​Kako raditi sa seks-mašinama: savet gurua za orgazam

Vil Meklin zadovoljno gleda kako kopam po torbi prepunoj gumenih falusa bež boje. „Jesu li svi na broju? Ima ih baš krupnih, jedan je širok kao konzerva koka-kole, jedan drugi je težak 2 kg." Sve su to dodaci – od tanušnih pečuraka do džinovskih mesnatih granata – koje treba fiksirati na Sybian, spravu koju Meklin iznajmljuje preko svog sajta, SybianToronto.com.

Ako još niste „slučajno" nabasali na Sybian na porno sajtovima, niti ga videli u akciji kod Hauarda Sterna, u pitanju je monolitno crna seks mašina u obliku sedla koja podržava razne priključke u vidu rotora i vibratora, pa čak i veštački prst. Metar kabla ga povezuje sa upravljačem, grubom spravicom punom dugmadi i kazaljki koja izgleda kao da se njom kontroliše teretni lift. Ukratko, cela skalamerija užasno deluje.

Ali ako po svaku cenu morate da pojebete mašinu, ova je bar solidno građena. Sajt proizvođača navodi da ležište može da iznese pritisak od preko 450 kg. Sve pokreće motor industrijske snage (25W) od kog sedlo vibrira, i još jedan takav koji pokreće sve dodatke. U pitanju je jedna ozbiljna, nimalo nakićena sprava koja radi svoj posao. A posao joj je da ženama izaziva intenzivne orgazme.

Meklin ceni da je doveo „par hiljada" žena do orgazma koristeći ovu mašinu u seks klubovima širom Toronta. Do te cifre stigao je proračunom na licu mesta – nije u pitanju podatak kojim se hvali svojim ljigavim ortacima. Naprotiv, prilično je simpatičan momak. Ima smisla za humor, aktivan a u isto vreme i opušten – prosto da ga pozoveš na porodični roštilj. Korisno je ostavljati takav utisak kad ti posao zahteva da se pojavljuješ ljudima na vratima sa spravom za jebanje koja vibrira 6,400 puta u minutu.

Meklin obično ima na raspolaganju sedam mašina koje iznajmljuje 15 do 20 puta mesečno (u to ne ulaze jedinice iznajmljene na duži rok). U poslednje vreme imao je više isporuka nego obično; kaže da je to verovatno zbog lokalnog filmskog festivala. Dosta ljudi je spremno da pljune 115 dolara za jednu noć (190 za dve) sa njegovom mašinom.

Imali smo priliku da porazgovaramo sa Meklinom dok se bavio drugim projektom – izgradnjom najvećeg kanadskog trening centra u zatvorenom prostoru. Pričali smo o njegovom iskustvu sa seksualnim pomagalima, o ulozi seksualnog instruktora i učitelja, o nauci koja se bavi orgazmom, i o mudrosti koja proističe iz tri godine profesionalnog dovođenja ljudi do vrhunca. Dame i gospodo, predstavljamo vam kanadskog orgazmičkog velemajstora.

VICE: Kako se predstavljaš ljudima kad pitaju čime se baviš?

Vil Meklin: Kažem da profesionalno potpomažem postizanje orgazma. Realno, posao mi spada u kategoriju seksualnog obrazovanja. Stvaram svoje radno okruženje u koje ljudi mogu da se uključe kako im odgovara.

Kako si došao do posla potpomaganja orgazma?

Prvo sam prodavao kondome, a onda prešao na igračke i druge proizvode za odrasle – takva je bila radnja. Počeo sam da razgovaram sa dobavljačima, i posle sam ostao u kontaktu sa njima, čuli bismo se radi povratne informacije. Slali su mi proizvode, ja bih ih isprobao i posavetovao ih oko marketinške strategije, šta bi trebalo da naglase, dakle konstruktivna kritika. Onda sam jedno vreme radio kao vozač za agenciju koja se bavila poslovnom pratnjom, vozio sam devojke do i od klijenata, što mi je dalo uvid u uslužnu stranu industrije. Video sam iz prve ruke gde je nedostajalo sigurnosnih mera, ali i gde nije bilo pravih usluga za žene i parove. Ceo posao je često mizogin, vodi ga muški ego. Znaš ono, šalješ devojke tipovima koji bi hteli da plate za seks sa ženom. Vrlo retko se išlo u suprotnom smeru.

Nema mnogo seksualnih usluga za žene i parove koje nisu sumnjivog kvaliteta. Ako iznajmiš žigola za sebe i suprugu, on se pojavi sav odrpan u kaubojskom šeširu, a kad treba da pođe nazad moraš da ga pretreseš da vidiš da ti nije ukrao baterije iz daljinskog ili tako nešto. Ume svašta da se desi. Ja sam hteo da ponudim nešto pouzdano, ali morao sam da sačekam da grad postane spreman za takav posao. Pre nekih osam godina, posao kojim se sada bavim bi propao momentalno; društvena svest se naglo razvila u poslednjih pet godina.

Kako tačno radi tvoja služba?

U osnovi, pružam usluge parovima. Obično me kontaktira muški partner, tek ponekad žena – obično to bude dečko ili muž koji hoće da iznenadi svoju partnerku.

Šta misliš, zašto su muškarci ti koji te kontaktiraju?

Ako pogledaš porno demografiju, videćeš da je mnogo toga heteronormativno i falocentrično. Tip je možda čuo za Sybian od Hauarda Sterna, pogledao snimak onlajn, video porno zvezde kako ga koriste, i pomislio „Uh, ovo bi se mojoj devojci sigurno dopalo. Baš bih voleo da je vidim kako se gubi svest od orgazma." Onda joj to već nekako predloži, a ona mu kaže „OK" ili „pa hajde, kao."

Kad im ja dođem na vrata sa spravom, potrudim se što više mogu da muškarcu objasnim da će u pitanju biti njeno iskustvo, fokusirano na njeno uživanje i njene potrebe; koristim priliku da im pokažem kako funkcioniše neverbalna komunikacija. On će tu imati priliku da bolje obrati pažnju na svoju partnerku nego što obično može kad je fizički umešan. Obično se ispostavi da taj uvod ne samo što njoj ublaži tremu, nego i na njega ima efekta. U prilici je da stvarno vidi otvorenu seksualnost svoje partnerke, bez da mu išta drugo odvlači pažnju. Obično uopšte nije stvar u tome koliko joj prija; sam osećaj je tek pola celog doživljaja. Sybian za parove ume da bude stvarno dobra stvar, otvori im vidike.

Što se tiče same mašine, ona neupućenima, kao što sam ja, deluje… zastrašujuće, jebiga.

Da, ima je deset kila, kao vibrirajući monolit u sred dnevne sobe, samo ga gledaš i čekaš da nešto uradi. Ume da bude zastrašujuće, mnogi oklevaju i osećaju bojazan kad ga vide po prvi put. Osim u slučaju da su čuli svedočenja iz prve ruke ili videli kako ga neko drugi koristi.

Koliki je deo posla suzbijanje strah od sprave?

Ako je u pitanju nečije prvo iskustvo sa vibratorima i drugim ne-normativnim igračkama, na meni je da im pomognem da se opuste, da prevaziđu nervozu, navedem ih da misle „Dobro, možda ovo nije za mene ali nema veze, da vidimo o čemu se radi, da probamo, neću da brinem o orgazmu, nije on obavezan, ovde nema neuspeha." Često je na ženi veliki teret, obaveza da dostigne vrhunac i ne ozledi krhki muški ego. Ako tokom seksa muškarac ne svrši, misli se da nešto nije u redu sa njim; on se smori, ona misli da je krivica njena. Tako i kod žena, obično se misli da ako ona ne doživi orgazam, krivica jeste donekle njegova ali i ona je zakazala – iako ženski orgazam nije norma. To se ljudima toliko uvuklo u glavu da se sad mnogi parovi plaše igračaka i sličnih stvari.

Jesi li od malih nogu želeo da se ovim baviš?

Uvek sam bio vrlo seksualno aktivna i svesna osoba. Takođe sam seksualno radoznao. Sa akademske tačke gledišta, iako nemam formalnu diplomu na ovom polju, temeljno sam izučio tu temu. Nisam prosto gledao mnogo pornografije, aktivno sam radio na tome. Sarađivao sam sa jednom medicinskom sestrom na obuci. Kad god sam imao priliku da razmenim iskustva sa aktivistima za seksualna prava, direktno bih se umešao. Dakle sa obrazovne tačke gledišta, ili sa antropološke, sve me ovo interesuje zato što je u pitanju skriveni kamen temeljac mnogih kultura. Čak i Kanada ima svoju jedinstvenu seksualnu kulturu, jedinstvene ukuse.

Kakav je seksualni ukus u Kanadi?

Mi smo eksperimentalno učtivi, klasično kanadski pristojni i pozitivni. Govorim samo o Torontu jer sam uglavnom tu bio aktivan – vrlo je seksualno tolerantan grad. Imamo mnogo seksualno pozitivnih institucija, mnogo društvenih grupa i klubova, aktivizam je vrlo zastupljen. Imamo jedan od najširih pristupa seksualnim uslugama, ispred nas je možda samo Britanska Kolumbija. Toronto postaje mesto gde ljudi dolaze da bi se učlanili u seks klub ili učestvovali u ParaPanAm orgijama. Sa te strane smo veoma aktivni, ali istovremeno i jako učtivi. Sposobni smo da pristojno razgovaramo o takvim stvarima zato što smo dobro informisani.

Da li je tako odskora?

Mislim da je u pitanju spoj tehnološkog napretka, SJW fenomena i idealističnog aktivizma – feministički ideali se vraćaju tamo gde za njih nije bilo mesta. Tu je i Fejsbuk, lako je steći podršku istomišljenika pre nego što se odvažiš na neki iskorak i suočiš se sa izazovima. Možeš prosto da kažeš „Da, hoću da neko dođe, pomogne mi da svršim, i onda ode." To je OK, to je u redu, nisi ni drolja ni jadnica zbog toga. Prosto si bila tako raspoložena tog utorka, posle život ide dalje. Ova današnja generacija deli tu slobodu sa starijim generacijama, pa je sad i njima takvo razmišljanje sve češće OK. Zanimljivi su mi stariji klijenti – često radim sa starijim parovima koji su čuli za Sybian od mlađih putem društvenih mreža. U kasnim pedesetim su godinama, deca su im odrasla i odselila se, njih dvoje imaju slobodan vikend. Zakažu mi termin, on zguta pilulu, otvore flašu fina i bace se jedno na drugo.

Kako te nađu?

Statistika kaže da većina ljudi prosto gugla „Sybian in Toronto", a prvi rezultat koji dobiju je moj sajt: SibianToronto.com. Sama mašina je retka i prilično skupa, u pitanju je Kadilak-verzija seksualnih pomagala. Da se samo jedna uveze u Kanadu sa svim dodacima i džidža-bidžama, izađe negde oko 2,500 hiljade (kanadskih dolara; 1850 američkih). To je većini ljudi preskupo, pa mnogo njih hoće da isproba spravu pre nego što je kupi. Neki klijenti je odmah kupe, neki je samo iznajme kad im deca nisu kod kuće pa mogu da se posvete sebi na jedno veče. Takav trošak mogu sebi da opravdaju. Umesto da jednom izađu na večeru, mogu da kupe jeftino vino i zabave se u svojoj dnevnoj sobi.

Ali obično su mi najbolja reklama ljudi iz naših seksualno pozitivnih zajednica. Desi se da je jedna devojka sklona eksperimentisanju, proba Sybian u klubu i nahvali ga drugaricama. Te drugarice joj često ništa ne odgovore, ali čim dođu kući pošalju mi mejl. Klubovi su u velikoj meri promovisali mašinu.

Ja sam iz Montreala koji važi za seksualno aktivan grad. Po čemu je Toronto poseban?

Nije baš isto kao u Montrealu; kod vas su stvari heterocentrične sa akcentom na kink. Mnogo kože, mnogo plastike u radionicama. Sjajne su to zajednice u smislu da slave svoju veštinu. U Torontu je dinamika više orijentisana na veze, ima dosta svingera, mnogo ljudi je u otvorenim vezama. Poliamorija je reč dana u Torontu već neke četiri godine. Imamo Oasis Aqualounge, licenciran seks klub – možeš da odeš tamo, platiš članarinu, i odmah se baciš na seks. Takođe imamo mesta kao što je The Ozone, klub za upoznavanje gde seks na licu mesta nije dozvoljen, mada su neke druge aktivnosti jesu.

Ovde ima mnogo orgija i svingerskih žurki, tako da me često zovu da dođem sa mašinom. A ko donese Sybian na orgiju, taj kao da je doneo čokoladu na roštilj.

Odmah se ističeš?

Da, probijem led, svi se skupe da vide šta se dešava, a onda požele i sami da probaju.

Opiši mi tipičan proces iznajmljivanja.

Kad im odnesem mašinu, obično im dam par stručnih saveta. Nema tu neke misterije, ona radi vrlo jednostavnim naučnim principima – vibracija i rezonanca. Ono što ljudi obično zovu klitoris tehnički je klitorisna žlezda, bukvalno vrh ledenog brega kad su nadražaji u pitanju. Sam klitoris se proteže u četiri kraka, čak duboko u karlicu, svi su povezani sa parasimpatičkim nervnim sistemom u dnu kičme.

Na primeru heteronormativnog seksa, možeš pri kraju čina da kreneš da sve jače i jače guraš jer tako šalješ vibracije duboko u karlicu. Da si tako krenuo od starta, ona bi te odmah prekinula, kao, gde si navalio. Ali kad se zagrejete, možeš da pojačavaš intenzitet sve više i više, tako da kad se baš jako zabadaš, vibracija ide sve dublje, i ono što bi ranije bilo bolno sad joj nadražuje nervne završetke unutar karlice.

Po istom principu Sybian šalje talase vibracija na frekvenciji koju telo razume, budi nervne završetke, a pošto su vibracije tako stabilne i duboke, one prodiru još dublje, zahvataju površine sa kojima penis ni ne dolazi u dodir.

Naše telo je pristrasno kad su određene frekvencije u pitanju, to je za svakog drugačije. Ako izlistaš sve svoje omiljene pesme, kladim se da ćeš videti da je većina njih u istom tonalitetu.

Brate, oči si mi otvorio.

Sve je to nauka. Dakle, tvoje pesme su u jednom tonalitetu, ali omiljene pesme tvog druga su možda u nekom skroz drugom. To je zato što je svako telo naštimovano i više mu odgovara određena frekvencija. Zbog snage motora, Sybian može da pošalje bas duboko kroz telo, za razliku od manjih vibratora koji rade na višim frekvencijama. Sybian ti na mnogo nižoj rezonanci kao vibrira kroz telo, i ono se na tu vibraciju mnogo lakše navikne. Kad pojačavaš intenzitet vibriranja, ti kao pojačavaš zvuk, ali frekvenciju ne menjaš.

Amplituda vibracija ume da preplavi nerve, ali nikad ne dolazi do tačke gde stvarno izaziva jak bol. Sam se ide postepeno i telo se polako prilagođava.

Ima li tu neka tajna da se nađe prava frekvencija?

Kao i sve što radiš sa partnerom – kao ples, ne možeš da smisliš solo koreografiju i prosto se zaletiš. Moraš sve vreme da osećaš i prilagođavaš se svom partneru. Gledaš i slušaš. Ja nekad ni ne gledam osobu dok je na mašini, samo prislonim svoju nogu uz njenu da osetim vibraciju i onda osluškujem disanje. Kul je kad nekom pružaš toliko zadovoljstva a u isto vreme ne odvraća ti pažnju tvoje zadovoljstvo. Možeš tačno da osetiš šta se dešava. Samo gledam i slušam, i onda vidim da se prsti na nogama pomeraju, ili se disanje ubrzava. Da li se koža na grudima crveni? Da li je počela da se znoji, da me steže jače? Da li se naginje unazad? Da li se pomera da nađe udobnije mesto? Ako vidim da u jednom određenom ritmu njiše kukovima, obično joj mašinom šaljem pulseve u istom ritmu. Kažem, suština je da pratiš sve ono što tvoj partner podsvesno radi.

Znači to jeste nauka, ali je i neka vrsta veštine?

Moraš da osetiš njihov orgazam; kad to sve krene, neke osobe je teže pročitati, neke sede sasvim mirno i tiho, baš ništa ne pokazuju, samo odjednom kažu, „OK, gotova sam." I to je to, gotova vožnja. Samo trepnu i svršile su. Neke su glasne i divlje, jedna me je žena ujela za teme. Nekad moraš da ih pridržiš da ne padnu.

Opiši nam neko od luđih orgazama koje si video na poslu?

Ne bih da previše pričam o tuđim iskustvima jer su to ipak privatne stvari, ali zanimljivo je kako, kad se navikneš na Sybian posle nekoliko vožnji, žena nauči da stvarno otpusti sve kočnice, kao da je sama. Retka su tako jednostrana seksualna iskustva. Jednom kad se tako opusti, boli je dupe za sve. Ispušta zvuke koje nije ni znala da može. Imao sam jednu redovnu jahačicu, njoj se dešavalo da počne da govori potpuno nerazgovetno. Tako joj intenzivno bude iskustvo da ni ne shvata da više ne može da formuliše reči. Ja obično preporučim da me samo stegnu za ruku kad hoće da stanemo, za slučaj da nisu sposobne da to izgovore.

Zvuči skoro psihodelično?

Fantastično je kad vidiš da neko ima iskustvo daleko iznad standardnog, jer za njih to ume duboko da pogodi. Neke zaplaču, ali ono, od sreće. Neke su plakale jer ranije nisu mogle da dođu do tog nivoa. Nekima se dešava da im Sybian prvi put stimuliše G-tačku, neke po prvi put prskaju, prosto zato što nikad ranije tako nešto nisu doživele.

Šta bi rekao da te je posao generalno naučio o seksualnosti, jesi li se razvio kao osoba od kako si počeo pa sve do danas?

Kad god provodiš vreme sa ljudima na nivou dubljem od ćaskanja, počneš da osećaš detalje njihove prirode na nove načine. Ceniš ono što imaš, ali širiš i poglede na stvari koje su ljudi sposobni i spremni da urade u seksualnom smislu. Gubiš predrasude.

Danas ne mogu ni da pogledam neku ženu i pomislim „njoj se ne bi svidelo," jer je sasvim moguće da sam joj već isporučio mašinu na vrata. Kad pogledaš ljude koji ti deluje kao najkonzervativniji na svetu, setiš se da si ih u klubu video kako vise sa lanaca ili bičuju jedno drugo. Jedan sedamdesetogodišnji brka mi je redovna mušterija, njegova gospođa – sićušna bakica što voli da hekla – nenormalno se loži na sve ovo. Ima posebne kostime. Dakle, nemoguće je proceniti. Nemaš pojma ni ko su ti komšije. Ako se nekad zapitaš zašto drljaju parket u pola noći, možda prosto jašu Sybian.

Daj neki seksualni savet za kraj.

U slučaju odnosa koji ti nije prijao, analiziraj ga i ustanovi o čemu se radilo, šta tačno nije prijalo. Često je problem u drugoj osobi ili emotivnom kontekstu u kom ste se našli. Ljudi se ograničavaju kad kažu „Ja to ne mogu", ili „Ja to nikad ne bih." Ako nešto probaš i zaključiš da ti ne odgovara, nema problema. Ne kažem da moraš da popušiš sve kurčeve sveta dok ne nađeš onaj pravi – ako ne voliš kurac, ne voliš kurac i to je to. Ali jedno loše iskustvo često nije dovoljno da bi se procenilo da li ti nešto odgovara ili ne. Stvari treba probati više puta – i to sa osobom pored koje se osećaš prijatno. U tome je često ključna razlika.

Pratite VICE na Facebook, Twitter, Instagram