Totalitarni budista koji je razvalio Sim siti

Poreklom sam Englez, ali sam, kad sam imao 12 godina, živeo u Severnoj Karolini i išao u školu nalik onoj koju ste gledali u trećoj sezoni nezaboravne Žice. Sećam se samo dve stvari iz tog doba: jednom je policija došla i upala na čas sociologije da bi uhapsili jednog od tipova iz razreda - i nikad ga više nisam video. Drugo su bili najgotivniji časovi tehničkog - nas dvojica sedimo za kompjuterim i igramo originalni Sim Siti. Verovatno su to smislili da bi nas sprečili da se bijemo makar jedan sat dnevno.

Tada sam prvi put igrao Sim City. Kasnije sam dobio moj prvi kompjuter sa Sim City 2000 verzijom. Glupirao sam se skoro nedelju dana i pokušavao da igram, sve dok nisam shvatio da bih radije da razbijam naciste u Spear of Destiny, nego da se, bez ijedne reči zahvalnosti, provlačim kroz kanalizacione cevi kao nemušti građanin.

Ali Vinsent Okasla nije bio kao ja. Vins je proveo četiri godine daveći se u jednačinama i grafičkom papiru da bi izgradio totalitarni Sim City grad pakla, Magnasanti, u koji je naselio šest miliona ljudi i potom tvrdio da je pobedio inače nepobedivu igru. Pogledajte ovo i utronjajte se:

Video sam ovaj snimak odavno, ali sam tek skoro uspeo da uđem u trag Vinsentu, i to preko Fejsbuka. Ima 22 godine, studira arhitekturu i živi na Filipinima. Moram da priznam da sam se osetio malčice bolje kad sam shvatio da je običan tip, a ne Krang iz Tinejdž Mutant Nindža Kornjača.

VICE: Mislim da je većina ljudi posle gledanja ovog videa osetila zapanjenost, užas a posle toga, strah.

Vinsent: Slažem se. Delom je to i namera snimka, za one koji znaju, igraju i vole igricu.

Ne bih da tvrdim da se nisi zabavljao dok si gradio i stvarao Magnasanti, ali tvoj pristup Sim sitiju ne deluje kao da ga još uvek smatraš igrom.

Za mene je SimCity3000 mnogo više od igre. Evoluirao je u mnogo više nego običnu spravu ili medij za umetničko samoizražavanje. Dok je većina igara danas usmerena na uništavanje stvari i ubijanje drugih igrača, Sim City omogućava igraču da vežba maštu u stvaranju i izražavanju. Mnogi kažu da je to samo igra, ali greše.

Koyaanisqatsi Godfrija Redža ti je, čini mi se, bio ogromna inspiracija.

I jeste. Prvi put sam ga gledao 2006. Film mi je predstavio svet na način na koji ga do tada nikad nisam posmatrao, i potpuno me je zaveo. Takvi trenuci su me nagnali da fizički iskažem napredak u mojoj zamisli, i samo je slučajnost što sam to uradio kroz stvaranje svih tih gradova u SimCity 3000. Verovatno sam mogao da učinim nešto slično - da opišem zapanjujuću brojnost i brutalnost našeg društva - i serijalom slika na platnu ili kroz neke užasne arhitekturalne modele. Ali to ne bi bilo isto kao da igram igru, jer sam želeo da uveličam neverovatno bolesne ambicije egoistilnih političkih diktatora, vladajućih elita i potpuno ludih arhitekata, urbanih planera i društvenih inženjera.

Gledam sad citat sa jednog od tvojih Fejsbuk statusa: "Ekonomski rob nikada ne shvati da ga drže u kavezu i vrti se u krug, ne idući nigde, kao i milioni drugih". Da li to važi i za građane Magnasantija? (A mogao bi da staviš Fejsbuk profil na "privatno").

Tačno tako. Tehnički, niko ne napušta niti dolazi u grad. Rast broj stanovnika stagnira. Simsovi ne moraju daleko da putuju, jer im je posao blizu, mogu i peške. U stvari, oni čak ni ne moraju da izlaze iz svog bloka. Gde god da odu, kao da idu na isto mesto.

Ludilo.

Puno je problema u gradu sakrivenih pod iluzijom reda i veličine - zagušljiva zagađenost vazduha, visoka nezaposlenost, nema vatrogasnih stanica, škola ili bolnica, stil života je uređen i podeljen - ovo je cena koju Simsovi moraju da plate da bi živeli u gradu sa najvećim brojem stanovnika. To je bolestan i iskrivljen cilj kome se teži. Ironia u vezi sa Simsovima u Magnasantiju je što to tolerišu. Ne bude se, ne izazivaju revolucije, niti društveni haos. Niko ni ne pomišlja da izazove sistem fizičkim sredstvima, pošto ih u redu održava hiper-efikasna policija. Svi su uspešno zaglupljeni, oboleli zbog lošeg zdravstvenog stanja, zarobljeni i pod kontrolom misli sasvim dovoljno da ovakav sistem može da traje hiljadama godina. 50,000 godina, da budemo precizni. Svi su zarobljeni u prostoru i vremenu.

Zašto ti je trebalo godinu i po dana da završiš teoriju iza Magnasantija?

Tokom planiranja grada, bio sam zauzet i izgradnjom drugih velikih gradova, koji su većinom sledili teoriju iza Magnasantija. Novi načini da se neke stvari rade još nisu bili razvijeni, sve dok u samoj igri nisu izvedeni eksperimenti da bi se potvrdile ideje, a beleške su pravljene tokom svakog novog eksperimenta, baš kao i izvođenje novih eksperimenata da bi se videlo postoje li bolji načini za rešavanje problema. Gradnja naselja i pravljenje eksperimenata unutar igre zahtevaju vreme. Pored toga, morao sam da se bavim još nekim stvarima, i radio sam samo u slobodno vreme, tako da je došlo do postepenog razvoja. Nisam na tome radio 24 sata dnevno, 365 dana u godini.

Kažeš da je Magnasanti osmišljen na osnovu Bhavačakre, točka života i smrti u budizmu. Jesi li ti budista?

Bivši budista. Točak života, takođe poznat kao Točak vremena ili Točak istorije, može se naći u mnogim religijama, filozofijama i kulturama koje smatraju vreme cikličnim procesom koji se sastoji od godina koje se u osnovi ponavljaju. Posebno sam fasciniran svetom geometrijom. Simetrija grada koristi modifikovanu verziju simbola da bi se predstavila prava namera zarobljavanja svih građana tokom večnosti. Ali u vezi sa onim u šta ja verujem, danas sebe prosto smatram slobodnim misliocem.

Da li igraš još neku igru sem Sim Citija? Ne mogu ni da zamislim šta bi uradio nekoj mučenoj porodici u in The Sims.

Nekad sam igrao i druge igre, dok sam bio klinac, Populous, Age of Empires i poneku MMORPG poput Galactic Conquest. Što se tiče The Sims, uživao sam i u tome, iako bi u mojim rukama svaka porodica umrla brzo u užasnim mukama posle samo par minuta. Od skoro, više ne igram takve igre, ne vidim nikakvog smisla.

Prema grafikama Magnasantija, nijedan građanin ne živi duže od 50 godina.

Zdravlje stanovnika Sim sitija nije prioritet, i nije važno za glavni cilj. Mogao sam da napravim i nekoliko zdravstvenih ordinacija u kojima bi se možda radilo na produživanju životnog veka, ali sam iz praktičnih razloga odlučio da odustanem od toga. Ovak sam dokazao da, ako se ne usredsrediš na jedan cilj, možeš da zanemariš ili žrtvuješ druge važne elemente. Slično, i u stvarnom svetu, ako nam je apsolutni cilj sao profit, nećemo uspeti da uzmemo u obzir društvene i prirodne posledice.

Imaš li još nešto da dodaš?

Ako se bilo ko pita - nisam autističan, niti sam savant, niti patim od poremećaja pažnje ili bilo kog drugog oblika mentalnog poremećaja ili bolesti.

Hvala ti.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu