Sve što treba da znaš pre nego što prvi put uzmeš kanabis

Naučiti kako da se kanabis koristi na ispravan način je potcenjena životna veština. Duvanje u krugu je brz i lak način da stekneš prijatelje, i mnogo je intimnije nego večeri kada je pivo na popustu u lokalnom raspalom baru. Ne čudi što 22 miliona i nešto odraslih Amerikanaca svakog meseca uzima kanabis, prema jednoj studiji iz 2015, a ispitivanjem u junu je otkriveno da je svakodnevna upotreba u porastu. On je treća najpopularnija supstanca za izmenu svesti u zemlji, posle cirke i nikotina.

Uprkos istrajnom kursu ka legalizaciji, oko 87 procenata trave u Severnoj Americi se kupuje na crnom tržištu, prema istraživanju iz 2016. To znači da se kultura kanabisa razlikuje na osnovu pravila i propisa koji se primenjuju u različitim državama. Bez obzira da li ga kupuješ u autorizovanom dispanzeru ili od pajtaševog rođaka koji valja vutru, postoje stvarni rizici koji dolaze sa prvim iskustvom sa vutrom. Oni variraju od toga da te neko jednostavno prevari i uvali ti slab prozvod, do problema sa zdravljem i ozbiljnih sankcija. Evo nekoliko saveta da budeš bezbedan, srećan i da maksimalno uživaš.

Kao i kod svake legalno ambivalentne aktivnosti, važno je razumeti važeće zakone pre nego što se potencijalno prekrše. Što više znaš, bićeš sigurniji ako nešto pođe po zlu. „Čak i države u kojima je trava legalna imaju striktna pravila o tome gde se kupuje, prodaje, uzgaja i konzumira“, kaže Tim Džonson, veteran snaga reda i zakona i osnivač firme za obezbeđenje iz Ohaja, Cannabis Safety First.

Zakoni o zabrani trave u SAD su se menjali u naletima, otkako je Oregon prvi dekriminalizovao ovu biljku 1973, tako da su neujednačeni od države do države, objašnjava Džonson. Federalna vlada kanabis i dalje smatra za drogu 1. klase, iako u osam država i Vašingtonu D.C. kažu da je legalan u rekreativne, a u 30 u medicinske svrhe. Legalizacije ne znači da svako može tek tako da ga kupuje, duva ili uzgaja. U Kaliforniji, na primer, kupovina trave je nelegalna za one ispod 21 godine. Čak i oni stariji od tog uzrasta mogu dnevno da kupe samo 28 grama cvetova ili 8 grama koncentrisanog ulja. Džonson savetuje i da proveriš da li tvoja država ima zakone protiv određenih vrsta pribora.

Advokat Brendon L. Vajat, ratni veteran i diplomac Pravnog fakulteta Univerziteta Hauard, koji je član odbora Manjinske poslovne asocijacije za kanabis, ističe da posledice hapšenja zbog kanabisa mogu da budu veće od novčanih kazni i kazni zatvora. „Korišćenje kanabisa može da ima efekat na to da li si podoban za federalne povlastice“, kaže on za VICE. Na primer mogao bi da budeš izbačen iz projekta društvenog stanovanja ili vojne kasarne zbog posedovanja kanabisa, čak i ako imaš medicinski karton. Privatni stanodavci i poslodavci za sebe takođe rezervišu pravo da izbacuju stanare ili otpuštaju zaposlene zbog konzumacije kanabisa, čak i u državama u kojima je legalan.

„Iako je to sjajna star, i dalje zahteva određeni nivo diskrecije. Nemojte to javno da objavljujete na društvenim mrežama. Niste zaštićeni“, kaže Vajat.

U državama u kojima rekreativna upotreba kanabisa nije dozvoljena, razumevanje različitih obrazaca sprovođenja zakona je od ključnog značaja. Ranije ovog meseca, u Njujorku su prestali da hapse ljude zbog duvanja vutre u javnosti, i umesto toga se odlučili za odlazak na sud i plaćanje kazne u iznosu od 100 dolara. Statistike takođe pokazuju da policajci posedovanje kanabisa tretiraju veoma različito u zavisnosti od rase. ACLU izveštava da „belci i crnci kanabis uzimaju otprilike podjednako, ali crnci ipak 3,73 puta češće bivaju hapšeni“ za posedovanje.

Ovo nije toliko zabavno kao naduvati se, ali istražiti lokalne zakone i ponašanje policije u svojoj zajednici će tvoje duvanje učiniti bezbednijim i lepšim. „Čak i prvi put kada duneš, moraš sam sebi da odgovoriš na neka od ovih pitanja, ili barem da budeš pomiren s njima“, kaže Vajat. „Zato što možeš da izgubiš posao. Možeš da izgubiš stan, možeš da izgubiš federalne povlastice. A ako si pripadnik manjine, moraš da budeš još pažljiviji, diskretniji i informisaniji. Radi se o tome da znaš što više“.

Ako zbog gore navedenog nisi odustao od svoje misije, prvi korak do duvanja je naći pouzdan kontakt. Toni Grinhend, umetnik koji živi od prodaje unikatnih skulptura koje su podesne za duvanje i koji je smotao džoint koji je u jednom trenutku bio najveći na svetu, preporučuje da nađeš najkvalitetnije moguće cvetove za svoje prvo iskustvo. „Mogao bi da budeš u iskušenju da kupiš jeftiniju ili slabiju alternativu“, rekao mi je u mejlu, ali to je potez žutokljunca. „Sa jeftinijom opcijom će češće nešto poći po zlu u procesu uzgajanja ili sušenja. To najviše važi za vutru sa crnog tržišta. Jeftinija opcija sa crnog tržišta možda sadrži pesticide, buđ, insekte ili đubre“.

Kada kupuješ ne baš legalan staf, važno je da nađeš bezbednog, iskrenog i kompetentnog dilera. Raspitaj se unaokolo i nađi nekoga kome veruju ljudi kojima ti veruješ.

Bez obzira da li kupuješ u dispanzeru ili od dilera iz komšiluka, travu nekoga koga ne poznaješ možeš da proveriš uz pomoć par jednostavnih pitanja. Grinhend kaže da ne bi trebalo da se plašiš da pitaš kako se zove sorta, gde je uzgajana, i da li je testirana na buđ i pesticide. Najvažnija stvar je da je osoba koja ti pribavlja drogu pouzdana.

Kada po prvi put kupuješ vutru, prodavac će je kategorizovati u tri različite grupe, kada je u pitanju njen efekat: indika, sativa, i hibridi. Indika izaziva omamljujući, fizički efekat koji te istopi na kauču. Sative su psihoaktivne, izazivaju tripozne vizuelne senzacije, i deluju kao stimulansi. Hibridi kombinuju oba ova efekta, iako često sa akcentom na jedan od njih. Ima na tone izvora na internetu da naučiš nešto o različitim sortama, i s toga slobodno potraži više informacija o onome što ti diler nudi.

Ako si tip osobe koji danima istražuje da bi našao savršen par slušalica, kupuj u radnji u kojoj se navodi nivo kanabinoida i terpena za svaku sortu. Kanabionoidi su aktivno jedinjenje u kanabisu, a terpeni su hemikalije odgovorne za onu memljivu aromu. Neki ljudi će ti reći da je neka sorta jaka zato što ima visok nivo te-ha-cea, ali balans kanabinoida i terpena je korisniji za to da se odredi kako sorta radi.

Prvi put kada kupuješ, Grinhend preporučuje da kupiš što je manje moguće. „Ako ne želiš mnogo da duvaš, nemoj mnogo ni da kupiš“, kaže on. „Prvi put ne bi trebalo da ti bude potrebno više od jednog grama. Samo imaj na umu da je kanabisu ponekad potrebno nešto vremena da postigne pun efekat, s toga ne žuri, i trebalo bi da budeš okej“. Čak i za profesionalce, postoji nešto što se zove „preduvati se“.

Ako ti je samo neki prijatelj ponudio dim, pitaj koja sorta je u pitanju. Ako je indika, ne preteruj, osim ako ne želiš da se pretvoriš u baricu na mestu na kome si se zatekao. Ako je u pitanju sativa, budi siguran da u narednih par sati ne moraš da upravljaš komplikovanom mašinerijom ili da potpisuješ bilo kakva pravno obavezujuća dokumenta.

Sada, kada si nabavio vutru, vreme je da duneš. I Grinhend i Vajat ističu da je za prvi put najbolje da izabereš poznatu, privatnu lokaciju. „Nemoj da ideš negde gde bi mogao da isparanoišeš“, kaže Vajat. Okruži se ljudima koje poznaješ i sa kojima ti je prijatno. Otići naduvan na koncert, u tematski park ili na festival može da bude zabavno, ali kada duvaš prvi put, najbolje je sve to izbeći. Isto se odnosi i na mešanje alkohola, pljuga i drugih droga sa vutrom. Dopusti sebi da osetiš šta znači biti naduvan i urađen samo od vutre.

Sledeće što treba da uradiš je da izabereš metodu. Grinhend početnicima preporučuje lulicu, pošto su jeftine, lako ih je naći i koristiti. Ima ih na većini benzinskih pumpi i u radnjama za duvan, širom zemlje, bez obzira na zakone o kanabisu, iako su staklene lule u nekim državama nelegalne. A lulica bukvalno može da se napravi od skoro svačega, ali Grinhend preporučuje da se za prvi put izbegne sistem „uradi sam“.

Grinhend kaže da je vejpovanje cvetova takođe dobra metoda za početnike. To je skuplje, i možda ćeš morati da naručiš opremu na internetu, ali iskustvo je blaže, pošto u tom slučaju kanabis ne mora da gori. Drugi tvrde da je skromni džoint najbolji način za duvanje, ali ako si neiskusan, moglo bi da ti bude komplikovano da ga smotaš.

Početnici bi trebalo da izbegavaju bongove, voter-pajpove i hranu sa vutrom, kažu naši stručnjaci, dok ne razviju određenu toleranciju i počnu da shvataju gde su im granice. „Kada prvih nekoliko puta probaš vutru, imaš neznatnu, ili nikakvu toleranciju na nju“, kaže Grinhend. „Preterivanje bez razvijene tolerancije može da dovede do anksioznosti, paranoje ili napada panike“. Ako ti je dosta, jasno stavi do znanja da si završio. Daj sebi vremena da osetiš da si naduvan, pre nego što nastaviš.

Takođe ima i nekih tehnika koje su jednostavno opasne. Zna se da neke nebrendirane sprave za vejpovanje umeju da eksplodiraju usred korišćenja, a ima i dokumentovanih smrtnih slučajeva usled „lažne vutre“. Triput proveri da li možeš da veruješ svojim izvorima.

Izaberi odgovarajuće mesto za duvanje. Lokacija može da napravi razliku između sjajnog i groznog iskustva. Čak i okoreli uživaoci kanabisa mogu da se izgube u planinama, ili da prizemlje avion zbog toga što su se naduvali na pogrešnom mestu, ili u pogrešnom trenutku.

„Ne ulazi u kola, i nemoj da voziš“, kaže Vajat. „Mogao bi da završiš sa kaznom zbog vožnje pod uticajem, bilo da kanabis uzimaš iz rekreativnih, ili medicinskih razloga“. Mnogi pripadnici manjina postaju žrtve toga, zbog načina na koji policija u našoj zajednici radi svoj posao. Čak i ako osete miris na tvojoj odeći kada te zaustave, i zbog toga bi mogao da upadneš u velike nevolje.

Takođe, nemoj da daješ vutru svom psu. Jednostavno nemoj.

Ako si se preduvao, možda ćeš doživeti halucinacije, mučninu, paranoju. Prvo što treba da znaš je da nikako ne treba da pozoveš hitnu pomoć. A onda da treba da dišeš. Grinhendova strategija za ublažavanje ophrvavajućih efekata je pojesti obilan obrok, vežbati, a ako ništa drugo ne upali, otpuzati u krevet i odspavati.

Čestitam! Naduvao si se. Sada je vreme da se zabaviš. Većina telesnih i umnih zadovoljstva se pojačava kada si šano-dušo, i s toga, unapred pripremi splet aktivnosti. „Poželećeš da jedeš i piješ, i s toga idi u kupovinu PRE nego što duneš, da ne bi kupio kesu od 2,5 kile gumenih medvedića“, upozorava Grinhend. Ima na destine serija, filmova, muzike, i video igrica osmišljenih upravo za naduvane ljude. „Ali kada si naduvan, vreme će proleteti. Uživaćeš u jednostavnim stvarima, i veoma lako ćeš se zabaviti“.

Upravo si po prvi put duvao vutru. Urađen si – a onda si se setio da tvoj budući poslodavac/službenik za uslovnu slobodu/socijalni radnik od tebe očekuje da uskoro prođeš na testu za drogu. Šta da radiš?

Te-ha-ce može da se zadrži u organizmu do 30 dana, pošto se vezuje za ćelije masnog tkiva. Postoje brojni napici za detoksikaciju za koje se tvrdi da će ti dovoljno očistiti mokraću da prođeš standardni test na drogu, ali izgleda da samo jedan besprekorno funkcioniše, u tom smislu. Stručnjaci preporučuju da se u svojoj lokalnoj apoteci raspitaš za najbolje sredstvo za detoksifikaciju – ali da im ne kažeš da ti treba zbog testa na drogu.

I tako, sada si prvi put probao vutru i, u idealnom slučaju, po prvi put si se naduvao. Pred tobom je čitav svet džinovskih bongova i fensi jela sa vutrom i uvrnutih načina da se naduvaš. Pripremi se na osećaj anksioznosti i na to da će možda da ti curi iz svih otvora. Pripremi se na negativnu reakciju mejnstrim kulture. Budi spreman da napraviš pauzu zbog tolerancije ili čak da potpuno prestaneš, ako se ispostavi da to nije droga za tebe. Samo napred, upoznaj se sa zakonima, naduvaj se i zabavljaj se.