​Zašto žene moraju da imaju svoje časove samoodbrane

Pre par meseci, dok sam se oko ponoći vozila biciklom kući od prijateljice, neki muškarac je iskoračio između dva automobila na petnaestak metara ispred mene. Dok mi je prilazio raširenih ruku, drao se iz sveg glasa kakve seksualno nasilne planove ima za mene čitavu noć koju ćemo, po njemu, provesti zajedno. To je to, pomislila sam, imala si suviše sreće u životu do sada. Pokušala sam da se prisetim bilo koje lekcije iz samoodbrane koju sam naučila u srednjoj ili saveta iz lanca mejlova koje mi je majka prosleđivala dok sam bila brucoš. Zaobišla sam ga u širokom luku i odverglala dalje, dok mi je venama pumpao adrenalin. Jurio me je dva ćoška, možda i više. Nisam se osvrtala da proverim.

Narednog dana sam opisala koleginicama šta mi se desilo. Zvučalo je jadno jer se zapravo ništa nije desilo. Ali prvi put u životu sam osetila kako mi je bezbednost zaista ugrožena, prvi put mi je pretilo pravo nasilje. Uplašilo me je to — ne činjenica da takvi momci postoje, to sam znala odavno, već zato što sam se osetila potpuno nesposobnom da se zaštitim.

Jedna koleginica je nedavno pohađala časove Krav Mage, na kojima je naučila kako da se izvuče iz rvačke kragne; pokazala nam je efikasnost toga brojnim demonstracijama u prostoriji za pauzu.

"Moraš da dođeš. Ja sam se osetila tako osnaženo, a to je ono što ti sad treba", rekla mi je dok je simulirala kako mi izbija oči u još jednoj demonstraciji zahvata Krav Mage. Prijavila sam se za besplatni probni period od tri dana, počev od uvodnog časa za muškarce i žene naredne nedelje.

Sesiju je držao nasmejani sredovečni čovek koga ću zvati Semi. Bio je prosečno građen i imao veštački vaspitni pristup zbog koga je delovao kao neko ko imitira nešto što je video na televiziji. Otpanjio je "In Da Club" 50 Centa dok smo vežbali naš borbeni stav i zagrevao se boksujući vazduh i nevidljive napadače. "Popravi disanje! Izdahni glasno! Da vas čujem kako urlate!", vikao je Semi poput zanesenog direktora srednjoškolskog hora. "Gađajte meko tkivo! Saterajte mu nos u lobanju!"

_________________________________________________________________________

Kineske elitne telohraniteljke

_________________________________________________________________________

Krav Magu ne treniraju isključivo muškarci i sigurna sam da u ponudi postoje mnogi dobri časovi isključivo za žene, ali u mojoj grupi sa 13 muškaraca i četiri žene bilo je teško oteti se utisku da sam zalutala. Dok je Semi vežbao sa mnom i mojom koleginicom, bio je neozbiljan — nežan čak. Kad je, međutim, prisutnima pokazivao kako da se izvuku iz rvačke kragne sa drugim muškarcem, bili su na ravnoj nozi. Nije ga štedeo. Najčešće sam bila uparena sa ženom zbog "naše slične visine i težine", kako je to Semi definisao. Kad me je konačno pri kraju lekcije spojio sa muškarcem od oko 60 godina, ovaj me je uporno zapitkivao da li je suviše grub prema meni. Učila sam nove stvari, ali je sve delovalo ublaženo i nerealno.

Sa prvog časa sam otišla osećajući osnaženost koja je delovala kao placebo efekat: najuzbudljivija stvar u vezi sa časom samoodbrane bilo je to što pohađam čas samooodbrane. Bilo mi je teško čak i da se samo pretvaram da je korisno kad je bilo očigledno da se u ovom kontrolisanom okruženju prema meni ponašaju kao prema nižem biću. Sigurna sam da je Semi znao mnogo o mehanici i fizici nasilnih susreta, ali nisam znala je li znao kakav je osećaj kad se sretne s nekim ko je veći i jači od njega.

Stručnjaci sa kojima sam pričala posle toga kažu da nisam jedina žena koju su morile takve misli tokom kursa za samoodbranu na kojem su u većini bili muškarci. Prema rečima Lijen Breklin, docenta krivičnog prava na Univerzitetu u Ilinoisu, iako obuka samoodbrane može da bude od pomoći ženama koje su bile napadnute, mnogo im je od veće koristi da se prijave na časove smišljene specijalno za žene.

Marta Tompson, direktorka ženske organizacije za samoodbranu IMPAKT Čikago, rekla mi je da kursevi samoodbrane ne služe samo za to da naučite kako da se izbavite iz zagrljaja i onesposobite napadača, već je tu važan i teorijsko-filozofski pristup samog časa. "Kako instruktor doživljava nasilje u svetu?", zapitala se ona retorički. "Da li kod njega postoji dublje razumevanje rodno zasnovanog nasilja i na koji način se ono prožima sa drugim društvenim pitanjima?"

"Bez tog suštinskog razumevanja istinskog nasilja koje se vrši nad ženama — i ne radi se tu samo o najgorem što može da vam se desi, već o čitavoj plejadi stvari — čas neće moći ženama da pruži ono što im je potrebno", dodala je Tompson.

Ni naredni čas nije bio mnogo bolji — došle su samo tri žene, uključujući i mene, a tokom naše sesije zagrevanja istezanjem vodila se diskusija o sportskim rezultatima iz koje su žene bile potpuno isključene. Podsetilo me je na rodnu džentrifikaciju, jer su me momci fizički i društveno primorali da se preselim sa mesta na strunjači na kom sam sedela. Kad me je Semi stavio u grupu sa još dva muškarca, uz raskošni naklon podsmešljivo me je zapitao: "Biste li zamolili ovu mladu damu za ples?" Možda se trudio da bude šarmantan, ali je zvučalo kao da mi se obraća s visine — a tako je zvučalo i mučno objašnjavanje tehnike mojih partnera. Oba momka su vežbala blokiranje direktnog udarca u po pet krugova, dok su mene ograničili na tri. ("Radi se o izdržljivosti", rekao mi je jedan od njih.) Jedva da su udarali strunjaču dok sam je ja držala, ali su vikali na mene da moram da udaram jače kada je na mene došao red.

"Postoji pojava koja se zove dobronamerni seksizam", objasnila mi je Marta Makahi, profesorka sociologije na Apalačijanskom državnom univerzitetu i autorka knjige Pravi nokauti: Fizički feminizam u samoodbrani žena . "Nije tako flagrantan kao stav: 'Žene su niža bića.' Umesto toga, više je kao: 'Daj da ti pomognem, ženice. Daj da ti posvetim više pažnje na ovom času samoodbrane.' Taj stav je zaštitnički i pokroviteljski, a ljudi se prema ženama postavljaju kao da nisu sposobne ni za šta. Mnogo muškarci toga nisu ni svesni, i čini se da niko to ne primećuje, ali to postoji. To je verovatno najrasprostranjeniji oblik seksizma u 2015. godini."

Za svoj poslednji besplatni čas Krav Mage, otišla sam na kurs isključivo za žene. Bila je još samo jedna učenica na času, izuzetno neljubazna žena po imenu Suzan. ("Izgleda da ćete raditi zajedno", našalila se instruktorka. "Imam li izbora?", odgovorila je Sju.) Ali Sju je makar bila ozbiljna i u svaki pokret ulagala svu snagu dok smo vežbale direktne udarce i šuteve kolenom u prepone. Delovalo je stvarno i ja sam joj odgovarala istom merom. Instruktorka nas je naučila kako da iskopamo oči napadaču, i kako da zagrebemo i sačuvamo uzorke DNA da bismo ih identifikovali nakon što pobegnemo. Iako je ovaj čas bio definitivno bolji, izluđivalo me je što nema više žena.

I tako sam poslušala savet eksperta i otišla na uvodni čas Impact Bay Area , neprofitne organizacije koja nudi osnaživanje putem samoodbrane kroz feminističku prizmu. Sve časove drže instruktori posvećeni ženskoj problematici i sa dobrim poznavanjem traume, kao i asistenti u tapaciranim odelima koji glume napadača. "Koristimo taj model s razlogom", rekla mi je izvršna direktorka Lisa Šlef. "Važno je pokazati tu dinamiku, da i žena može da vodi glavnu reč."

Došla sam na čas u istom spandeksu koji sam nosila na Krav Magu, spremna za još jedan bliski i naporan trening. Umesto toga, smestila sam se sa Šlefovom na jedan od mnogih udobnih kaučeva koji su ispunjavali zajednički prostor."Čini se da si večeras ti na tapetu", rekla je, "i samo želim da ti kažem da sam svesna koliko ume da bude strašno prijaviti se za čas samoodbrane. Hvala ti što se preduzela taj veliki korak; drago mi je da si došla."

Veći deo naših sat vremena proveden je u razgovoru. Šlef me je naučila kako da prepoznam potencijalne pretnje i istakla koliko je važno da verujem svojoj intuiciji. "Najdragocenije oruđe koje imaš je tvoj glas", naglasila je. "Glas pomaže tvom telu da se izbori sa navalom adrenalina koju osetiš tokom konfrontacije kako se ne bi ukočilo." Vežbale smo vikanje iz sveg glasa, zatim izvele par šuteva u međunožje i udaraca petom.

"Većinu situacije možete da umirite verbalnim putem, ali je dobro imati fizičku sposobnost da to i potkrepite", rekla je ona dok je držala strunjaču. "I zapamti: u opravdanoj situaciji, smeš da udariš prva. Ako te neko udari u lice, verovatno nećeš umeti baš najbolje da se odbraniš posle toga, zar ne?"

Otišla sam sa časa Impakta osećajući se osnaženo i da sam dobila podršku, što je upravo učinak kom sam se nadala kad sam se prvi put prijavila na kurs samoodbrane. Nisam morala da postanem stručnjak u nenaoružanoj borbi; nisam želela da znam 20 načina kako polomiti napadačevu ruku. Samo sam želela da budem spremna — fizički, ali i mentalno — za susret koji bi mogao da bude nasilan. I više od toga, shvatam sada, tražila sam nekoga ko će prihvatiti moje potrebe, ko će mi reći da razume šta mi se motalo po glavi kad me je taj čovek zaskočio. Uvek će doći neki drugi muškarac, ali sledeći put mislim da ću biti spremna.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu