Kultni heroji: Alan Širer

IME I PREZIME : Alan Širer
DATUM I MESTO ROĐENJA : 13.08.1970., Njukasl, Engleska
SPORT I POZICIJA : fudbal, napadač
KULT JE ZATO ŠTO JE : …jedan od prvih "domaćih" heroja moderne EPL ere

Novac? Novac će doći, ali me neće promeniti. Ja sam, na kraju krajeva, ipak samo limarov sin iz Njukasla.

Ovim rečima se Alan Širer 1996. predstavio publici, nakon transfera iz Blekburna u Njukasl Junajted. „Svrake“ su za tada dvadesetšestogodišnjeg centarfora izdvojili ravno petnaest miliona funti, tadašnji svetski rekord. Ali pare ovde ne govore celu priču. Širera, jednog od najboljih napadača koje je engleski fudbal imao u modernoj eri, su tražili i Juventus i Barselona, i bili spremni da Roversima uplate velike novce za njegove usluge. Ipak, on je odbio evropske gigante – a odmah nakon njih i Mančester Junajted ser Aleksa Fergusona. On je želeo da konačno zaigra za tim koji je obožavao odmalena, i taj san mu se ispunio.

Za nas koji pamtimo prenose engleskog fudbala na BKTV, Alan Širer bio je prva prava domaća zvezda i veliki brend „kick and rush“ igre u eri Premijer Lige. Bio je pravi engleski špic stare škole – građen kao stena, jak u duelu, i snažnog šuta – svaka visoka lopta koja bi išla u tuđih 16, on bi je pretvarao u šansu. Za njega nije bilo izgubljene lopte u napadu, i bio je spreman da se pobije i ako bi njegov tim gubio sa par golova razlike. Bio je pravi, pravcati radnički napadač, golgeter i ljubimac naroda – kako u rodnom Njukaslu, tako i širom Engleske.

Alanu je trebalo skoro deset godina aktivnog bavljenja fudbalom da se vrati u rodni kraj, koji je napustio kao golobradi mladić. Kao šesnaestogodišnjak otišao je sa krajnjeg severa na krajnji jug Engleske, potpisavši za Sautempton kroz čiji se omladinski pogon probio do prvog tima. U svojoj drugoj utakmici koju je odigrao za seniore „svetaca“, u aprilu 1998. postigao je het-trik protiv Arsenala i momentalno postao vlasnik rekorda za najmlađeg fudbalera koji je u prvom rangu engleskog fudbala uspeo da postigne tri pogotka. Sedamnaest godina i dvestačetrdeset dana - toliko je imao Alan kada ga je šira javnost upoznala.

Na starom „Delu“ Širer je pekao zanat igrajući pored legende kakav je Met Le Tisije, i u sto pedeset i osam utakmica postigao je 43 gola. Četiri godine nakon svog sada već čuvenog debija, tražila ga je gotovo čitava novoformirana Premijer Liga – u ovoj trci pobedio je Blekburn, koji je vodio ambiciozni biznismen Džek Voker. Voker, inače odmalena navijač ovog kluba, se prilikom preuzimanja istog 1991. zarekao da će od Roversa napraviti imperiju, naspram koje će Mančester Junajted i Liverpol izgledati „jeftino“. Širer, čija je cena tada bila opet rekordnih 3.6 miliona funti, je bio prva ozbiljnija kockica u mozaiku.

Snažni napadač nije briljirao u prvoj sezoni na „Ivud Parku“, koju je umnogome obeležila i povreda koja ga je na nekoliko meseci odvojila od terena. Ali forma i golovi ubrzo su došli. U sezoni 1993-94, Širer je pogodio mrežu čak 31 put, i Roversi su završili na drugom mestu na tabeli. Džek Voker je bio blizu ostvarenja svoje vizije – ono što mu je falilo bio je još jedan dominantan napadač, i njega je pronašao u liku Krisa Satona, visokog centarfora Norič Sitija.

Širer i Saton su se brzo skontali na terenu, i zahvaljujući njihovim golovima (Alan je postigao trideset i četiri, a Kris petnaest) Blekburn je posle osamdeset i jedne godine ponovo postao šampion. Štampa je tandemu napadača dodelila nadimak „SAS“, po uzoru na elitne komandose iz britanske vojske, međutim bajka je trajala samo jednu sezonu. Već dogodine Blekburn je završio na sedmom mestu, i činilo se da lankaširski klub postaje odveć mala sredina za čoveka koji je odjednom postao nacionalna ikona.

Jer, ta magična 1996. bila je, da vas podsetimo, godina kada je „fudbal došao kući“. Engleska je bila domaćin evropskog prvenstva, i bila je orna da se iskupi za propušteno svetsko u Americi. Bila je to izuzetno dopadljiva ekipa, pravi spoj mladosti i iskustva – a u špicu napada briljirali su prekaljeni Tedi Šeringem i „novi Lineker“ tj. Širer, čijih su pet golova bili nedovoljni za plasman u finale.

Uprkos razočaranju, navijači „albiona“ bili su ponosni na ekipu selektora Terija Venablsa, koja je predstavljala pravu malu revoluciju naspram dekadentnih sastava njegovog prethodnika Grejema Tejlora koji su se oslanjali na klasično englesko „bunarenje“. A prvi među jednakima bio je upravo Alan Širer, prototipni centarfor-zver.

I sada se vraćamo na početak ovog teksta. Mogao je Alan otići i tamo i vamo, ali rešio je da se vrati onde gde je kao fudbaler suštinski najmanje boravio – kući. Za Njukasl Junajted i njegove navijače, ovo je bila retka prilika da prigrle lokalnog heroja u naponu snage. Severoistok Engleske stvorio je i Pola Gaskojna, i Pitera Berdslija, i Krisa Vodla, i barem u fudbalskom smislu Endija Kola, ali svi bi oni odlazili južno čim bi stasali i postali preveliki za „Tun“, kako lokalci odmilja nazivaju svoj klub. Ne i Širer. On je došao u zenitu slave, sa željom da donese trofeje u rodno mesto.

Ta misija mu nije uspela, jer Širer, nažalost, nije bio član nijedne trofejne generacije sa „Sent Džejms Parka“. Međutim, on nije odlazio, i nije jurio druge prilike – odigrao je deset sezona za crno-bele, i to kakvih deset sezona. U 405 zvaničnih utakmica postigao je 206 golova, što ga je nakon okončavanja karijere svrstalo na prvo mesto večne liste strelaca Njukasl Junajteda, šest golova ispred klupske legende Džekija Milburna, u narodu poznatog kao „Vor Džeki“ („Wor Jackie“, iliti „naš Džeki“ na lokalnom dijalektu). Možda nije osvojio titulu, ali je ostao zauvek zapamćen među navijačima kao heroj severoistoka.

A nije i da nije bilo briljantnih momenata. Autor se seća kako je Širer sa pet golova svojeručno rasturio Šefild Venzdej, u pobedi „svraka“ od čak 8-0. Bio je to prvi meč nakon odlaska omrznutog šefa struke Ruda Hulita, kojeg je na klupi zamenio još jedan „lokalac“, ser Bobi Robson. Upravo je Robson, inače, želeo Širera u Barseloni, ali tu priču ste već čuli.

Pa onda, mnogi se sećaju i utakmice protiv Lestera koju je Njukasl u 75. minutu gubio sa 3-1. Na scenu tada stupa Alan Širer, i utakmica se završava rezultatom 4-3 u korist crno-belih.

Još jedan trejdmark po kojem je Širer ostao zapamćen su bili i njegovi penali. Širer je bio redovan izvođač jedanaesteraca za svoje klubove, a njegov stil umnogome se razlikovao od mnogih. Po njemu, cela priča se sastoji iz biranja ugla, pa slanja lopte u isti najsnažnije što možeš. Pa i ako golman pogodi stranu, rezonovao je on, nema šanse da odbrani ako je šut dovoljno snažan i precizan.

Nakon objave igračke penzije, Širer se vrlo kratko zadržao u fudbalu kao trener, a zatim je prešao u novinarske vode. Redovan je gost na fudbalskim programima nacionalne televizije, i tako je stekao popularnost i među mlađim navijačima.

Ipak, on i dalje pre svega ostaje veliki heroj Njukasla i okoline. Šta navijači misle o njemu, najbolje je oslikao jedan od transparenata u kopu koji kaže : „nisi ti samo limarov sin. Ti si legenda“.

Legenda, nego šta.

DODATNO GRADIVO : ah…kako izdvojiti jedan gol u karijeri čoveka koji ih je dao toliko mnogo? Ipak, evo jednog zaista fascinantnog voleja protiv Evertona.

A bolje upućeni i znaju da je Širer bio i tema domaćih alt-pesnika…

Još kultnih heroja na VICE.com :

- Gabriel Batistuta

- Erik Kantona

- Ronaldinjo