Zašto i dalje neću da ga pušim, uglavnom

Tokom prethodne godine su me nebrojeno puta pitali: "Hej, zar nisi ti ona devojka koja neće da puši kitu?" Dešavalo se na žurkama. Dok sam čekala piće za šankom. Na Tinderu. Možda ovo i ne iznenađuje, pošto sam prošlog marta internetu saopštila da neću da ga pušim, ali iskreno nisam mislila da će biti toliko velika stvar.

Kako se ispostavilo, pogrešila sam. U članku sam pisala kako mi se, nakon nekoliko godina tokom kojih su muškarci očekivali da im pušim kite bez povratne usluge, sve smučilo. Ako muškarci očekuju da dobiju orgazam - a da ne moraju da daju ništa zauzvrat - onda ću i ja da prihvatim taj pristup.

Koliko god mi se ne sviđa da me zauvek povezuju sa pušenjem kite (ili tačnije izostankom istog), drago mi je da je članak pokrenuo pravi dijalog o nejednakostima pružanja i primanja zadovoljstava tokom seksa među heteroseksualnim partnerima. Pisanje je takođe na mene imalo terapeutsko dejstvo. Manje sam besna nego tada, i znatno srećnija sa sobom i kako pristupam seksu. I ako je pomalo neprijatno kada mi tipovi preko Tindera napišu poruku da znaju ko sam - devojka koja ne puši - dobra strana je da barem znaju za moj stav i moraju sa njim da se slože na nekom nivou.

Ali ovo je problem: od kada sam napisala ovaj članak, pušila sam kite. Molim vas, legije hejtera, nemojte ovo da shvatite kao neku vrstu pobede. Zavetovala sam se da nikada neću pušiti kitu na isti način na koji sam se zavetovala da nikada neću pojesti ceo baget odjednom - u sebi sam znala da će se to kad-tad dogoditi. Ovih dana, kada odlučim da nekome popušim, to je pod određenim okolnostima - pre svega, ako je partner odlučio da mene zadovolji i poštuje moje seksualne potrebe. Pušim samo kada je to zasluženo. Problem je u tome što je to retko slučaj.

Ako mi zbog nekog tipa život deluje kao pesma Weeknda, neću mu pušiti. Ako mi ne uzvratiš poruku, ne zaslužuješ moja usta na tvojoj kiti. Sa druge strane, ako se tip prema meni odnosi kao prema ženi čije potrebe poštuje i prvo on mene zadovolji, onda ću, naravno, razmisliti da mu popušim. Ali spuštanje dole mi je oduvek bila prava borba.

Penetracija je sjajna, ali koliko god dugačka, zakrivljena ili debela bila tvoja kita, neću uspeti da svršim. To je slučaj sa mnogim ženama - ili klitoris ili ništa. Drugim rečima, ako imam seks sa tipom, a ne popušim mu kitu, on i dlaje može da svrši. Ako imamo seks, a on me ne poliže, ja ne mogu da svršim.

Par meseci pre nego što sam napisala onaj prvi članak, viđala sam se sa tipom koji je odbijao da me liže svaki put kada sam ga pitala. A njegov izgovor? On to radi samo kada je u ozbiljnoj vezi sa ženom. U isto vreme, jasno mi je dao do znanja da očekuje da ja njemu pušim. Nije razumeo - ili ga nije bilo briga - za očigledno licemerje.

Od tada sam zauzela čvršći stav. Nedavno sam se našla sa starom simpatijom, došao je u kratku posetu. Pošto smo se malo povatali, pitao me je imam li kondom. Rekla sam mu da bih volela da prvo on mene poliže, na šta je odgovorio: "Hoću, posle seksa." Čula sam već tu priču, i skoro je uvek ishod da je tip odjednom "preumoran" da mi poliže. Rekla sam mu da bih radije sad odmah, i za oboje bi seks tako bio bolji, ali je odbio. Onda sam otišla.

Predugo je već okej da tipovi odbijaju da nas ližu. Stalno slušam muškarce koji govore, ma ne, nije to za mene. Ali kada žena odluči da se na isti način postavi prema pušenju, takva odluka postaje kontroverzna. Ako sam morala da postanem lice za kampanju za promenu odnosa prema kunulingusu, neka bude tako.

Naravno, u međuvremenu sam shvatila da je i moja rešenost da ne pušim možda pomalo ekstremna, te sam zato i prekršila sopstveno pravilo. Popušila sam tipu prvi put u više od godinu dana pošto me je tako olizao da sam, pored toga što mi se stvarno dopadao, htela i da mu dodelim medalju. Nismo bili u vezi, ali je sve išlo u tom pravcu, pružao mi je pažnju i poštovao me na način koji ću od sada zahtevati od svih partnera. Popušila sam mu i osećala se potpuno drugačije nego u svim onim situacijama u prošlosti kada sam to nerado činila. Uživala sam u želji da ga zadovoljim, jer sam znala koliko je on uživao da me zadovolji.

Pušenje je privilegija, nije pravo. Kada muškarci počnu da vode računa o onome što je potrebno da bi napalili ženu, neću se buniti da svakom partneru popušim. Ali do tada, buniću se u svakoj prilici.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu