Šta jedemo posle teškog pijanstva

Nekoliko dana kasnije će vam biti smešno, ali u tom trenutku situaciju morate da shvatite krajnje ozbiljno. Samo što ste izašli iz taksija i već osećate kako je u vama par kapljica više, pa razmišljate kako to da eliminišete iz organizma. Možda ste ranije samo ispili litar vode i čekali da zemljin napitak počne da deluje, ali sada imate malo više iskustva pa znate da to neće delovati.

Prilično ste pijani i jedini način da se malo spustite jeste da smažete nešto.

Dok sam još živeo sa roditeljima, taktika je bila sledeća – nakon pijanke bih što pre legao u krevet i trudio se da ustanem što kasnije kako bih tempirao ručak. Jer domaća klopa je jedino mogla da me izvadi u tim nesrećnim okolnostima. Nešto jako začinjeno, čorbasto, ali opet sa dosta mesa. Nisam naročito izbirljiv u tim situacijama, ali sećam se da su ćufte radile savršen posao, baš zato što su hemijski odlična kombinacija.

Sada je drugačije zato što ne mogu baš da se pohvalim nekim sjajnim kulinarskim sposobnostima, a kada sam mamuran klonim se svega što je oštro ili širi toplotu. Zato samo uzmem mesnatu prerađevinu sa nekog od kioska brze hrane koji mi se nalaze ispred zgrade pre nego što uopšte legnem u krevet. Ako me mrzi da čekam red za Šiš, ili sam ga jeo tog jutra, uzmem giros i kažem da stave sve od priloga.

Tad mi najveći izazov da mi onako cirke ne kapne mast, tzatziki ili nešto slično na farmerke.
Kako svoju postizlaznu taktiku preživljavanja ne smatram najboljom, jer sve zavisi od toga šta nekome prija ili šta gotive da jedu, pozvao sam nekoliko prijatelja i pitao ih za savete. Dakle, šta da klopate kako biste što pre neutralisali efekte alkohola i čega god da ste uneli u telo tokom izlaska.

Obavezno uzmem ranitidin i spedifen, to smutim s vodom, a skuvam i kafu. Zatim krećem u kafanu. Usput kupim jogurt, uglavnom balans, a u kafani me čeka teleća čorba sa dosta bibera, da me preznoji.

Ručak mora da bude obilan. Ne znam iz kog razloga me posle izlaska stalno tera da jedem kikiriki. Dakle, to je po buđenju. Uveče obavezno jedem čizburgere i sutra sam kao nov.

Pazi, najveći protivnik posle pijanke ti je depresija. Tako da moraš da udovoljavaš sebi, baš kako te ne bi uhvatila postalkoholna depresija. Ja udovoljavam sebi klopom i tiketima. To leči sve muke.

Posle klabinga uglavnom moram da pojedem nešto ako planiram uspešno da se dogegam do kuće. Ožderavanje posle grada je kao neka vrsta rituala kojim krunišemo ceo izlazak, a koje nas ujedno i rastrezni. Uglavnom je to hrana koju inače ne jedem: burek, punjena pljeskavica, ćevapi ili sve ostalo masno, smrdljivo i mesnato. Inače ne volim da jedem ove stvari, ali posle grada se probudi taj razulareni apetit vučje čeljusti koju moram da nadmirim.

Ponekad se desi da smo previše umorni i razvaljeni da idemo čoporativno na hranu i tad mi je bukvalno svejedno šta ću staviti u usta, ali nešto moram. Jednom prilikom sam tako pojela hladnu sarmu. I pomoglo je.

Posle izlaska i pijanke, najbolje ide kiseo kupus, turšija i tako to, zato što je prepuno vitamina C. Ali to dolazi tek za ručak, tako da za doručak pojedem pogačicu, jer je nemasna, a ima glukozu. Kada mučnina počne da popušta, onda uzimam čokoladu, jer, naravno i ona ima glukozu.

Glavna stvar je pljeskavica. A čak i posle nje si non-stop gladan. Gricneš nešto kalorično, pa opet ogladniš. I naravno - Koka kola.

Ne mogu da kažem da sam luda klaberka koja jutra dočekuje u klubovima, ali 9 od mojih 10 izlazaka na jedno piće sa bilo kim, završi se u kafani koja radi najduže. Jedno piće se pretvori u jedan neprekidan niz. Danima kada sam pametna, a često nisam, u frižideru imam hrane.

Kako sa prvom pojavom crvenih paprika postajem opsednuta njima na sve načine ajvar je must u mojoj frižiderskoj zimskoj kolekciji, da se tako fashion blogerski izrazim. Dakle, kad od lošeg alkohola stomak vapi za nečim da upije kiselinu potrudim se da bude masno, slano i ako može domaće.

Večeras je tu Vipro odličan makedonski ajvar koji sam zajedno sa ovim punomasnim zlatiborskim jogurtom i teglom krastavaca kupila u obližnjoj prodavnici pored pijace. Proizvodi su vrhunski a prejeftini. Kad sam već pukla pare na alkohol, makar sam jela jeftino, a čak i zdravo i domaće.

Pre spavanja popijem što više vode, obično na silu, jer mi se voda u tom trenutku uopšte ne pije. Ujutru se na jednu ringlu stavlja voda za čaj (ne za kafu), a na drugoj tiganj za slaninu i jaja. Ako nema slanine, onda sir, a ako nema ni sira, mogu i samo jaja da prođu. Jer jaja potpomažu rad jetre, a to je ono što nam najviše treba tog jutra.

Zimi uz sve ovo može dobro da posluži i rasol. Uglavnom, probaš jedno, drugo, treće i na kraju vidiš šta ti je pomoglo da budeš ostatak dana kao nov.

Sa klabingom sa krenula baš jako rano sa nekih 19 godina. Sada ne obilazim klubove, ali neke navike su i dalje tu – na primer, još uvek znam da popijem pola flaše viskija ili duplo više vina. Nisam u tim godinama da me mamurluci ozbiljno pogađaju, ali bude mi dosta teško kada treba sutradan ujutru da ustanem za posao. U tim situacijama obavezno kupujem crvenu Akva Viva vodu. To je nešto što će ti svaki profesionalni klaber preporučiti jer ima elektrolite i ostale stvari koje popravljaju polomljena tela posle burne noći.

Od klope najviše volim da jedem pljeskavicu kada se oporavljam. Obavezno uzmem više nego što mogu da pojedem i tako se davim dok mi ne bude muka. A kada mi je muka od hrane zaboravim na mamurluk. Zvuči užasno, ali meni se sviđa. Pljeskavice su mi najbolje kod Mileta na Dorćolu. Lokal se zove Prava pljeskavica i od priloga možeš da dobiješ samo pavlaku, kupus i ljuto. Uslovi su malo nehigijenski, ali mu pljeske kidaju.

Još na VICE.COM:

Vegetarijanci koji jedu ribu izgleda znaju šta rade

Koliko košta savršena ishrana

Porno hrana na fotografijama Andreja Nihila