Kako da znate da li film cilja Oskara

Univerzalno ocrnjena „Tulipanska groznica“ poslednji je u nizu ozbiljnih filmova koji su ujedno i ozbiljno loši.

|
sep 25 2017, 7:04am

Na prvi pogled, deluje kao tipičan mamac za Oskare: prestižna glumačka postava puna osvajača ove prestižne nagrade, Alicija Vikander, Kristofer Volc, Džudi Denč, sa druge strane kamere su režiser (Džastin Čedvik, Mandela: Long Walk to Freedom), scenarista (Tom Stopard, Shakespeare in Love) i producenti (Bob i Harvi Vajnstin, moguli) takođe duboko umešani u sve aspekte priče o filmskim nagradama iz prethodnih sezona. „Tulipanska groznica" se dugo iščekivala, a sinopsis je takav da članovi Akademije počnu da balave čim ga čuju: kostimirani ljubavni trougao iz 17. veka, tokom holandskog zlatnog doba kada su svi poludeli za svetom lale.

Na papiru, ovakav film deluje sudbinski predodređen da pokupi svo zlato na dodeli Oskara, ali „Tulipanska groznica" je u bioskope stigla prošle nedelje i trenutno na
Rotten Tomatoes ima mizeran skor od 8%. Kritičari su ga dočekali sa prezirom kakav obično upućuju društvenim nepravdama ili predsedničkom rasizmu. Još pre par meseci pojavili su se prvi znaci da bi Tulipani mogli da budu ono pravo oskarovsko razočaranje.

Nula od hajpa

Za film koji naizgled obećava, uvek je loš znak kad ga ne isprati nimalo hajpa. U maju 2015. u Kanu bili su prikazani su prvi kadrovi, a privatne projekcije organizuju se za male grupe još od novembra 2014. – bilo je prilike da se sagradi reputacija, ali „Tulipanska groznica" nikako nije uspela da se primi u dovoljnoj meri da bi zaista konkurisala za Oskara.

Konstantna kašnjenja

Danas nije neobično da se pomeraju datumi premijere, ali kad se film odlaže do te mere ljudi obično posumnjaju da nešto sa njim nije u redu. Tulipani su odloženi čak pet puta a izašli sa ukupnim kašnjenjem od skoro dve godine. To ne znači uvek da u postprodukciji panično pokušavaju da prekroje film u nešto gledljivo – „Margaret" Keneta Lonergana čekala se šest godina zbog sukoba između režisera i producenata ali je na kraju izašla 2011 i bila prihvaćena kao remek-delo. U slučaju „Tulipanske groznice", odlaganja su bila u vezi sa brojnim probnim projekcijama i konsekventnim doradama filma.

Konfuzan marketing

Jedan tizer izašao je 2015., trejler godinu dana kasnije, ali od tada pa do prošlog meseca praktično ništa nije reklamiralo film. Kad je marketing najzad krenuo, predstavili su nam ga kao ozbiljnu priču za ljubitelje evropske istorije.

Preskočeni festivali

U poslednjoj trećini godine kreće zagrevanje za Oskare u vidu filmskih festivala po mestima kao što su Venis, Toronto, i Telurajd gde svaki studio gura svog favorita. Tu počinje diskusija o nagradama, a „Tulipanska groznica" je sve to preskočila.

Manjak promocije

Svakog glumca mrzi da promoviše svoj film – uzmimo na primer Žoakina Finiksa koji ovde ćutke puši tokom razgovora o najboljem filmu koji je ikad snimio – ali kad se ozbiljno cilja na Oskara, članovi filmske ekipe rastrče se na sve strane da nas obaveste o svom projektu. Od Tulipana videli smo samo gornji klip na kom Kristof Volc priznaje da ga je Harvi Vajnstin praktično primorao da glumi u filmu.

Premijera nepovoljnog datuma

Dešavalo se da filmovi objavljeni početkom godine budu nagrađen: Na Dan zaljubljenih 1991. Izašao je „Kad jaganjci utihnu" i uzeo pet Oskara. Ipak, malo koji studio će svoj projekat koji najviše obećava izbaciti ati pre jeseni. „Tulipanska groznica" čija je premijera pala pred kraj letnje sezone 2017., možda deluje kao pretendent ali realno ipak nije u konkurenciji.

Tvrdnja da je snimljen „za fanove"

U svetu post-istine koji stručnjake ne ceni, autori prosečnih filmova prinuđeni su da odbace mišljenje kritike kao „lažne vesti" i zauzmu stav da bi ljubitelji filma trebalo da plate kartu pa sami provere da li je njihov film zaista toliko užasan. Dejvid Ejr je na sličan način promovisao Suicide Squad, a ta kršina je uspela da zaradi $745 miliona. Harvi Vajnstin je u odbranu Tulipana neposredno pre premijere pisao da je film snimljen za obične ljude, ne za kritičare – jasna najava da će ga kritičari dočekati na nož.

Embargo na kritike

Poslednji i možda najjasniji znak da će film biti promašaj leži u zabrani ranih prikaza. Studio zna da će ga kritičari pokopati iako nemaju uticaj kakav su imali u doba Polin Kel; agregatori tipa Rotten Tomatoes i Metacritic ipak utiču na izbore publike. Šta je rešenje? Sakrijmo film od kritičara, da publici naleti nenadano. Embargo na prikaze Tulipana važio je sve do dana posle premijere, da bi se sprečilo da se očekivano loša reakcija odrazi na prodaju karata tokom ključnog premijernog vikenda.

Još na VICE.com:

Superkat je upario prvi i poslednji kadar iz 55 filmova

Hronologija kontroverznih izjava na dodeli Oskara

Ovogodišnji Oskari u trinaest gifova

Više na VICE
VICE Channels