Zašto ljudi mrze vegane, prema mišljenju vegana

"Previše je poređenja sa Holokaustom i ropstvom.“

|
aug 14 2018, 9:27am

Fotografije: Shutterstock. 

Mnogi vegani iz Toronta prilično su ljuti na mene zbog teksta koji sam napisala na temu Vegandejla – grupe veganskih firmi koja je iznikla u Parkdejlu.

Tekst pod naslovom „Veganski kapitalisti uništavaju ovu četvrt Toronta“ napisala sam posle posete javnoj raspravi pod nazivom „Parkdejl nije Vegandejl“. Okupilo se oko 250 ljudi sa lokala zabrinutih zbog pojave nekoliko restorana, jedne pivare, i jedne prodavnice odeće u vlasništvu iste kompanije: 5700 Inc.

Organizatori su jasno naveli da ovaj skup neće biti referendum na temu veganizma, ali mnogi posetioci našli su se uvređeni marketingom koji Vegandejl koristi. Slogan pivare glasi „Mi točimo moral“. Restoran Doomie’s oglašava se frazom „Budimo odgovorni, budimo vegani“. Stanovnici Parkdejla izrazili su zabrinutost zbog kapitalizma i džentrifikacije u najavi, sa kojima se tradicionalno siromašna imigrantska populacija ove četvrti sve teže nosi.

Neki od prisutnih vegana izjavili su da je nešto drugo uzrok negativne reakcije na njihovu zajednicu. „Mislim da se mnogi ljudi osećaju ugroženo“, kaže Tenzin Deden i dodaje da su prethodne firme koje je Vegandejl zamenio imale slične cene proizvoda i usluga, ali kontroverze nije bilo ovoliko.

Da bih dublje istražila ovo pitanje, obratila sam se Fejsbuk grupi lokalnih vegana koji su se odmah obrušili na mene zbo originalnog teksta; kažu da sam antiveganski senzacionalista i „bedan pisac”. Da se ne zadržavamo sad na ironiji pritužbe zbog uvreda kombinovanih sa porukama o tuđoj bedi, reći ću samo da njihova defanzivnost ima smisla u kontekstu onog što ističe Deden. Reklo bi se da vegane ljudi zaista olako odbacuju uz podrugljivo pominjanje slanine, ali to kao da nikog ne zabrinjava.

Srećom, nekoliko njih bilo je spremno za razgovor. Pitala sam ih odakle po njihovom mišljenju potiče negativan stav šire javnosti, i da li je reakcija javnosti na Vegandejl bila opravdana.

Matuša, 26

VICE: Šta misliš o reakciji na Vegandejl?
Matuša: Mislim da je opravdana i razumna, lokalna zajednica sa razlogom brine. Ovo nije prvi put da se suočavaju sa džentrifikacijom, to što je ovog puta pod oblandom veganizma ne menja stvari. Mislim da je ta uznemirenost uzrok ovakve reakcije. Iskreno rečno, nema ništa veganski u pokušaju da se nepoželjni ljudi istraju iz dela grada u kom žive po kapitalističkom modelu.

Šta misliš o znaku "mi točimo moral“?
Slažem se da je nametljivo. Ja sam se godinama zbog takvih stvari klonila veganizma, ali onda sam upoznala intersekcionalne POC vegane koji su mi pružili bezbedan prosto u kom kao pripadnik rasne manjine mogu da se bavim pokretom bez osuđivanja, da mi niko ne sere po kulturi i ne proganja me.

Reci nam nešto više o rasizmu unutar veganskog pokreta.
Primetila sam uvredljive Fejsbuk postove (npr. "Azijati sve jedu!“), prate ih dosta pozitivni komentari, tek poneko diže glas protiv toga i to obično od pripadnika rasnih manjina. Takođe je previše poređenja sa Holokaustom i ropstvom, a kad pokušaš da im objasniš zašto to nije u redi, reaguju uvređeno. Opet, to je isključivo od belih vegana. Manjak je saosećanja za siromašne, za zavisnike, i slično. Oslanjamo s na grup kao što su Intersectional Vegans Canada da iz naših redova pročiste to đubre.

Da li misliš da u javnosti postoji stav po kom je OK mrzeti vegane?
Veganizam ima lošu reputaciju zbog nepodnošljivih pripadnika ovog pokreta koji insistiraju na svojoj „moralnoj superiornosti“. Ima i dosta rasističkih pojava u veganskim prostorima, mnogi recimo nisu spremni da veganske principe primene na *sva* živa bića, tj. isključuju neke ljude. Dakle, mislim da je reakciju izaziva i prezir prema mejnstrim veganizmu, ali generalno je sve to zbog džentrifikacije.

Alek Bos, 42

Kako ste postali vegan?
Alek: Gledao sam film Earthlings i zaključio da ne mogu više da doprinosim eksploataciji životinja.

Da li ima nečeg osim džentrifikacije u reakciji na Vegandejl?
Viđao sam i druge znak džentrifikacije dok sam radio u tom kraju. Kompanija za koju sam tada adio ponašala se na isti način koji se sa zamera veganskim firmama. Nudili su radnicima najniže moguće plate, ja sam radio za 10 dolara na sat plus napojnice. Namirnice su sa lokala, 60% zaposlenih takođe.

Da li je nipodaštavanje vegana danas društveno prihvatljivo?
Deluj da trenutno jeste, ne priznaju pokret kao etički motivisan, redovno se to dešava. Lako je osuditi nas ako se na veganizam gleda samo kao na izbor ishrane a ne kao na politički pokret za pravdu. Ne može u pitaju biti izbor ako postoj žrtve. Ljudi su tako reagovali i kad se pojavio pokret za prava žena. Isto važi i za ropstvo i homofobiju. Da se na te pokrete primenila reakcija kakva se danas primenjuje na veganski, to bi bilo nezamislivo po današnjim standardima.

Daren Čang, 28

Da li je istina da su vegani bezrazložno izloženi pritisku?
Daren: Jeste, ljudi su zaista oštri prema veganima, društveno je prihvatljivo mrzeti nas. Ipak, ne mislim da je svaka vrsta „mržnje“ upućena pokretu iste prirode.

Mnogi nas mrze jednostavno zato što osećaju da osporavamo njihov pogled na svet i njihove navike po moralno-etičkim osnovama, pa se defanzivno bore protiv veganizma umesto da otvore dušu i priznaju da možemo živeti saosećajno i nenasilno sa drugim životinjama. Veganski ekofeministi takođe ističu da je osuda veganskog saosećanja sa životinjama duboko ukorenjena u mizoginiji, rasizmu, i drugim vidovima diskriminacije jer se naša ljubav i briga upućena životinjama, iako je vrlo česta u ne-belim ne-zapadnim sredinama, doživljava kao znak slabosti i inferiornosti.

A druga vrsta mržnje?
To ne bih nazvao mržnjom, više je u pitanju osnovana kritika koja ističe da mejnstrim kapitalistički veganski pokret drže pod kontrolom pripadnici više srednje klase, mahom beli, koji pokazuju nedovoljno razumevanja za probleme distribucije hrane, siromaštva, sistemskog rasizma, i slično. Beli veganizam često ignoriše POC veganizam i grupe koje se bave problemima nevezanim za dominaciju neljudskih životinja, tj. povezuju to sa ugnjetavanjem etničkih grupa. Food Empowerment Project, na primer, je sjajna neprofitna veganska organizacija iz Kalifornije koju vode pripadnici rasnih manjina; podržava zapošljavanje imigranata na farmama u bori se za dostupnost zdrave hrane siromašnim krajevima.

Pejdž, 36

Šta misliš o Vegandejl situaciji?
Pejdž: Ne sviđa mi ime, to je čist marketing, naravno da grad ne bi menjao ime Parkdejlu. Ja ovaj kaj svakako ne zovem Vegandejl. Ali ako mi ova situacija najzad omogući dovoljno širok izbor lokala u kojima mogu da se hranim ili kupujem, biće mi veoma drago zbog toga.

Šta misliš da je uzrok negativne reakcije?
Ljude frustrira opšte stanje na nivou grada, a frustrirani ljudi biraju lake mete protiv kojih je lako organizovati protest. Teško je boriti se protiv onih većih inicijativa, kao što su lanci stambenih zgrada ili snabdevača koji se pojavljuju u ovom kraju. Takođe, vlasnicima restorana koji primarno služe meso sigurno nije drago zbog pojave veganske konkurencije na pragu. Ishrana na bazi bilja je danas naravno u trendu, verovatno ni meni ne bi bilo svejedno da posedujem restoran na bazi mesa na lokalu.

Da li razumeš zašto ljudima smeta marketing tipa „točimo moralnost“, ili misliš da su takve poruke sasvim prigodne?
Niko ne voli da čuje da drugi misle da radi stvari nemoralno, ali ipak je u pitanju samo bar. Većina ljudi ne uzima takve marketinške poruke ozbiljno, očigledno je da se šale. Da li je nametljivo? Svakako, ali koje upečatljive reklame nisu.

Da li imaš utisak da je diskriminacija protiv vegana društveno prihvatljiva?
Više nego što bi trebalo da bude. To nije na nivou diskriminacije rase, pola, orijentacije… ali pokreću ih slični motivi. Ne bi me iznenadilo da oni koji mrze vegane takođe mrze i manjinske grup – ta vrsta ljudi ne razmišlja razumno.

Džejson To, 31

Šta misliš o Vegandejl kontroverzi?
Džejson: Mislim da je Vegandejl problematičan, da predstavlja džentrifikaciju. Takođe mislim da ima dosta licemerja i dvostrukih standarda; ljudi koji žive u luksuznim Parkdejl apartmanima žale se na stanje stvari u svom kraju koristeći stigmatizaciju. Hipokrizija i manjak doslednosti su na videlu.

Da li su vegani izloženi mržnji?
Ne bih rekao da su vegani ugrožena grupacija, iako mislim da ljudi vole da nas mrze. Nije da nema nepodnošljivih ljudi, što nam otežava stvari, ima dosta osećaja krivice. Na primer, neki su tu jer kažu da vole životinje ali nisu spremni da se hrane veganski. Kad se desi da javnost primeti licemerje među veganima, bilo ono stvarno ili umišljeno, uvek se javi onaj „Aha!“ trenutak.

Kejtlin Brubaher, 35

Zašto ljudi toliko ne vole vegane?
Kejltin: Pravo pitanje glasi, može li javnost da prihvati veganizam kao legitiman pokret za društvenu pravdu umesto da zauzima defanzivan stav? Ako prihvatimo individualna životinjska iskustva, ogroman uticaj koji poljoprivreda ima na klimu, i uticaj klimatskih promena na slabo zaštićene zajednice, jasna je potreba da se veganizam profiliše kao osnovan politički pokret. Ako javnost ne veruje da je u pitanju pokret za društvenu pravdu, ako misle da im neko nameće stil življenja ili religiju umesto što ih poziva na odgovornost, jasno je da će imati potrebu da se brane.

Više na VICE
Vice Channels