​Kako je Lejdi Gaga postala prva digitalna glem superzvezda

U „Naknadnim šokovima", epilogu „Šoka i strahopoštovanja", Sajmon Rejnolds pronalazi tragove glema koji odjekuju kroz pop 21. veka. Slajdšou snimaka trenutaka njene karijere art-pop provokatora, u ovom remiksovanom odlomku se procenjuje tvrdnja Lejdi Gage da je naslednica Dejvida Bouvija.

Oktobar 2007.

Letak za njujorški Ulični rivajval i treš dens obećavao je „Pop burlesku. Rokenrol. Glem. Metal". Ovu seriju žurki četvrtkom u Sliper Rumu su osmislile i organizovale Lejdi Starlajt, performans umetnica, i devojka željna slave koja je upravo počela sebe da naziva Lejdi Gaga. Nazivom su odale počast festivalu Holivudski ulični rivajvl i treš dens održanom u oktobru 1974. – legendarno veče kada su u Holivud Paladijumu nastupili Igi pop, Nju Jork Dols, i odabrani gliter izvođaći iz L.A.-a. Ali dok je taj festival ironično namigivao kraju ere glema i glitera, fenomena čija zvezda je do kraja 1974. ubrzano počela da bledi, Njujork strit rivajval Gage i Starlajtove je zaista bio rivajval – samosvesna objave preporoda glema na Louer Ist Sajdu.

Avgust 2008.

U zabeleškama na albumu prvencu Lejdi Gage iz 2008, Fame, ona se zahvaljuje Endiju Vorholu i Dejvidu Bouviju. U intervjuima govori o tome kako je proučavala rad Klausa Nomija, Grejs Džons i Li Bauerija. Gaga daje dobre citate isto kao što se i dobro drži. Ali kao što bi se i očekivalo od umetnice čija cela karijera deluje kao samrtni ropac postmodernizma, njeno brbljanje često zvuči kao deža vi. „Ja nisam stvarna. Ja sam pozorište", deklamuje Gaga. Ona se oseća kao da je „sve vreme na sceni… kada igram, pevam, kada spremam doručak". Dolazak na aerodrom, izlazak iz limuzine ispred kluba – sve je predstava, sve je događaj. „Obožavam šou biznis, i ne želim da me moji obožavatelji ikada vide u drugačijem svetlu". Zvučeći kao mešavina Oskara Vajlda i Alisa Kupera, Gaga govori o tome kako „obilato laže" i kako je „muzika laž… umetnost je laž". Ona smelo izvrće rokerske napadačke izjave – o tome kako je stil zasenio sadržaj – dosetljivo se žaleći kako njena muzika odvraća pažnju od „umetnosti performansa" video spotova, natupa i javne predstave njene slave.

Istina, muzika, „bezdušni elektronski pop", kako je Gaga zove, namigujući Vorholovim učenicima i svim anti-humanistima – je samo efikasna baza za vizuelne provokacije. Pojavivši se u savršenom trenutku da iskoristi Jutjub da dopre do publike po celom svetu, Gaga jaše na talasu preporoda forme pop video spota. Ova forma je nakon svog vrhunca krajem devedesetih u padu, zbog MTV-jevog okretanja ka non-stop rijaliti programima. Sada je pop muzika audio-vizuelna kao nikada ranije, a Gaga u tome prednjači. Starosedelac Jutjuba, ona je prva digitalna glem superzvezda, njeni promotivni spotovi su prepuni digitalnih specijalnih efekata i brzih promena kostima/frizura/šminke – od kojih ovo poslednje osmišljava trupa kreativnih savetnika poznatih kao Haus of Gaga.

Novembar 2009.

The Fame Monster je deluks proširena verzija The Fame, objavljen da profitira na Gaginom uspehu, sa ubačenih osam novih pesama – uključujući njenu najbolju i najprodavaniju pesmu „Bad Romance". Prema Gagi, modna pista je direktno inspirisala ove pesme: Pisala sam ih dok sam gledala modne revije bez tona, i moram da kažem da sam pisala kao da pravim muziku za revije". Gagini spotovi često podsećaju na modne revije, samo što se pozadinska scenografija menja užurbano koliko i odeća. Krajnji rezultat izgleda kao kompilacija Sindi Šerman i Aleksandera Mekvina, sa muzikom iz istočnoevropskih klubova.

Kod Gagine ljubavi prema slavi fatalnih žena ima nekog čudnog fatalizma: ne samo da zna, iz obimne literature na tu temu koju je pročitala, da slava uništava dušu, već je to i glavna tema njenih pesama. Najavljujući svoje izvođenje pesme „Paparaci" na dodeli VMA nagrade, Gaga je saopštila svoju nameru „da kaže nešto veoma sumorno o slavi i njenoj ceni". Nastup je počela uvodnim rečima: „Usred svih ovih bliceva, nadam se da mi slava neće uzeti život". A završava glumeći sopstvenu smrt, i lažna krv šiklja iz grudi, dok je bese na vešala.

Gaga je čak izbacila i miris pod nazivom Fame, crni parfem osmišljen da „miriše kurvinjski", kao „skupa kurva". Nota otrova predstavlja toksične efekte slave. „Taština može da stvori veoma okrutno okruženje, ako ne znaš kako da se nosiš s njom", upozorava Gaga. Tu je i „Slava ubija", turneja sa Kanje Vestom koja biva otkazana, nakon što se reper povukao iz javnosti posle svog zalaganja za Bijonse na dodeli VMA nagrada. Gaga ima običaj da govori – melodramatično, ali možda i iskreno paranoično – o svojim strahovima da bi mogla da ode na način na koji su otišli Džon Lenon ili princeza Dajana (sa kojom se posebno identifikuje), da je ubije stalker, ili da je paparci proganjaju do smrti.

Ali uprkos ceni i svoj šteti, slava je izgleda sve u šta se može verovati. Nijedna ideologija ili vera – čak ni ljubav u stvarnom životu – ne mogu da pariraju njenom obećanju da će dovesti do samouispunjenja. Slava, kako je Gaga shvata, nije samo nametnuta spolja; ona je nepresušno unutarnje ubeđenje koje ona naziva „osećaj slave". Samo treba eksternalizovati svoj interni pogled na sopstveni ego, naterati svet da ratifikuje i prepozna njegovo urođeno postojanje. „Ja sam uvek bila slavna, samo to još niko nije znao". Dužnost zvezde postaje da obožavateljima utuvi u glavu ljubav prema njoj – što Gaga ne izjednačava samo sa samopoštovanjem, već i sa uverenošću u sopstvenu izuzetnost. Njene Monster Ball turneje su „crkva pop kulture", ali umesto da idealizuju Gagu, „Ja ih učim da slave sebe".

Ovaj žestok i fabulozan plamen vere u sebe je magičan odbrambeni sistem protiv onih koji bi da ti smrve ego – a možda i telo. Gaga govori u ime odbačenih, onih koji su nesigurni u svoj pol, u ime maltretiranih. U jednom intervjuu se prisetila kako su je u 14. godini tri dečaka bacila u kantu za đubre, dok su devojčice to posmatrale i smejale se. Osećala se „bezvredno. Osramoćeno. Prestrašeno". Njen jedini zločin, kaže ona, je bio taj što je bila pričljiva i teatralna – isuviše puna sebe. Gaga je 2011. osnovala fondaciju Rođeni ovakvi, za borbu protiv fizičkog maltretiranja.

Time što je u nazivu albuma ispred reči „Fame" stavila predznak „The" izazvala je efekat nesklada i otuđenosti. „The Fame" zvuči kao neka bolest. Dalja spona sa monstruoznošću – The Fame Monster – još više uznemirava. Je li slava ovde čudovište koje pustoši čitav svet? Ili je sama Gaga čudovište nastalo kao mutant uticaja kulture slavnih na ljudsku psihu? Gaga svoj fanove naziva „Malim čudovištima": one je Majka Čudovište. „Nekada sam svake večeri molila boga da poludim", priznaje Gaga. „Da mi da kreativnost i čudaštvo" koje su posedovali umetnici kojima se ona divila. Ali Gaga ide dalje od klišea ludila genijalnog umetnika. Žudnja za slavom sama po sebi izluđuje, poremećena želja za sveprisutnošću i preteranom izloženošću javnosti koja prethodi bilo kakvom određenom daru i talentu, i može da postoji samo u njihovom odsustvu. „Želim da žene – i muškarci – osete snagu dubljeg i psihotičnijeg dela sebe. Dela koji su uvek očajnički pokušavali da sakriju", obznanjuje Gaga. „Ja operišem iz obmane – to je sve što The Fame jeste. Nekada sam hodala ulicom kao da sam jebena zvezda. Želim da ljudi hodaju unaokolo obmanjeni, misleći da su fenomenalni, i da svakodnevno naporno rade na tome da ta laž postane istina".

April 2010.

„Alehandro", treći singl sa albuma The Fame Monster, je površno ništavilo koje u tragovima podseća na Madoninu pesmu „La Isla Bonita". Ali spot koji je režirao Stiven Klajn je tur de fors vojnog kiča, sa posebnim porno šmekom. „Potpuno je svojstven onome odakle potičem i mojoj ljubavi prema teatralnosti… ljubavi prema laži u umetnosti", prenemaže se Gaga. Pod time „odakle potiče" verovatno podrazumeva svoje odrastanje u italijansko-američkoj katoličkoj porodici, slično Madoni, koje se u spotu javlja kao kompulsivno svetogrđe: Gaga kao kaluđerica u crvenoj odori od lateksa guta krvavo crvene brojanice. Ali tu ima i uticaja Kabarea, a možda i Evite. Spot odiše šikom vojne hunte, protkanim estetikom Toma od Finske. U još jednom omažu Madoni, Gaga nosi grudnjak sa cevima mašinske puške koje vire iz smrtonosnih bradavica. Rvači sa neke vojne akademije između dva svetska rata su u homoerotičnom klinču, odeveni u svetlucave crne šortseve i čizme do kolena. Čitav spot za „Alehandro" je vizuelno-zvučno poetično čitanje čuvenih poslednjih rečenica „Fascinantnog fašizma" Suzan Zontag: „Boja je crna, materijal je koža, zavodljivost je lepota, opravdanje je iskrenost, cilj je ekstaza, fantazija je smrt".

Januar 2011.

Kao što je i sa njenim praocem bio slučaj, Gagina akutna samosvest i neumorna samoanaliza ne obeshrabruju analize drugih, već ih podstiču. Filozofski ogledi, blog eseji, knjige (od biografija, do kvir teoretskih radova kao što je Gaga feminizam J. Džeka Halberstama) pišu se o njenoj videografiji i diskografiji, i u njima se tumače i definišu reference i aluzije kojima su krcati. Gaga praktično preklinje da je analiziraju kroz prizme kao što su hiperstvarnost Žana Bodrijarda, sajber-feminizam i kvir performativnost. Nauka je uvek kaskala za pop kulturom (do naleta studija o panku je došlo tek osamdesetih godina), ali jedva 18 meseci otkako se ona proslavila, na Univerzitetu u Južnoj Karolini se na proleće 2011. pojavio kurs Lejdi Gaga i sociologija slave. Njegov tvorac, Metju Deflem, i sam je postao slavan, što ga je navelo da napiše akademski rad o svom iskustvu sa slavom iz druge ruke, „Profesor kao Gaga". U jednom intervjuu, Deflem govori o vrtoglavom osećaju dezorijentisanosti koji je iskusio. „Nekako mu podleneš. Iskusiš ga. Zapravo nemaš nikakvu kontrolu".

Maj 2011.

To što su je isuviše preozbiljno shvatili je izgleda ostavilo posledica na Gagu: na narednom albumu posle The Fame Monster, Born This Way, ona deluje kao pop državnica, bavi se važnim pitanjima i u intervjuima priča kako želi da bude „na mitinzima sa obožavateljima, da bude deo njihovog glasa, da pomogne u mobilizaciji i u sprovođenju promena". Stapajući pravo na istopolni brak sa ilegalnim imigrantima u SAD, preko hibridnog marijači i visokoenergetskog ritma, u singlu „Amerikano" meša didaktiku i kič. Na ostatku albuma Born This Way novi zvuk odražava teža vremena: stadionski rok i saharinski pop osamdesetih dodaju balast bombastičnom klupskom zvuku, u tragovima se može čuti i zvuk Springstina, Pet Benatar, Džima Stajnmena. Na „The Edge of Glory" svira saksofonista Springstinovog I Strit Benda, Klarens Klemons; Brajan Mej gostuje na „You and I". Pompezni rok elementi omogućuju Gagi da pokaže svoje konvencionalno muzičko umeće kao pijanistkinja i pevačica. Savetujući da „ne budeš dreg, samo budi kraljica", i procenjujući da smo „svi rođeni kao superzvezde", naslovni singl „Born This Way" je himna namenjena LGBT zajednici i svakome ko se oseća uvrnuto, marginalizovano ili „kulturološki kvir". Razmetljiva i kitnjasta, ova pesma „ne samo da je plagijat Madone, već i njena prenaduvana verzija", piše kritičar Pet Blešil, osvrćući se na rasprostranjeno mišljenje da ova pesma dosta toga duguje Madoninoj pesmi „Express Yourself".

Avgust 2011.

Na nastupu na VMA dodeli nagrada 2011, Gaga je u punom sjaju dreg kralja, pojavivši se kao svoj muški alter ego Džo Kalderon. Lik je izgleda osmislila po ugledu na lošeg momka Džonija iz Autsajdersa – zalizana kosa, cigareta iza uveta, prezrivi kez na licu – iako je moguće da se ugledala i na Eni Lenkos, koja se na dodeli Gremi nagrada 1984. godine pojavila kao mangup iz pedesetih. Iako njene pesme uglavnom govore o heteroseksualnoj ljubavi i požudi, Gaga se poigrava polnim identitetom jednako vešto kao i svako posle… pa, Bouvija. Ona propagira, ili ohrabruje, trač da je hermafrodit, terajući fanove da pažljivo proučavaju fotografije tražeći sumnjive izbočine, i da do izbezumljenja isponova gledaju klip na Jutjubu na kome deluje kao da joj se na trenutak video penis kada je opkoračila motocikl u kratkoj suknji.

Novembar 2014.

Posle bombastičnosti Born this Way, Gaga pravi još jedan fatalan korak ka samoprecenjivanju sa ARTPOP-om. U pompeznoj najavi albuma (i u sklopu propratnih multimedijalnih aktivnosti) tvrdi se da će Gaga „uvesti kulturu umetnosti u pop u reversnoj vorholovskoj ekspediciji" – samo 40 godina nakon što su Bouvi i Roksi Mjuzik ispunili taj zadatak. „Ja živim za aplauz, aplauz, aplauz", tvrdi Gaga u prvom singlu „Aplauz" – ali će je dočekati muk svetske pop publike.

Septembar 2014.

Zatim sledi strateško povlačenje: Gaga pravi klasičan potez „moderno je biti običan". Sa pevačem evergrina Tonijem Benetom snima hit album i odlazi na rasprodatu turneju „Obraz uz obraz". Svesni omaž Dejvidu Bouviju i njegovom duetu „Peace on Earth/Little Drummer Boy" sa Bingom Kozbijem u njegovoj televizijskoj emisiji? Ili samo proračunat potez u karijeri?

Februar 2015.

Gaga dalje podiže svoj status u šou biznisu izvodeći potpuri pesama iz filma Moje pesme, moji snovi na dodeli Oskara, u slavu pedesetogodišnjice ovog mjuzikla. Džuli Endrjus je graciozno prišla Gagi na sceni i nežno je zagrlila. Ali među kritičarima je i uvaženi Stiven Zondhajm, koji otrovno za Plejbil izjavljuje da je Gagina verzija bila „travestija… nije imala nikakav odnos prema onome što peva".

Januar2016.

Gaga osvaja Zlatni globus za svoju ulogu u Američkoj horor priči. Obučena u crni pliš, golih ramena, velikog i punog dekoltea u Versaćeovoj haljini – „vrhunac retro glamura", po rečima modnih blogera – drži govor prepun emocija, savršen do poslednjeg drhtaja usne. Gaga svoje nove kolege obaveštava, „Želela sam da budem glumica pre nego što sam poželela da postanem pevačica, ali uspeh sam ostvarila prvo u muzici". Čudovište slave je kompletiralo njenu metamorfozu u sveamerički zabavljačicu.

Ali kasnije te večeri, internet je eksplodirao kada se proširila vest da je umro Dejvid Bouvi – iste sekunde sa naslovnih stranica sveta skinuviši Gagu i ostale dobitnike Zlatnog globusa. Malo je reći da ih je zasenio…

Leto – jesen 2016.

Šou biznisu izgleda ima urođeno svojstvo da se bavi svojom prošlošću: njegova istorija je prepuna filmova koji govore o filmskoj industriji, i pozorišne komade i mjuzikle o pozorištu. Često se u njima nostalgično prisećaju ranijih faza industrije zabave: na primer, radnja mjuzikla Pevajući na kiši iz 1952. godine se odvija 20 godina ranije, tokom tranzicije sa nemog na zvučni film. Ovo stvaranje mitova o samom sebi rezulturalo je u pesmama kao što su „Nema biznisa kao što je šou biznis" (iz Eni, uzmi pištolj), i „Život je kabare" (iz Kabarea). Kada god pop zaluta u ljigu, i on postane kvazi: Abina pesme „Hvala na muzici" i „Super truper" (nazvana po tipu reflektora), Bili Džoelova „Ja pišem pesme" i „Dozvolite da vas zabavim" Robija Vilijamsa…

Nema savršenijeg pokazatelja za Gagino potpuno sjedinjenje sa američkim šoubiznisom od vesti da će igrati glavnu ulogu u Zvezda je rođena – trećem rimejku ovog holivudskog filma o Holivudu koji se snima posle originala iz 1937. Gaga će naslediti Dženet Gejnor, Džudi Garland i Barbaru Strejsend.

U međuvremenu, njena karijera u popu se nastavlja njenim najpovršnijim izdanjem do sada, „Perfect Illusion". Govoreći o poruci pesme, Gaga se obrušila na obmane i prevare koje je nekad slavila: „Verujem da se mnogi od nas pitaju zašto oko nas ima toliko lažnih stvari. Kako da se krećemo po društvenim mrežama? Na koji način da gledamo te slike kada znamo da su filterisane i retuširane, i dešifrujemo šta je stvarnost, a šta savršena iluzija? Na internetu takođe postoji mnogo stvari koje nemaju veze sa stvarnošću. I mislim da su ljudi pod pritiskom da održavaju tu ličnu iluziju u svojim stvarnim životima. Ova pesma govori o besu koji to izaziva i o tome da to treba odbaciti. O želji da ljudi ponovo uspostave ljudski kontakt".

U tom duhu, Gaga ne koristi auto-štimer na svom vokalu, dok u spotu nema blatantnih digitalnih efekata koji su karakterisali njene ranije promotivne i proslavljene spotove. Umesto dvadeset promena kostima u minutu, Gaga se odlučila za relativno stabilan i skroman izgled: siva isečena majica idealna za vežbanje, i isečni šorc od teksas platna. Na ekranu se smenjuju kadrovi pevačice koja se valja po pustinjskoj prašini, i scene gomile koja divlja na rejvu i na koncertu, na kojem se Gaga uvija oko gitariste čiji se instrument jedva čuje na njenom snimku. Da li hiperrealna kraljica digitalnog glema pokušava da pokrene… rivajval grandža? Ali kako će to da se uklopi sa glavnom ulogom u filmu Zvezda je rođena? Da li Gaga, kao Kortni Lov u doba Celebrity Skin i Naroda protiv Larija Flinta misli da može u isto vreme da bude i deo Holivuda, i da ostane sa nogama na zemlji?

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu