Da li će Filadelfija i Džimi Batler uspeti da se naviknu jedno na drugo?

Odlazak sjajnog beka u Sikserse može biti odličan, solidan, ili užasan posao. Sve zavisi od narednih poteza.

|
nov. 18 2018, 8:59am

Foto : John G. Mablango/EPA-EFE

Jedna od najkomplikovanijih trejd saga je nedavno dobila svoj epilog. Filadelfija je poslala Darija Šarića i Roberta Kovingtona, dva usputna činioca "procesa", kao i Džerida Bejlisa i pika druge runde u Minesotu za Džimija Batlera i Džastina Patona, visokog centra koji još uvek nema NBA utakmicu na CV-ju i trenutno se oporavlja od drugog loma stopala otkako je draftovan.

Kratkim rečima, ovo je prilično velika stvar za obe strane, a o dugoročnim efektima će se tek raspravljati. Bek Siksersa Ti Džej Mekonel je nedavno izjavio u intervjuu da je "trust the process" mantra sada u retrovizoru. Međutim, neki su takođe i rekli da Siksersi još uvek nisu potpuno iskoračili u ono što bi želeli da budu. Prošle sezone, Filadelfija je bila ljubimac svih neutralaca - nakon godina namenskog gubljenja utakmica, napravili su dobar rezultat i čak i pobedili u plejof seriji. Sada, čini se da tapkaju u mestu i da imaju više pitanja nego odgovora.

Ono što Siksersima treba je ono što ne mogu imati, a to je strpljenje. I sada, njihova uprava je ubacila jednog od najlajavijih NBA superstarova u svlačionicu punu klinaca koji su pod pritiskom da pobeđuju sada i odmah. Možda je ovaj trejd malo zatekao sve nas, ali teško je osporiti logiku iza njega. Siksersi su na najbolji mogući način iskoristili dva igrača zadatka, koji su poslati u zamenu za jednog od 12 najboljih igrača u ligi. To je pametno razmišljanje, pogotovo ako zaračunamo i to da je razmena dobara realizovana bez žrtvovanja pikova, ili igrača poput Žaira Smita, Lendrija Šameta ili Markela Fulca. Drugim rečima, iako ni Šarić ni Kovington nisu još dostigli svoj igrački "plafon" (mada, za Kovingtona se možemo i raspravljati), Filadelfija nije bacila svoju budućnost pod voz kako bi iščupala sadašnjost. Imaju oni još mnogo čega za trejdovati ako ustreba, mada opet, ne može se reći ni da ovo nije bila kocka.

Batler je game-changer i sa loptop, i bez lopte u rukama. On može čuvati plejeve, krila i streč četvorke. On prodire, postavlja blokove, poentira i radi sve na svakoj poziciji, kao neka malo slabija verzija Lebrona Džejmsa. Na papiru, to zvuči sjajno. U praksi, u recimo plej-of seriji, biće već problema napraviti kvalitetnu distribuciju lopte kada je na parketu zajedno sa Benom Simonsom, Džoelom Embidom i već spomenutim Fulcom (ako je dotični još uvek tamo u tom trenutku tj.), baš kao i preuzimanje odgovornosti u ključnim trenucima utakmice. Simons, recimo, nije beskoristan bez poseda lopte, ali je prilično očajan šuter. Kako će se on i Batler snaći pored Embida, bez pogovora najboljeg igrača ekipe, to je dobro pitanje. Takođe, da li će se Batler zadovoljiti činjenicom da će provesti ostatak svojih najboljih godina igrajući "treću violinu", ćoškareći dok svi skupljaju na Embidu?

Ono što želim da kažem ovde je da je na duge staze Batlerov opstanak u Filadelfiji upitna stvar. Ali, ako on sam izrazi želju da prepusti Simonsu i Embidu da budu alfa skoreri, a on se zadovolji time da iskoristi maksimum od prostora koji mu se pruži, možda ovo i ne bude toliko loša priča. Naravno, ono "ako" je prilično kapitalno u celoj konstrukciji. Takođe, nakon ove sezone treba i napraviti stručnu procenu koja je Fulcova uloga u svemu ovome, i kako se on snalazi u ovoj situaciji pod pritiskom.

Fulc u ovom trenutku nije neki faktor u plej-of seriji, i nije ludo zamisliti scenario u kojem Batler primorava čelnike Filadelfije da ga trejduju, koristeći svoj status slobodnog agenta kao ucenu. Fulcova vrednost na tržištu je verovatno manja od onoga što Siksersi misle, ali sigurno bi ga mogli uvaliti za nekog starijeg igrača koji može biti od momentalne koristi. Reklo bi se da je Fulcova budućnost u "gradu bratske ljubavi" izuzetno klimava sa Batlerom na rosteru.

Upravo je to i razlog zašto ovaj trejd liči na potez očajnika. Siksersi nisu bili kandidat za titulu pre Batlerovog dolaska - sada, oni jesu nešto kvalitetniji ali njihov nedostatak kvalitetne klupe i šutera je verovatno postao gori. Sve vam to govori o nagloj promeni raspoloženja u upravi, koja je odjednom izgubila strpljenje (što i nije toliko nelogično ako uzmemo u obzir da su slobodni agenti letos u širokom luku zaobilazili Pensilvaniju), Umesto da puste Fulca da proba da se sastavi još ovu sezonu, a zatim probaju da dovedu Kleja Tompsona, Kavaja Lenarda, Krisa Midltona ili Tobajasa Herisa (koji bi se idealno uklopili), oni su bacili sve karte na nekoga konije toliko prilagodljiv, i plus je stariji i skuplji od sve četvorice malopre spomenutih.

Batler u kepu uzima tridesetak miliona dolara, što kada dodami i Džej Džej Redikovih šesnaest izuzima Sikserse sa liste "igrača" na tržištu slobodnjaka. Ako bi se klub odrekao Redika, kao i Mekonela, Amira Džonsona, Majka Muskale i Vilsona Čendlera, imali bi dvadesetak miliona za trošenje, i šta god bi potpisali ne bi zamenilo kvalitet i kvantitet koji ih je napustio.

Dugoročna prognoza ne izgleda dobro, ali to vam je što vam je kad gradite oko dvojice igrača koji su mimo današnjih ligaških standarda. Recimo da daju Batleru maksimum sad na leto, kako bi ga onda u perspektivi uopšte mogli i trejdovati? U međuvremenu, nije baš da će Siksersi uvenuti ove sezone. Simons, Batler, Embid, Redik i Šamet je opasna petorka, u kojoj odbrana funkcioniše kako treba dok u napadu svi imaju dovoljno prostora. Takođe, sam Batler će sigurno više uživati u Filadelfiji nego u Minesoti ili Čikagu, o čemu se već sam izjasnio pre neki dan.

Rana statistika nam govori da je Batlerov broj šuteva sa distance koji su došli posle asistencija pao 11 posto, i na ovoj listi su gori od njega samo Kris Pol i Džejms Harden. U svojim poslednjim danima bitisanja u Minesoti, odbrane se nisu ustručavale da ga udvajaju, što mu je drastično otežavalo život.

U Filadelfiji se situacija drastično menja, jer dok god je on u istoj petorci sa Redikom, Simonsom ili Embidom, Batlerova potrošnja u napadu će se smanjiti, a i odbrane će manje obraćati pažnju na njega. Pritom, Batler nije Fulc - minule sezone njegova catch and shoot efikasnost iznosila je 39%, dok je sa Bulsima taj broj bio 44.2%. Nije zdravo ignorisati čoveka koji upisuje ovakve brojke.

Ključ ove analize leži u tome kakav će odnos imati Batler i uprava kluba, jer od toga i zavisi budućnost cele avanture. A sada, malo i o Timbervulvsima - njima svaka čast što su za četvorostrukog Ol-Star igrača dobili dva piona koji dobro stoje na tabli sa Karlom-Entonijem Taunsom. Kovington je malo arhaičan ali definitivno koristan, dok Šarić tek treba da se pokaže u punom svetlu i prijaće mu odlazak u ekipu gde će malo više imati loptu u rukama.

Treba ovde i videti koliko brzo će se Tauns i Endu Vigins oporaviti od Batlera, koji je često umeo da ih kinji kako privatno, tako i javno. Biće to velika borba da ovi momci dođu do plej-ofa, ali ako oni za razliku od Siksersa pokažu strpljenje, puste stvari da idu prirodnim tokom i dodaju visoki pik na leto, biće to sasvim u redu. Imaće Taunsa, Šarića, Kovingtona, mnogo manje stresa na dnevnoj bazi, i mogućnost da na miru isplaniraju svoju budućnost. Naravno, navijačima se ovakav rasplet baš i ne sviđa, ali to je mnogo bolje nego sačuvati Batlera, izgubiti u prvom krugu plej-ofa i onda ga gledati kako ide za džabe.

Naravno, i ostatak lige je ostao uzdrman ovim trejdom. Tako su recimo ekipe koje su navodno želele da dovedu Batlera, ali nisu mogli da čekaju leto zbog loše kep situacije (Hjuston i Majami npr), sada ostale kratkih rukava. Takođe, timovi koji su imali para za trošenje na leto i željno čekali prvi jul (Bruklin, Klipersi, Lejkersi, Niksi) verovatno nisu previše zadovoljni ovakvim razvojem situacije.

Zaključak je sledeći - Siksersi jesu bolji, ali im i dalje fale barem dva igrača da budu dovoljno opasni kako bi jurišali na titulu, dok su TImbervolvsi uspeli da izvuku neki kvalitet za svog nezadovoljnog Ol-stara. Sve dalje od toga je nezahvalno prognozirati, jer sva je prilike da je ovo samo prvi u nizu poteza koji nailaze. U NBA, dakle, ništa novo.

For now, the Sixers are better but still a move or two away from being considered dangerous enough to win a championship, and the Timberwolves escaped with a solid haul (assuming you ignore the fact that they could have this version of Zach LaVine next to Towns for the next ten years). It’s easy to make snap judgements about a move like this and assume all participants will be static from here on out, but for everyone involved, more change feels like it’s on the horizon—a.k.a., welcome to the NBA.

This article originally appeared on VICE US.

Više na VICE
Vice Channels