Reklame
Prevare

Prestao sam da koristim miša na nedelju dana, i bilo je neverovatno

Život bi vam bio mnogo lakši kada biste se naterali da naučite prečice na tastaturi.

pisao Daniel Oberhaus
29 Januar 2019, 8:18am

Fotografija: Wikimedia Commons

Prvobitno objavljeno na Motherboard.

Kompjuterski miš je prošlog decembra napunio 50 godina, što je, koliko se meni čini, jedna od najdužih prevara u novijoj istoriji. I zaista, mali digitalni interfejs kojim upravalja naša ruka mogoao bi da bude najveća obmana ikada izvedena, sve dok na scenu nije stupio dongl (hardverski ključ). To je dekadentna naprava koja je suvišna u skoro svakom detalju; amblem čistog preterivanja koje je od zdravog srca našeg savremenog društva napravilo komad raspadnutog, trulog mesa.

Da, dragi čitaoče, kompjuterski miš je prevara.

Mogu da ti oprostim što ranije nisi saznao ovu groznu istinu. Iz dana u dan, podležemo svojoj navici da nehajno koristimo kompjuterskog miša. Od malih nogu nas uče da koristimo njegov varljivo jednostavan interfejs sa tri dugmeta, kao preduslov za upotrebu računara. Indoktrinirani smo da stupimo u Red Miša, pre nego što smo dovoljno odrasli da njegovu neophodnost dovedemo u pitanje. Beskonačno ga skrolujemo, kao da naši životi nemaju kraj, dobro znajući da je ova naprava loša po naše zdravlje. Koristimo miša da bismo zarađivali pare za sebe, iako pronalazač ove sprave nikada nije video ni pare od svog pronalaska.

I sam sam bio više nego voljan da svakoga dana lutam sa velom na očima, sve do jednog skorašnjeg popodneva, kada su mom mišu crkle baterije. Međutim, mesto da odem do ostave i uzmem par novih AA baterija, odlučio sam da više nikada ne koristim miša – što je bio svečani zavet koga sam se pridržavao tačno jednu (1) nedelju.

U periodu od narednih pet dana, oslanjao sam se samo na tastaturu da bih se kretao po internetu i mom lokalnom hard disku. To je bio ograničeni oblik detoksikacije od digitalnog, način da pokušam da shvatim kako su ljudi koristili kompjutere, pre nego što je miš tokom osamdesetih postao opšte prihvaćen za korišćenje sa komercijalnim mašinama.

Kada bih morao da u jednoj reči opišem iskustvo korišćenja kompjutera bez miša, rekao bih da je jebeno fantastično.

"Majka svih demonstracija", u kojoj Daglas Engelbart, stvoritelj kompjuterskog miša, po prvi put otkriva njegov potencijal 1968.

Bio mi je potreban otprilike dan i po da upamtim sve prečice koje ću redovno koristiti. Sve ostale važne prečice sam zapisao u beležnicu, koju sam držao na stolu zbog referenci. Takođe sam morao da izmenim i određena podešavanja za neke aplikacije, kao što je Gmail, koji po difoltu nema uključenu većinu korisnih prečica, kao što je mogućnost da selektuješ sve nepročitane poruke, ili da prelaziš sa jedne na drugu jednim pritiskom tastera.

Generalno, otkrio sam da su ovo najkorisnije prečice:

  • lak prelazak sa jednog na drugi prozor (alt+tab)
  • lak prelazak sa taba na tab u pretraživaču (ctrl+tab)
  • otvaranje i zatvaranje tabova pretraživača (ctrl + t i ctrl+w, po redosledu)
  • prelazak sa jednog virtuelnog desktopa na drugi (win+ctrl+strelica levo/desno u Vindousu, ctrl+alt+strelica gore/dole u Linuksu)
  • otvaranje Ran prozora u Vindousu (win+r)

Srećom, većina prečica su iste za veliku većinu aplikacija (Google Drive/Microsoft Office, Google Chrome/Firefox) i operativnih sistema (Windows i Linux) koje koristim na poslu. Primetni izuzetak je manipulisanje i stvaranje virtuelnih desktopa.

Do kraja moje nedelje bez miša, mnoge od prečica su mi postale druga priroda. Shvatio sam da mi štede mnogo vremena, naroćito kada su u pitanju dosadni zadaci, kao što je brisanje mejlova. I zaista, jedan zaluđenik za prečice me je uveravao da mu prelazak na prečice na tastaturi prilikom korišćenja Gmail-a uštedi i do čitavih 60 sati godišnje. Ako ništa drugo, to mi je učinilo korišćenje laptopa manje neveselim, zato što nisam morao da dodirujem tačped.

Ovo iskustvo mi je pomalo bilo kao da sam pokušao da naučim da koristim viljušku drugom rukom koja nije dominantna. Ovo je pristup koji Evropljani znaju oduvek, ali Amerikanci iz nekog razloga odbijaju da ga usvoje. I umesto da držimo viljušku nedominantnom rukom, mi se pridražvamo nespretne rutine premeštanja viljuške iz ruke u ruku, svaki put kada poželimo da upotrebimo nož. Slično tome, oslanjanje na prečice na tastaturi znači da ne morate da podižete ruke sa tastature da biste upravljali mišem, što vam štedi vreme i energiju.

Priznajem, nije sve bilo med i mleko bez miša. Ja obilazim brojne forume, i bilo mi je malo dosadno to što sam morao da pritisnem ctrl+f svaki put kada sam želeo da "kliknem" na nešto. Slično tome, raditi bilo šta što ima veze sa obradom slike u Fotošopu je bilo u suštini nemoguće. Ja ne igram igrice na svom PC-u, ali po onome što sam čuo, i to bi bilo prilično teško bez miša.

Sve u svemu, to što sam naterao sebe da nedelju dana koristim samo tastaturu mi je donelo velika pobljšanja u život. I dalje povremeno koristim miša za neke zadatke, ali uglavnom se krećem po vebu i svom kompjuteru koristeći samo tastaturu.

U retrospektivi, imam osećaj kao da nisam zaista umeo da koristim kompjuter dok nisam počeo da se oslanjam na prečice. Ironija je u tome što je kompjuterski miš u velikoj meri doprineo usvajanju ličnog pristupa kompjuteru, pošto je rad sa njim mnogo intuitivniji, ali u isti mah, on primorava korisnika da prođe kroz više koraka, koje bi u suprotnom mogao da prođe pritiskom na par dugmića na tastaturi.