja čudno postave. Turisti me nekada pitaju kako se osećam u vezi sa bombardovanjem. To je malo glupo pitanje, jer, kako mogu da se osećam? Šta to znači? Ne znam šta očekuju da dobiju kao odgovor. Ja im uvek ispričam činjenice, koliko je trajalo, šta je sve uništeno. Na kraju im kažem da sami donesu zaključak.

STEFAN CRNJAKOVIĆ, 23

RADI KAO TURISTIČKI VODIČ: tri meseca

VICE: Da li je posao turističkog vodiča onakav kako si ga zamišljao?

Stevan Senjaković: Ja sam već radio u turizmu, tako da nije bilo velikih iznenađenja. Mada, ponekad me iznenade pitanja turista. Skoro smo pričali o Nikoli Tesli ispred muzeja i između ostalog, pričali smo o tome kao je u Beogradu proveo samo tri dana u svom životu. Tada me je neko iz grupe pitao zašto onda imamo muzej i aerodrom posvećen Tesli. Naravno, izvukao sam se i uspeo da odgovorim, ali i mene je to pitanje nateralo da se zamislim.

Šta je kul na tvom poslu?

Mislim da je upoznavanje novih ljudi broj jedna i to će vam reći svako ko se bavi ovim poslom. Meni je i to što imam priliku da promenim mišljenje ljudima koji ovde dolaze sa predrasudama.

Šta je manje kul?

Meni je jako teško da pričam o NATO bombardovanju i ratovima, naročito zato što je moj posao da to što objektivnije objasnim. Teško je odvojiti se i dozvoliti da te neka pitanja turista ne izvedu iz takta. Ali, ako volite ovaj posao, ništa nije veliki problem.

MIRJANA MIHAJLOVIĆ

RADI KAO TURISTIČKI VODIČ: šest godina

VICE: Ko su ti strani turisti koji poseću ture koje vodiš?

Mirjana Mihajlović: Na naše ture uglavnom dolaze takozvani „bekpekeri", mladi ljudi, u proseku od 20 do 30 godina. Obično odsedaju u hostelima i cilj je da potroše što manju sumu novca, provedu što više vremena na putovanju i vide, čuju, nauče i obiđu što je više moguće.

Šta je kul na tvom poslu?

Kada putuješ negde obično si jako srećan, imaš dosta energije i euforije bez nekog posebnog razloga, jednostavno nema svakodnevnih obaveza, oko tebe su ljudi koje voliš, upoznaješ nove ljude, vidiš nova mesta i otkrivaš šta ima iza ćoška. Svi su nasmejani. Sve to mi prenosi pozitivnu energiju, stalno upoznajem nove ljude i slušam nove priče i avanture.

Šta je manje kul?

Kada je minus i kada je jako loše vreme posao je prilično naporan, a turista ima uvek i po snegu, i po kiši. I na minus 20 i na 40.

Sa kojim predrasudama dolaze turisti?

Neki misle da je ovde još uvek ratno stanje, da je grad jako nebezbedan, a ljudi teroristički nastrojeni. Kada stvarno dođu i provedu samo malo vremena apsolutno sve predrasude padaju u vodu. Neki čak ostaju duže nego što su planirali, neki se ponovo vraćaju, jer zaljubiš se u Beograd, na kraju, ne možeš mu odoleti.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu

Više na VICE
VICE Kanali