Život tonca u doba letnjih festivala

Sezona festivala već uveliko traje, a naš region, ispostavilo se, osim prirodnih bogatstava, poseduje i izobilje muzičkih festivala. Tek što su se ljudi odmorili od Exita i INmusica, lagano su mogli da se prešaltaju na Sziget, da bi nakon njega leto prodružili u Buljaricama na Sea Dance festivalu koji se ovog puta odvija krajem avgusta. Plus, za one koji ne žele da izlaze iz Srbije, trenutno mogu skoknuti na Nišvil ili do Guče. Pritom, nismo spomenuli manje festivale. Kada bismo to uradili, čovek bi mogao da provede verovatno celo leto šećkajući se od jednog do drugog.

E, pa to što je nekim ljudima ludo neprekidno leto koje provode od stejdža do stejdža, i drugima je ali bez epiteta koji se tiču ludog i zabavnog. Njima je sve samo ne to, za njih su festivali posao i odgovornost. U pitanju su ljudi koji se bave ozvučenjem muzičkih događaja. Iako smo lakomisleno skloni da pomislimo da je toncima strava u letnjem periodu jer imaju besplatan ulaz na sve festivale, i zato što su tako blizu velikim muzičkim zvezdama, stvari imaju i svoje drugo lice.

Zato sam iskoristila priliku da popričam sa svojim dobrim dugom Stefanom Gligorićem, znajući da se on ovim poslom bavi jako dugo. Naime, dok sam ja još bezazleno ganjala nekakve fakultete i diplome, on je uveliko bio upetljan u kablove i miksete, te danas posao tonca obavlja već deset godina. Koristeći svoje poznanstvo uhvatila sam ga na Skajpu jednog dana dok je još nerasanjen srkao kafu i jurio mačka po stanu. Veče pre je radio na nekakvom festivalu sa cajkama, pa su posledice još uvek bile vidljive na njegovom licu.

VICE Srbija: Koji su najbolji i najgori koncerti koje si radio?

Stefan: Najbolji (najdraži) Darkwood Dub-a u Mostaru, Zemlje Gruva u Dubrovniku, Lollobrigide u Šapcu, Miše Kovača u Šibeniku, a najgori Mate Bulića na mitingu HDZ-a u Splitu.

Najlošiji tretman koji si doživeo od neke dive (muške ili ženske) svejedno?

Jedan poznati srpski pevač mi je rekao da će mi opaliti šamar ako mu ne budem dao još efekta na vokal. Takođe, tu je bila ''ćuška'' Mike Patton-a iz Faith No More-a koju je seljački opalio kolegi koji je izašao na binu da reši tehnički problem…

Projekat koji si radio čisto za novac iako ti ono što dolazi sa zvučnika nije najmilije?

Ne računajući Turbo Trash izvođače iz regiona, sve političke kampanje u Srbiji, Crnoj Gori i Hrvatskoj.

Šta misliš kada neki koncert ne valja, zašto ljudi odmah kažu – sranje je ozvučenje?

Zato što dosta ljudi koji koji znaju da povežu zvučnike za kompjuter i pojačaju ih, odsviraju tri akorda na gitari i eventualno naštimuju istu, daju sebi za pravo da ispaljuju stručna mišljenja o tehničkim aspektima koncerta… Valjda im je najlakše da okrive ozvučenje pošto kući nemaju LED ekrane, profesionalnu rasvetu, loše organizatore i bend koji nije imao probe pa nisu ni svesni da postoji još puno izvora problema koji utiču na kvalitet koncerta. Dugačak je spisak odgovornih ljudi koji moraju dobro da urade svoj posao da bi sve bilo u savršenom redu… Dobro, i mi nekada sjebemo koncert.

Kada kao civil ideš na neki koncert ili festival, da li uživaš u certu ili ipak procenjuješ kvalitet tona?

Sve zavisi sa kim idem na koncert i koliko piva unesem u sebe. U najboljem slučaju, kada ne poznajem nikoga ko radi koncert, bacim oko na opremu i pažljivije slušam dok alkohol ne proradi. Ne volim da smaram ljude sa kojima sam izašao tehničkim stvarima koje verovatno nikoga sem mene u tom trenutku ne zanimaju.

Za koji bend bi voleo da radiš zvuk?

Za bend koji jebeno dobro svira i isto tako plaća.

Kada krene sezona letnjih festivala koliko sati dnevno spavaš?

Nedovoljno. Četiri ili pet sati sa jednim do dva dana slobodna u nedelji… Nekada ni toliko.

Šta mora da zna osoba koja hoće da uđe u ovaj posao?

Mora da zna da ovaj posao nije za svakoga, da je dosta stresan, ne tako zabavan kako mnogi misle, da ne zarađujemo milione, šmrčemo belo i završavamo sa dobrim ribama iz prvih redova po sobama fancy hotela. Nekada više vremena u krevetu provedem sa kolegom koji hrče, u bračnom krevetu nekog od mnogobrojnih socijalističkih hotela širom Juge ili sličnih mesta, nego sa suprugom u bračnoj postelji. Naravno da ima i dobrih strana posla… Ugodnih i zanimljivih ljudi, dobrih koncerata, lepih mesta koje prođeš, onog osećaja zadovoljstva kada posle dobro odrađenog projekta sedneš sa kolegama mrtav umoran i popiješ par piva i još mnogo toga…

Kako izgleda kada se radi ozvučenje nekoj velikoj svetskoj zvezdi?

Isto kao i svaki drugi koncert sa eventualno malo većim tehničkim zahtevima. Ukratko: ekipa dođe, oprema se postavi, razglas se ''ispegla'' mikrofoni isprobaju, mi kao dobri domaćini pomognemo gde treba, koncert se završi i svi zadovoljni idemo u krevet/kafanu. U dosta situacija je, nažalost, lakše raditi sa strancima nego sa ''našima''.

Hvala, Stef.