Uvrede, povraćanje, pijana masturbacija - najgore situacije u karijeri stjuardese

Kad sednu u avion, razumni odrasli ljudi pretvaraju se u nepodnošljiva stvorenja.

Mnogi putnici smatraju da su kupovinom karte ujedno platili i svu pažnju dežurne stjuardese, pa mogu da izvoljevaju i vređaju koliko god požele. Sindikat stjuardesa sproveo je istraživanje čiji rezultati pokazuju da je 68% stjuardesa bilo izloženo seksualnom uznemiravanju bar jednom tokom karijere, a samo 7% ih je prijavilo ove slučajeve avio-kompaniji.

Naše sagovornice Mila* (30) i Elena* (30) pričaju nam o najgorim iskustvima na letu tokom 12 godina koliko su u totalu radile kao stjuardese.

Mila: Nekim ljudima već prvi pogled na stjuardesu raspali maštu. Obično se može prepoznati ko će nešto pokušati već tokom demonstracije procedure za slučaj opasnosti. Jedan me je vrlo očigledno merkao na letu za Nicu, a sedeo je sa devojkom – odvratan. Jedan drugi je na papirnoj kesi napisao „Rado bih pojebao nekog od osoblja“ i dodao mi je. Nemaju nimalo poštovanja za nas – ne bi se tako ponašali prema doktorki.

Elena: Mene obično spopadaju starija gospoda u odelu. Nekad mi samo daju svoju vizit kartu, nekad otvoreno viču prostakluke. Na nama je da to istrpimo profesionalno, uvek sa osmehom. Nikad im ništa ne kažem, uzmem vizitku i posle je bacim u kantu.

Jednom sam u prvoj klasi pričala sa starijim gospodinom koji je redovno leteo za Teheran. Pričao mi je o svojoj deci koja su bila mog godišta, o ćerci koja studira medicinu baš kao i ja, ponudio da mi pokaže grad. Meni je Teheran lep, volim Irance, a koleginice nisu htele da izađemo to veče, pa sam pristala

Tokom obilaska, pitao je da li imam dečka i kog su godišta muškarci sa kojima se obično viđam. Dodao je da je on star u telu ali mladalačkog duha, a iz to i bogat, rado bi me finansijski izdržavao. Pokušao je da me poljubi, ali srećom nije pravio probleme kad sam ga odbila.

Bilo je nekoliko takvih, prvo pitaju šta studiram, pa ponude finansijsku podršku… ja se obično trudim da kod svih njih pretpostavim najbolje namere, ali još nikad nisu takve i bile.

Mila: Jedan se putnik napio i povratio u kesu. Kad smo sleteli, prišao mi je, pokazao kesu, i onda je udario sa strane – sve prosuo po meni i po traci, odvratno. Nikad nisam saznala zbog čega.

Elena: Meni se jedan usrao u sred leta. Ceo je avion smrdeo, svi su putnici poludeli.

Mila: Dvoje pijanaca sedelo je naslonjeno jedno na drugo, naizgled sasvim normalno, ali ispod ćebeta su uzajamno masturbirali.

Elena: Jednom smo imali pedesetogodišnjake kako se jebu na sedištu u poslovnoj klasi. Sela mu baba u krilo bez ustručavanja. Mi ih u takvim situacijama obično upozorimo, a ako neće da se smire, moramo da obavestimo ostale putnike preko razglasa.

Mila: Desilo se da je neki lik pušio u toaletu, pa mu je kola zaplenio pasoš i obećao da će mu ga vratiti pošto budemo sleteli, čim bude obavestio policiju. Ali čim ga je pogledao, shvatio je da je lik na slici jedno 20 godina mlađi od putnika. Policija je posla ustanovila da je pasoš bio falsifikat.

Elena: Ja obično radim u prvoj klasi, što je zgodno jer retko bude više od osam putnika. Ali desi se da dođe grupa direktora koja počne da se naliva šampanjcem još pre nego što poletimo. Posle pređu na vino i tako se naroljaju da ja moram da ih dižem sa sedišta kad treba da izađu. Neki od njih, obično poslovni ljudi od pedesetak godina, obožavaju da lome čaše.

Mornarički oficiri isto, njih je dobro imati za hitne slučajeve jer većina ima kakav-takav nivo medicinskog obrazovanja, ali u takvim prilikama moramo da pazimo na to koliko su se napili.

Mila: Meni su problem ljudi koji popiju pre leta, a ne znaju kako će promena u pritisku da utiče na njih. Dole su tek blago nacvrckani, ali kad uzletimo odjednom postanu mortus pijani. Jednom smo morali prinudno da sletimo zbog takvo jednog instant pijanca, koji je bio sasvim normalan kad se ukrcao sa majkom i bratom.

Elena: Mene je jednom prilikom vređao redovni putnik kome je bilo jako smešno kako im želimo dobrodošlicu kad se ukrcamo, pa je počeo da me imitira. Zamolila sam ga da prestane ali nije hteo. Ona je počeo da zahteva da ga premestimo na drugo sedište jer nije hteo da sedi pored supruge. Nismo imali slobodnih mesta, pa mi je on rekao da sam „glupača kurvinskog lica“. Već smo bili u vazduhu tako da nisam mogla da ga izbacim, ali sam ga prijavila kokpitu. U takvim situacijama pilot sastavi izveštaj, pa putniku kompanija zabrani ulazak u naše avione.

Na drugom letu, jedna žena mi je vrištala u lice jer nije htela da jede testeninu, a samo to nam je ostalo od posluženja. Potpuno je izgubila kontrolu, morali su da je obuzdavaju ostali putnici. Ja sam se uplašila, sa suzama u očima sam pobegla i zaključala se u toalet. Posao me često strašno razljuti, posebno kad odrasli ljudi počnu da urlaju kao razmažena deca, ali sa putnicima ne smemo da gubimo strpljenje. Slično je kao barmen sa pijanim mušterijama, osim što ovi naši neće da odu kući – ostaju sa nama još po desetak sati koliko traje let. Zato konflikte treba rešavati diplomatski kad god je to moguće.

*Imena su izmenjena kako bi se zaštitio identitet sagovornica