„Gordost i predrasude i zombiji“: zaboravljiva feministička pošalica

Istina je svima dobro znana da je popularnom romanu filmska adaptacija neophodna. Zato nas nije iznenadilo kad je stigao „Gordost i predrasuda i zombiji", film snimljen na osnovu istoimenog bestselera iz 2009. u kom Set Grem-Smit meša horor i viktorijansku romantiku.

Filmska adaptacija knjige je već dovoljno problematična stvar, jer se tu ne razmatra samo sadržaj filma već se isti poredi sa izvornim materijalom. Poredi se i kritikuje. Ali filmska adaptacija knjige koja je i sama adaptacija starijeg materijala pomera stvari jedan nivo dublje. Gledamo film baziran na knjizi koja je bazirana na drugoj knjizi, a film je takođe baziran na nečemu što sa knjigom nema veze ali je ipak ubačeno u jednu od njih, valjda u cilju humora.

Ne treba očekivati neku naročitu meta-analizu od „Gordosti i predrasude i zombija". Film u kom glume Lili Džejms, Met Smit, Lena Hedi, i razni drugi poznati britanski glumci nesputano zaranja u svet Džejn Ostin, svet zategnutih korseta, domišljatih replika, i zelenih livada blistavih posle kiše. Takođe je svet pun zombija, ali baš kao i u knjizi, oni su više glupi nego strašni; zabavno je gledati kako ih tamane žene sređenih frizura u balskim haljinama.

Fanovi romana iz 2009. već dugo čekaju da neko snimi film. Prava je otkupio Lionsgate praktično čim je knjiga dospela na police. Pročula se glasina da Natali Portman treba da glumi Elizabet Benet. Iako je Portman bila jedna od ko-producenata filma, glavna uloga je ipak dodeljena Lili Džejms koja se sjajno pokazala kao Darsijeva samotna suparnica.

Set Grem-Smit, dobroćudni opušteni pisac koji živi u Los Anđelesu, željno je iščekivao da vidi šta će biti od filma. Vrlo ga je prijatno bilo intervjuisati jer ima razumevanja za honorarce koji pokušavaju da izmuzu atraktivne odgovore od svojih izvora.

„Ma da, i ja sam to radio. Znam kako ti je," kaže povodom autorskih muka kroz koje je prolazio kad mu se ukazala prilika da napiše „Gordost i predrasudu i zombije". Ideju mu je dao Džejson Rekulak iz Quirk Books, nezavisne izdavačke kuće za koju je Grem-Smit radio.

„Džejson je imao spisak klasičnih romana tipa Orkanski visovi na jednoj strani papira, a na drugoj je izlistao sve kao nindže, pirati, duhovi…" priča Grem-Smit preko telefona.

„Tražio je dva sastojka koja čine čarobnu kombinaciju, kao puter od kikirikija i čokolada. Jednog dana me je nazvao i rekao, imam dve stavke za tebe, hoću da čujem šta misliš – Gordost i predrasuda… i zombiji."

Grem-Smit je odmah zagrizao. „Ništa luđe nisam čio u životu. Gordost i predrasudunisam čitao od srednje škole, ali imao sam u glavi viziju šaolin kung-fu devojaka u odeći iz doba regenture. Nije stvar bila u zombijima; hteo sam da sestre Benet odraze kontrast između kostima sa jedne i borilačkih veština sa druge strane. Užasno je očigledno bilo od samog početka da to u stvari ide jedno uz drugo."

Grem-Smit je odmah počeo da radi na knjizi i nastavio u tom „skoro grozničavom stanju" sledeća dva meseca. Pročitao je sve što je Džejn Ostin napisala. To ga je gotovo „obeshrabrilo", priznaje on, „jer je ona među najboljim piscima svih vremena."

Znam iz ličnog iskustva da mu nije bilo lako. Skyhorse Publishing su mi 2012. tražili da napišem „Pedeset nijansi Dorijana Greja," satiričnu kombinaciju bezvremenog klasika Oskara Vajlda i nešto manje bezvremenog ali ipak bestselera E. L. Džejms iz 2011. Imala sam tri meseca da im dostavim tekst, i baš kao Grem-Smit, pisala sam grozničavo.

Autor „Gordosti i predrasude i zombija," po proceni Grem-Smita, je 20% on sam a 80% Džejn Ostin. U slučaju moje knjige, negde smo na fifti-fifti, plus dosta ubačenih šala na račun Džejmsove. Grem-Smit je prodao preko milion primeraka svoje knjige, ja možda 42 komada svoje. Ali ne moramo da se poredimo.

Za deo astronomskog uspeha knjige, po mišljenju Grem-Smita, zaslužna je činjenica da se ne podsmeva likovima u kontekstu iako je knjiga po prirodi humoristična. Elizabet Benet je i dalje ikona feminizma, društvo je i dalje neprijatelj jer ceni ženu na osnovu bračnog stanja. „Nisam pokušao da menjam teme i karakterizaciju," kaže on. „Samo sam istakao koliko je blesav kontrast."

Film funkcioniše po istim principima. Iako je bizarno smešno gledati gladne nemrtve kojima oči ispadaju iz duplji kako se teturaju engleskim poljanama, niko se prema tome ne odnosi sa podsmehom ili prezirom. To je osobina filma kojoj se Grem-Smit najviše raduje.

„Najviše cenim kod filma to što su bili svesni da projekat može da uspe samo ako mu se priđe savršeno ozbiljno, umesto da se šale sa publikom. Nije u pitanju parodija Džejn Ostin kao što je 'Mrak film' bio parodija horor žanra. Više je kao BBC adaptacija Gordosti i predrasuda, samo eto, u ovoj verziji ima i zombija."

Pa ipak, publici neće biti lako da ozbiljno shvati ovu premisu, i to je osnovni problem za „GP&Z". Nema straha i neizvesnosti vezanog za napade zombija, ne deluje kao da će se nekome nešto loše desiti. Nema ni tenzije u centralnoj romansi između Elizabet Benet i G-dina Darsija, koja deluje previše trapavo i očigledno. Grem-Smitov roman uspeva da održi vatru između njih jer ostavlja veliki deo proze Džejn Ostin neizmenjenim. Film, sa druge strane, svaki čas ubacuje napade zombija kao da mora da ispuni neku kvotu.

„Gordost i predrasuda i zombiji" bi hteli da budu i šaljiva akcija i klasična ljubavna priča, ali ne ide se dovoljno ni u jednom pravcu; deluje isforsirano i lako zaboravljivo. Jasno je da putem PG-13 rejtinga i specijalnih efekata film pokušava da privuče pred-pubertetlije, koji su po rečima Grem-Smita na knjigu odlično reagovali. Ali knjigu je podržalo i mnogo ljubitelja Džejn Ostin, što je bilo ključno za komercijalni uspeh. Šta njima nudi film? Bez ukusno predstavljene ljubavne priče na koju su navikli, bojim se da je odgovor – ništa naročito.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu