​Depresija čini da vreme protiče sporije

Kao što svako ko je iskusio makar i kratkotrajni egzistencijalni trenutak krize dobro zna, vreme je relativno. Ili bolje rečeno, percepcija vremena je relativna. Moj minut verovatno nije kao i vaš minut, iako, kvantitativno, svi funkcionišemo po istom osnovnom časovniku. Vreme se vuče i vreme leti, ali ipak uvek stigne po planu. Uvrnuto, zar ne?

Percepcija vremena nije samo nekakva filozofska trivijalnost. Kao što verovatno i možemo da očekujemo, ona je sastavni deo mentalnog zdravlja. Tako da saznanja nove meta studije da depresija utiče na percepciju vremena – dramatično ga usporava, u proseku – možda i nisu previše iznenađujuća. Okrutna je činjenica da se svet (u proseku) sve sporije okreće, što je bezvezniji.

Za ovu novu studiju zaslužni su psiholozi Sven Tons i Daniel Oberfeld-Tvistel sa univerziteta Johanes Gutenberg, koji su svoja otkrića objavili u Žurnalu afektivnih poremećaja. Sprovodeći 16 zasebnih studija, ispitujući ukupno 433 depresivna subjekta i 485 nedepresivnih kontrolnih subjekata, otkrili su da su depresivni pojedinci, iako su velikoj meri izjavljivali da im vreme protiče sporo (ili čak uopšte ni ne protiče!), obično bili jednako vični kao i pojedinci koji to nisu da „rasuđuju o vremenskim intervalima". Tako da je distinkcija „kvalitativnog nasuprot kvantitativnog", kao što je i moglo da se očekuje.

Kvantitativni aspekt percepcije vremena je tokom 16 analiziranih studija proučavan na četiri primarna načina.

Prvi je bio verbalna procena vremena, kada je subjektima jednostavno dat signal na početku i na kraju, a potom bi ih pitali koliko je trajao taj vremenski interval. Prilikom drugog i trećeg, subjekti bi bili zamoljeni da reprodukuju/proizvode date vremenske intervale, tako što im se davalo deset sekundi (kao „deset sekundi", ili kao tokom prvog testa, kada je demonstriran stvarni interval) i od njih tražilo da pokušaju da odrede gde bi takav interval mogao da počne i završi se (obično pritiskom na dugme). I konačno, tu je i „diskriminacija trajanja", što je u suštini ono što i same reči kažu: subjektu su data dva vremenska intervala i od njih je traženo da odrede razliku između njih.

U većem delu, subjekti sa depresijom su obavljali ove zadatke jednako dobro kao i subjekti koji nemaju depresiju. Ali kod kvalitativnog iskustva sa vremenom je bilo drugačije.

„Na vizuelnoj analognoj skali, od subjekata je traženo da označe krajnje tačke koje predstavljaju veoma spor i veoma brz subjektivni protok vremena", Oberfild-Tvistel i Tons su objasnili u svom izveštaju. „Ove procene su bile primetno različite od onih tokom zadataka procene protoka vremena, jer je subjektivan protok vremena procenjivan, a ne percipiran ili proizveden u definisanim vremenskim intervalima". Tokom sprovođenja 16 studija, otkrili su „posredni efekat" depresije na percepciju vremena. Dakle, drugačije časovnike, na neki način.

„U smislu ovog modela, opservacija koju depresivni pacijenti često imaju, da im vreme sporije protiće, može biti objašnjena bržim „biološkim" časovnikom kod depresivnih ljudi", navodi se u aktuelnom izveštaju.

Samo zamislite da boravite u sobi u kojoj časovnik ide malo brže, a da kada po tom bržem časovniku prođe sat vremena, odete u drugu sobu u kojoj se nalazi časovnik koji radi normalno. Normalni časovnik će pokazivati da je prošlo manje vremena nego što to pokazuje prvi časovnik. Relativitet, u nekom smislu.

Više od svega, analiza Oberfild-Tvistela i Tona pokazuje ogromne rupe u našem trenutnom znanju o mentalnim oboljenjima i vremenu. Na primer, kako antidepresivi utiču na percepciju? Kako bipolarni pacijenti doživljavaju vreme? Da li se ubrzava kada imaju manične epizode? Šta je sa šizofrenijom? Ovo ostaju veoma otvorena pitanja.

„Naše istraživanje takođe pokazuje da više aspekata i dalje nije dovoljno detaljno istraženo u kontekstu percepcije vremena kod depresije, i mogli bi da budu predmet budućih istraživanja", dodaju ovi psiholozi. „Ovi aspekti uključuju ulogu dopaminergičkog neurotransmiterskog sistema, uticaj različitih podtipova depresija, potencijalni uticaji modaliteta stimulusa, i posebne karakteristike koje se odnose na zadato, kao što je potencijalna nasuprot retrospektivne procene vremena. Vreme će pokazati.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu