Da li je plan Srbije da uvede narukvice za žrtve nasilja zaista efektan

"Ako će se ženama davati narukvice po dobijanju njihove saglasnosti, da li to znači da, ako odbiju, njih neće štititi policija?"

|
17 April 2019, 12:39pm

Foto: VICE Srbija

U porodičnom i partnerskom nasilju u 2018. godini, prema dostupnim podacima ubijeno je 33 žena, a Mreža žena protiv nasilja u izveštaju za 2018. godinu da je broj femicida u poslednjih devet godina (koliko Mreža Žene protiv nasilja izveštava o femicidu) gotovo nepromenjen.

U pokušaju da se izbori sa nasiljem nad ženama, država je najavljivala i donosila različite mere zaštite žena, međutim bez ikakvog pomaka.

Sudeći po 2018. godini Zakon o sprečavanju nasilja u porodici i hitne mere među kojima je udaljavanja nasilnika iz porodice, a koji su doneseni 2017. godine, nisu dali željeni efekat i smanjili broj žena ubijenih u porodičnom nasilju.

Takođe, potpredsednica vlade i šefica Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost Zorana Mihajlović 2017. godina u razgovoru za VICE istakla je neophodnost baze nasilnika, ali ni dve godine kasnije ta baza ne postoji, niti se o njoj govori.

U utorak je najavljena i nova mera koja bi trebalo da potpomogne državi u borbi protiv nasilnika i dodatno zaštiti žene - sistem narukvica za žrtve i počinioce porodičnog nasilja u okviru projekta "Unapređenje bezbednosti žena u Srbiji".

Državna sekretarka MUP Biljana Popović Ivković rekla je da će narukvice biti povezane sa policijskim upravama, kako bi žrtve mogle brzo da signaliziraju da se nalaze u opasnosti, a policija odmah da reaguje.

Govoreći o rezultatima borbe protiv nasilja nad ženama ona je rekla da je prošle godine policija izrekla više od 27.000 hitnih mera, od čega više od 8.000 mera privremenog udaljenja učinioca iz stana i skoro 19.000 mera privremene zabrane nasilniku da kontaktira i priđe žrtvi.

"Svesni smo da je u pitanju društveni problem na koji je potreban i snažan odgovor države i društva. Stoga ćemo odgovorno i hitno postupati po svakoj prijavi nasilja, a nastavićemo da sa posebnim senzibilitetom radimo na prevenciji nasilja nad ženama", rekla je Popović Ivković.

Država nije odgovorila na osnovna pitanja kada je reč o tome kako će ove narukvice funkcionisati, a iz Autonomnog ženskog centra kažu da se pre svega nameće pitanje: ako će se ženama davati narukvice po dobijanju njihove saglasnosti, da li to znači da, ako odbiju, njih neće štititi policija?

"Slično kao sada kada im institucije nude odlazak u Sigurnu kuću, a ako ona odbije, oni ništa dalje ne preduzimaju i prebacuju odgovornost na žrtve", kaže za VICE Bobana Macanović iz AŽC. Ona ističe da se sve što znamo o narukvicama do sada je na osnovu informacija koje su dostupne u medijima.

Ona ističe da sama ideja uvođenja narukvice otvara mnogo pitanja i stavlja novu vrstu obaveze ženama, a UNWomen, koje podržavaju ovu akciju, se nikada nije bavio ženama žrtvama nasilja, pa ostaje upitno kako su procenili da je baš ovo dobro.

"Ono u odnosu na čega ima najveću bojazan kada je reč o narukvicama jeste da to može biti dodatno opterećenje za ženu, jer deluje da država ne može da ga konstroliše, pa mora sama žena. Ona svakako živi u tenziji kad je nasilnik na slobodi, a sad dodatno treba da brine da li je ponela narukvicu. U slučaju da zaboravi da je ponese, i ona sama i drugi mogu pomisliti da je sama kriva što je napadnuta. Da li to onda znači da se ženama ne veruje bez narukvice?".

Ona dodaje da se iz ugla nasilnika otvara se još pitanja, poput toga na koji način će oni biti u obavezi da nose narukvice, s obzirom na to da ne postoji zakon koji reguliše ovu oblast, niti ustanovljena obaveza za nasilnika da je nosi u skladu sa Zakonom o sprečavanju nasilja u porodici.

Podseća i da po Krivičnom zakoniku postoji mogućnost nošenja nanogice, ali u ovom momentu ne postoje informacije o tome na koji način i u skladu sa kojim zakonom će biti primenjena obaveza nošenja narukvice.

"Takođe, da li će nasilnik moći samostalno da skine narukvicu i ako da, šta se dešava u situacijama kada priđe ženi bez narukvice – da li će se verovati njenoj reči?", kaže Bobana i dodaje da se postavlja pitanje na koju procenu rizika će se davati narukvice (s obzirom na to da policija izriče hitne mere i za visok rizik), kao i da li je naša policija dovoljno brza da patrola stigne na vreme.

U Srbiji su četiri žene ubijene u porodičnom nasilju u prva četiri meseca 2019. i to država ističe kao pokazatelj da su mere koje je donela efektne, međutim, mnoga pitanja i dalje ostaju otvorena, a o 2019. i rezultatima njihovih pokušaja da smanje broj žrtava porodičnog nasilja svakako nećemo moći da govorimo pre kraja godine.