Nije nam dosta Harija Potera, tu je i fanovski roman

Nešto čudno se dešava u svetu Harija Potera. Nešto što ne mogu do kraja da shvatim.

Najpopularnija knjiga o Hariju Poteru za koju nikad niste čuli, Hari Poter i metodi racionalnosti , doživela je svoj poslednji nastavak 14. marta. Poslednjih pet godina objavljivana je u odlomcima na internetu kao fanovska proza ( fan fiction). Ima ukupno 700.000 reči i 125 poglavlja. To znači da se po dužini nalazi negde između Duge gravitacije i Rute 66.

Knjiga ima više od 7.000 fanova na Redditu, 26.000 recenzija i audio verziju koju su snimili obožavaoci.

Najavljene su žurke širom sveta povodom završetka knjige; na njenim stranicama zabeležena su epizodna gostovanja čitalaca kao učenika Hogvortsa, što su male role zbog kojih se oni osećaju kao da aktivno učestvuju u priči. Sve to malo podseća na halabuku koja se diže oko objavljivanja svake nove Murakamijeve knjige i proslavlja se sa strašću koju ovih dana viđamo samo kad Netfliks odjednom pusti u promet čitavu novu sezonu House of Cards.

Kao i za većina stvari ovih dana, za ovo sam saznao preko hvalospeva drugih. Većina se slaže da je knjiga sjajno napisana, intrigantna i — da sve bude čudnije — menja vam svest. HPMOR (kako je zovu fanovi) ni iz daleka nije prosečan primer fanovske proze.

Evo, na primer, nasumično odabranih naslova poglavlja: "Fundamentalna greška atribucije", "Pozitivna predrasuda", "Rad u grupama, deo prvi", "Pretvaramo se da smo pametni, deo drugi", "Makijavelistička hipoteza inteligencije". Nije, složićete se, standardni fanovski materijal.

Ovde se Hari i Ron ne trpaju , a Hari nije ni retka vrsta inkubusa koji mora da ima seks jednom dnevno da bi preživeo . Nije ni, ako ćemo pravo, " neočekivani talenat koji će izmeniti japansku srednjoškolsku tenisku scenu ." U knjizi ima seksa koliko i kad ostanete kod kuće sami sa boks-setom Downton Abbey, tako da me je njena popularnost zbunila. U čemu je onda štos?

Zašto obični, zaposleni ljudi troše vreme na fanovsku prozu koja čak ni ne sadrži podzaplet u kom se Hogvorts zaljubi u divovsku lignju ? I kakve to veze metodi racionalnosti imaju sa "Dečakom koji je preživeo"?

Zamislite knjigu u kojoj Hari Poter nije seksom opsednuti mali štreber koji mrzi samog sebe već minijaturni rejvenlovski Spok sa sklonošću ka deduktivnom razlučivanju i frizurom podšišanom na nošu u Dijagon aleji, i bićete na dobrom putu da razumete njen šarm.

HPMOR zvuči kao originali nakon što ste čitavog života igrali Brain Training na Nintendu. Imate osećaj da su poznate scene blago iskrivljene i poslate u četvrtu dimenziju. Što će reći, nazirem senku oblika koje ne mogu do kraja da pojmim , kao da knjiga pokušava da mi saopšti nešto o životu.

Ispostavilo se da pokušava. Najčešća greška u razmišljanju koje ljudi prave zove se sistemska greška u mišljenju iliti kognitivna predrasuda. Kao kad na silu izvlačite korist iz nečega čiji su troškovi nepovratni samo "da se ne baci" ( sunk cost phallacy ).

Prisetite se samo kad ste poslednji put otišli u klub zato što ste "već popili šest piva i što onda ne biste". Taj egzistencijalni mamurluk koji osećate naredno jutro kao da su vam se creva sudarila sa čitavom Hajnekenovom pivarom? Jeste, to vam majka priroda saopštava da prestanete da donosite loše odluke na osnovu logičke greške.

Svaki put u originalnim romanima kad je Hari žalio za svojim mrtvim roditeljima ili govorio pogrešne stvari Čo Čeng kako bi joj se zavukao u gaćice, ponašao se iracionalno.

Ovaj novi Poter, međutim, ne pravi te greške. On je praktično Isus Hrist racionalne misli. On suvereno vlada ovom knjigom. On jednom nogom praši tur Voldemortu dok drugom češe sopstveno dupe. I — što je najluđe od svega — ako počnete da ga oponašate — ako počnete da donosite racionalne odluke koje prevazilaze kognitivne predrasude — i u vašem životu će svi igrati kako vi svirate.

Dobrodošli u svet racionalne misli, tu gde ćete ovladati veštinom kako biti Manje u krivu.

I tako je 28. februara 2010. godine, negde između zapadnog oboda Zaliva San Franciska i Pacifičkog okeana, 35-godišnji američki stručnjak za racionalnost i veštačku inteligenciju Elizer Judkovski postavio prvo poglavlje HPMOR-a, "Dan veoma male verovatnoće". Niko nije mogao ni da sanja kakav će uspeh doživeti.

Sam čin čitanja ove književnosti je kao da ste zakoračili u paralelni univerzum svega jedan milimetar udaljen od našeg. S jedne strane, to što je Judkovski odabrao najpopularniji lik na planeti kako bi pisao o njemu deluje kao kalkulacija, ali s druge strane, savršeno ima smisla. Jer šta je iracionalnije od pretvaranja u mačku uz pomoć vradžbina?

"Čitao sam puno fanovske proze o Hariju Poteru u vreme kada je zaplet HPMOR-a spontano žuborio u mojoj glavi, tako da je to na kraju ispala priča o Hariju", ispričao mi je Judkovski preko telefona. "Ako bih to naknadno racionalizovao, rekao bih da je za znatiželjnog mislioca univerzum Harija Potera veoma bogato okruženje u kom postoji veliki broj potencijalnih čitalaca koji će ući u priču makar umereno upoznati sa njegovim svetom."

Kad bacite pogled na njegov sajt, odmah vam je jasno da Judkovski nije prosečan pisac fanovske proze. Mnogo je verovatnije da će vam pričati o Dvanaest vrlina racionalnosti nego o tome koliko je bio tužan kad je umro Dambldor. Njegovi novi nastavci fanovske proze sadrže linkove koji vas vode na mesto kao što je Centar za primenjenu racionalnost (CFAR), gde je on konsultant nastavnog programa (mada nije tamo stalno zaposlen, tako da je mala verovatnoća da lično zarađuje neki novac od pisanja).

"Centar radi", kaže Judkovski, "na nečemu što doživljavam kao važan zajednički projekat za ljudsku vrstu, naime, on uzima sva ta divna dostignuća kognitivnih nauka čovečanstva i pokušava da ih pretvori u konkretne veštine radi boljeg razmišljanja u stvarnom životu, većeg uspeha u životu i svetu."

Postoji neobična korelacija između rada CFAR-a i onoga što se dešava na redovnom poslu Judkovskog na Institutu za istraživanje inteligencije mašina , čiji je glavni cilj, čini se, da se postara da se nikad ne dogodi Skajnet. Prvi radi na tome da ljudi razmišljaju kao mašine. Drugi radi na tome da superpametni kompjuteri razmišljaju kao mi.

Zanimalo me je koliko rad i lična verovanja Judkovskog utiču na njegovu priču o Poteru. "U ogromnoj meri, naravno", kaže on. "Sve to umnogome utiče na ono kako likovi razmišljaju, i oni koji su navodno racionalni i oni drugi. Ne možete provesti godine savladavajući kognitivne nauke a da nemate stav o tome kako bi likovi razmišljali racionalno, ili ako možete, to bi bilo tužno."

Internet stranica CFAR-a govori mnogo o ciljevima udruženja — ono želi da pomogne ljudima da prevaziđu falično razmišljanje kako bi se usavršili. "Šta ako bismo", pita se sajt, "mogli da odbacimo svu našu rezervisanost i iskreno procenimo dokaze s obe strane nekog problema pre nego što odlučimo koji zakon da izglasamo, koje istraživanje da finansiramo i kuda da usmerimo donacije kako bismo učinili najviše dobra?"

Zvanična internet prezentacija HPMOR-a sadrži stranicu koja traži podršku i finansiranje Centra, iako mi je Judkovski ispričao da je sada "suvišan" za kompaniju kao neko ko je proveo veći deo "svoje radne nedelje usavršavajući tehnike učenja koje su ubrzano prevazišle tačku u kojoj im moj savet može biti od bilo kakve koristi."

Ove tehnike učenja podrazumevaju sve, od obične nastave do vikend izolacija, koje se zovu "mini-kampovi" — Terapija odbijanja (danas poznata kao Širenje komforne zone), Obuka protivljenja (kako reagovati pod pritiskom), a imaju i koristan spisak racionalnosti . Vikend njihove radionice košta 4.000 dolara po osobi, a možete biti i njihovo zamorče.

Nemojte se zavaravati, to je običan sistem samopomoći , samo nešto više nalik originalnoj Dijanetici. Fejsbuk je bio jedan od njihovih prethodnih klijenata — logično — Fejsbuk je zao.

Ako vam sve ovo pomalo zvuči kao sekta — sveti tekst, veliki poziv zamorčićima, obećanje srećnijeg života, poziv za donacije pored honorara — to je zato što ima sličnosti sa razvojem drugih verskih sistema. Samo u Silicijumskoj dolini možemo imati grupu koja ljudski um tretira kao aplikaciju.

Uprkos svemu tome, veći deo njihovih istraživanja zvuči dobro i deluje opasno otprilike kao Kolin Krivi dok igra kvidič. Umesto da zasnuju svoje ideje na vanzemaljcima koji su se nasukali na našoj planeti pre milion godina, sve je zasnovano na empiriji. Zašto ne proverite da li se u ovom trenutku ponašate racionalno?

Naravno, počećete da se pitate je li ovo samo vešto maskiran akademski diskurs ili marketinški trik za verski sistem pre nego obična fanovska proza. Jasno je da HPMOR više liči na Flatland nego na Kamen mudrosti , iako priznajem da je velika većina čitalaca tu samo zbog magije — i to bukvalno.

Pitao sam Judkovskog da li je spreman da, sledeći primer Pedeset nijansi , nakon malo ušminkavanja, knjigu proda kao originalno delo: "To u ovom slučaju nije moguće, HPMOR je fundamentalno vezan za svet originalnih romana o Hariju Poteru i može se razumeti samo ako poznajete taj svet. Brojne scene mogu se shvatiti samo u svetlu drugih scena u originalnom HP-u."

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu