​Državljanka sam Bitnaciona, virtualne države. I šta sad?

Virtualan. Decentralizovan. Neograničen. Dobrovoljnog karaktera.

Sve to je Bitnacion, platforma državnih usluga bazirana na blockchain tehnologiji kakve nema nigde u svetu. Osim, verovali ili ne, na Antarktiku.

„To je danas jedini deo sveta van nacionalnih jurisdikcija," kaže mi osnivač platforme po imenu Suzan Tarkovski-Tempelhof, paleći cigaretu.

Nemam neku želju da se preselim na Južni pol. Imam francusko i američko državljanstvo, a to su neke od najmoćnijih država na svetu. Živim i radim na relaciji Tunis-Nemačka. Porezi, osiguranje, čitav život mi je razvučen preko tri kontinenta. Imam veću slobodu kretanja, govora, i obrazovanja od većine ljudi. Osnovna prava su mi zagarantovana. Interakcija sa državnim organima je mahom bezbolna. Bežični pristup internetu mi je gotovo uvek na raspolaganju.

Uprkos svemu ovome, ili zbog svega ovoga, prijavila sam se za pristup Bitnacionu. Kada je moj otac postao Amerikanac, naučio je napamet delove ustava i obukao svoje najbolje odelo za ceremoniju dodele državljanstva. Ja sam, s druge strane, samo lenjo kliktala po sajtu Bitnaciona u pižami, i najduže se zadržala smišljajući alijas. Potvrda mi je stigla mejlom: Dobrodošli u BITNACION!

Razočarao me je ovaj antiklimaktičan proces.

*

Želela sam konkretan dokaz svog novostečenog državljanstva. Bitnacion privlači između ostalog zato što jednim delom operiše i u materijalnom svetu – ima 25 ambasada i konzulata širom planete. Ko god hoće može da se prijavi za status ambasadora onlajn, i otvori ambasadu.

Nedaleko od Berlina, posetila sam Dirka fon Hajnrikshorsta. Pre četiri godine, Dirk se sa porodicom preselio u ovaj zamak duboko u ruralnim prostranstvima Nemačke čije sobe danas izdaje. Altruista po prirodi, odlučio je da postane ambasador Bitnaciona pa je prošle godine registrovao Šlos Hajnrikhorst kao ambasadu.

U teget košulji i prsluku, brkova ufitiljenih nagore do nivoa očiju, Dirk fon Hajnrikshorst me je uveo u recepciju uređenu koju kao da su uredili stimpank dekorateri. Ambijentalna švedska muzika začula se sa zvučnika, a on mi je ponudio su mi čašu mineralne vode. Bivši IT stručnjak iz Belgije, Hajnrikshorst govori tiho i odmereno.

„Ja se protivim granicama," objasnio mi je. „Granice su posledica viševekovnih ratova, bola i patnje."

U Šlos Hajnrikshorst granice nisu bitne, a primenjuju se razni Bitnacion standardi – posetioci plaćaju troškove kriptovalutama, na sajtu su u ponudi Bitkoin venčanja, a prošle godine su ugostili nekoliko „digitalnih nomada". Dirk fon Hajnrikshorst je i postao ambasador da bi „pomogao ljudima u nekoj maloj meri".

Za sada su usluge ove platforme ograničene a interesovanje zanemarljivo malo. Iako Bitnacion želi da bude „de fakto provajder" usluga za koje su inače zadužene države, njega ostale nacije ne priznaju pa mu je legalno gledano jurisdikcija nepostojeća. Ako bi neko zatraži azil u Šlos Hajnrikshorst, mogli bi da ga prime ali ne i da mu obezbede međunarodnu zaštitu. Sve je ovo još uvek u eksperimentalnoj fazi, ali za sada su venčali jedan par putem svoje onlajn platforme.

Fon Hajnrikshorst kaže da podržava neograničeni rast virtualnih nacija (VN), ali po pitanju potpune implementacije Bitnaciona je tek umereno optimističan.

Napustila sam Šlos Hajnrikshorst samo dodatno zbunjena. U čemu je tačno poenta Bitnaciona? Kome on pruža usluge? Da li je u pitanju praktično rešenje za probleme nejednakosti, ili samo jedna prolazna, na brzinu sklepana ideja o kojoj se priča?

*

Bitnacion ima skoro 4,000 državljana širom planete, iako je većina njih iz Evrope. Platforma hvata zalet baš u vreme kada model nacionalnih država postaje sve očiglednije problematičan. Evropa, rodno mesto Vestfalskog mira i modernog državnog suvereniteta, nalazi se pod udarom desničarskog nacionalizma, dužničkih i izbegličkih kriza, kao i Bregzita.

Da li je Bitnacion moderno rešenje ovih problema?

In the wake of — Kate Craig-Wood (@Memset_Kate)June 24, 2016

Kroz određene programe, Bitnacion je uspeo da kompenzuje nepodobnosti evropskog modela nacionalnih država. Ova platforma pokrenula je RER projekat, koji nudi legitimacije i Bitcoin Visa kartice emigrantima iz ratom zahvaćenih područja na obalama kontinenta.

Pošto mnoge izbeglice gube svoje dokumente u begu , blockchain tehnologija pomaže im da potvrde identitet iako nemaju fizičku potvrdu svog zakonskog statusa, a platne kartice su od velikog značaja mnogim porodicama. Evropski parlament glasao je da se ne uvode regulative po pitanju blockchain tehnologije, koja se danas koristi širom kontinenta u manjoj ili većoj meri. Grčka, gde pristaje većina izbeglica iz Sirije, Iraka, i Avganistana, nema zakonske mere kojima bi regulisala Bitkoin kao valutu .

Još uvek u samom začetku, Bitnacion ljude posmatra kao tržište u nastajanju za svoju osnovnu klijentelu. Dr Dženifer Džekson-Pris sa LSE kaže mi da članice EU "nude građanima manje-više ono što liberalni ideali kažu da bi trebalo da im ponude… Značaj [Bitnaciona] je veći u zemljama koje iz raznih razloga nisu sposobne da obezbede svojim državljanima onu vrstu bezbednosti i standarda življenja koje mi [Evropljani] uzimamo zdravo za gotovo."

Ali cilj Bitnaciona nije da poboljša ovo stanje.

„Današnje nacije ne treba unaprediti već ih učiniti suvišnim", kaže Tarkovski-Tempelhof preko Skajpa, dok kroz njen prozor vidim amsterdamske fasade.

Konačni cilj Bitnaciona bila bi situacija u kojoj opcione VN zamene tradicionalni model nacionalnih država, ukinu sve granice, praktično stvore novi svet. Pod ustavom DBVN (decentralizovanih neograničenih dobrovoljnih država), svakom je dozvoljeno da uspostavi svoju državu baziranu na sopstvenim principima, kulturi, ili tradiciji. Ove države bi se međusobno nadmetale u pokušaju da privuku građane, nudeći im što bolje cene i kvalitet usluga.

Rođeni negde između dve granice, zagovornici Bitnaciona smatraju da su svi ljudi sveta „geografski zarobljenici", nesposobni da u značajnoj meri promene svoju državu ili usluge koje joj ona nudi. „Užasno nam je važna ljudska sloboda izbora," smatra Tarkovski-Tempelhof.

Nezgodan je stav po kom svako ljudsko biće definiše apsolutnu slobodu kao individualni izbor. Kao društvena bića, imamo tendenciju da formiramo zajednice i tako donosimo odluke, da delegiramo predstavnike i zauzimamo određene uloge u okviru društva.

Ovi pogledi temelje se na ekstremnoj kripto-libertarijanskoj filozofiji koja zahteva pristup internetu ( samo 40 odsto populacije sveta je bar nekad u životu bilo onlajn ), odnosno afinitet ka zapadnoevropskoj političkoj misli iz 17. veka. Ali koncept slobode različito se tumači u različitim kulturama i religijama.

„Libertarijanci često… misle da im stanje slobode ujedno garantuje moć," kaže Bret Skot, pisac i istraživač koji se bavi blockchain tehnologijom za Institut društvenog razvoja UN. „Sve se to bazira na ideji negativne slobode, kao, sve je sasvim OK ako ti niko ne govori da se nešto ne sme. Samo što ljudsko društvo ne funkcioniše tako."

Zagovornici Bitnaciona uporno ističu da sloboda izbora ne mora da vodi u izbor individualizma ispred kolektivizma. Niko neće biti prinuđen da koristi Bitnacion, kaže Tarkovski-Tempelhof. Samo će im biti ponuđena mogućnost.

„Manjak restrikcija nije isto što i opunomoćenje," kaže Skot. „Opunomoćen čovek je onaj čije su potrebe istinski zadovoljene, koji može da se osloni na društvene strukture koje mu omogućavaju da živi svoj život, odnosno na fleksibilnost tih struktura kako bi ispoljio individualnost."

*

Ambicije Bitnaciona nekad mi deluju potpuno nevezane sa stvarnim svetom. Apsolutna sloboda izbora i jednakost u decentralizovanoj, samoregulisanoj onlajn platformi? Kako misle da bi to uopšte bilo moguće u širokim razmerama?

„Danas je Bitnacion veoma ograničen, ali mogao bi da izraste u nešto", kaže Vinaj Gupta okružen monitorima u svom stanu u Londonu, čija se firma Ethereum Release bavi blockchain investicijama.

„Sve ono što na kraju promeni svet u početku deluje glupavo," dodaje Gupta dok zamišljeno jede jabuku. „Tako je bilo sa avionima, filmovima, nuklearnom energijom – ali istina je da živimo u svetu koji se temelji na postojećim političkim modelima."

„Model nacionalnih država može još dosta da potraje," kaže Džekson-Pris. Možda zato na Bitnacion treba gledati kao na provokativni misaoni eksperiment: Šta bi bilo kad bismo živeli u uradi-sam državama?

„Ljudi su mnogo srećniji ako imaju priliku da izaberu okruženje koje ih ispunjava na ličnom, emotivnom, i intelektualnom nivou", kaže Tarkovski-Tempelhof. Osnivačica Bitnaciona godinama je radila pri američkom ministarstvu odbrane. Svoje iskustvo u Libiji i Avganistanu navodi kao primer „zašto se ne sme nametati isti kalup za sve."

Najbolji način da se ostvari mir i stabilnost, smatra Tarkovski-Tempelhof je da se ljudima dozvoli da „rade ono što hoće".

Nacija je ideološki koncept koliko i zakonski, pa snaga Bitnaciona počiva u sposobnosti da se grupama zanemarenim ili obespravljenim u današnjim državama dozvoli da odlučuju o svojoj sudbini. Unija domorodaca Severne Amerike , na primer, kaže da je prva domaća samostalna virtualna država.

Svaka VN se u velikoj meri oslanja na urođenu dobrotu čovečanstva, tj. na konsekventnu spremnost za humanu i pristojnu organizaciju. „Želim da verujem u ljude", kaže sasvim iskreno fon Hajnrikshorst.

Ciniku u meni kroz glavu prolaze nihilističke misli. Kad su ljudi prepušteni sami sebi, obično se okupljaju u radikalne grupe sklone izolaciji i ekstremizmu. Toliko smo toga prošli kroz istoriju – šta ako se, na primer, rasisti udruže u svoju virtualnu državu gde mogu da žive po svojim zakonima?

„Iskreno, ja to vidim kao nešto pozitivno," kaže Tarkovski-Tempelhof, "ne zato što volim rasiste – gnušam ih se – već zato što je i za njih bolje da žive sa sebi sličnima onako kako njima odgovara."

Politički san svakog kripto-libertarijanca možda je na dohvat ruke, bar nekim ljudima. Kome se ne sviđa, uvek mu je na raspolaganju Antarktik.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu