Pitali smo IKEA zaposlene šta su naučili o ljubavnim vezama

IKEA je mesto na kojem sazrevate od nameštaja sa ulice u malo zreliju verziju egzistencije. Nešto poput one prve ne-studentske gajbe sa cimerima, ili prve bebe. To je onaj deo života kada ste puni poleta i mišljenja o dizajnu, ali niste se nužno konsultovali sa partererom oko svoje vizije. Zato je IKEA mesto gde rodni stereotipi preplavljuju uzorke boja i planove za budućnost, dok raste tenzija izazvana stresom od navigiranja mišjim lavirintom prepunim lošeg sira. Ova kombinacija može da izvuče ono najgore iz svake osobe.

Za refleksije o posmatranju ljudi dok se ukrcavaju na novi, zajednički životni put, zamolili smo sadašnje i bivše IKEA zaposlene da podele neke priče. Imali su ih nekoliko, kao i par uvida u to kako izgleda raditi u najvećem lancu prodavnica nameštaja na svetu.

Aleks. Radio u prodavnici u Melburnu.

Radio sam u magacinu iza prodavnice, sa kartonskim kutijama, paletama i ostalim stvarima. Kada radiš sa gomilom studenata starih 21 godinu, polovina osoblja maltene svakog dana u nedelji dolazi sa poprilično velikim mamurlukom. Dušeci su skladišteni u gomilama na vrhu magacina, pa je bilo uobičajeno da stavite kolegu na viljuškar i podignete ga gore da dremne, naročito ukoliko je svuda tiho.

Glavna stvar koju sam naučio u IKEA radnji jeste da je "svijanje gnezda" daleko veći problem nego što sam mislio. Ni ranije, a ni sada nisam baš neki tip osobe za skućavanje. Mislim da ljudi pronalaze veliku utehu i udobnost u svijanju porodičnog gnezda, ali mislim i da tu ima i pomalo lenjosti. Kao da na kraju dana odskakućeš u tu svoju čauru punu čiste sreće, i ne puštaš unutra ni jednu ideju koja ti se ne uklapa.

Zbunjivalo me je koliko je ta potreba učinila da mnogi ljudi koji deluju relativno normalno budu toliko ranjivi. Pretpostavljam da hodaju prodavnicom satima. Ukoliko tenzija raste nekoliko sati naravno da ćete se svađati. Najbolji savet o vezama koje bih mogao da dam ljudima u IKEI jeste da dođu sa planom. Nemoj samo odjednom da odlučiš da želiš tepih od kravlje kože. Jer kako će se tvoja devojka vegetarijanka osećati povodom toga?

IKEA je kao ekspres lonac. Kao da ljudi počnu da unose pritisak u vezu jer su proživeli sva moguća društvena očekivanja dok su razgledali stvari. Količina rasprava koje sam video je nenormalna. I nisam mogao da verujem koliko se ljudi jebeno odvoje od činjenice da su na javnom mestu. Mislim, možemo da se rasturimo na komade kod kuće, to je u redu, ali hajde da ne ulazimo u svađu kada pored nas prolazi 70 ljudi.

Brus. Radi u prodavnici u Sidneju.

Ljudi vole svoje domove. Njihovi domovi su kao neko sveto mesto u koje beže i taj stav utiče na to kako se ponašaju u prodavnici. Radim na kasi i ljudima je zaista teško da priznaju da su pogrešili. Tipa, ako zgrabe dve kutije nečega i jedna od kutija je u drugoj boji, postaće potpuno defanzivni zbog toga. Meni deluje kao da su besni zbog toga što je to što kupuju za njihov dom - njihov svet - a ne nešto sa čim ti treba da se petljaš.

Najveća svađa koju sam ikada video bila je odmah nakon što sam počeo da radim. Jedan par je došao do kase, tip se kao smešio, i ne znam šta se zaista desilo, ali sam stekao utisak da nisu srećni. Dok su odlazili video sam kao viču jedno na drugo. Onda je ona dotrčala nazad i vikala na mene jer je mislila da sam ostavio njenu karticu u aparatu za plaćanje. Ali nisam, transakcija ne bi prošla da sam ostavio karticu, Nisam mogao da verujem koliko je bila glasna, a lik sa njom je samo nastavio da se smeši. Onda je izletela napolje i ostavili su stvari unutra. Potpuno ludilo.

Muškarci se generalno razbesne jer ne mogu da sastave stvari. Jednom mi je došao neki lik, dok sam radio u delu za brigu o kupcima, i imao je kolica sa elementima za kuhinju vrednim više hiljada dolara. Rekao je da imamo veliki problem. Nisam naručio jebenu plavu kuhinju. I onda sam shvatio da sve što je doneo ima plavu zaštitnu plastiku preko, pa sam podigao jedan ćošak da bih mu pokazao. Pogledao me je i rekao "Užasno mi je žao". Osećao sam se loše. Verovatno je dovezao sve te stvari od kuće udaljene sat vremena ili gde je već živeo.

Opet, to su samo nečiji domovi. Ljudi ozbiljno doživljavaju te stvari, a pokušavaju da stvore svoj dom u IKEA prodavnici. Zato je IKEA vrlo nestabilno okruženje.

Stiven. Radio u prodavnici u Melburnu.

Radio sam u IKEA radnji tokom ranih 2000-ih, na kraju veka. Glavna stvar koje se sećam, i ne želim da ovo zvuči mizoginično, ali muškarci uglavnom nisu želeli da budu tamo. Sećam se da je neki lik sastavio IKEA policu i tu stavio svadbeno posuđe njegove žene. Naravno da je palo s police, a onda je došao u prodavnicu sa razbijenim svadbenim tanjirima. Bio je užasno besan. Ali je imao interesantan miks besa na sebe, besa na IKEU, i jednostavno straha od svoje žene.

Sećam se da je jedan drugi lik doneo dušek. Za dušeke postoji doživotna garancija, a njegov je imao slomljenu žicu pa ga je doneo nazad, prekrivenog bukvalno svačim. Bez stida! Ne govorim o malim flekama od menstruacije ili nečeg sličnog, mislim, okej dešava se. Ne, ovaj je bio kao slika Džeksona Poloka. Vratili smo mu novac i bacili dušek u kantu.

Neki od malo manje zrelih kolega su se povremeno zezali sa radio razglasom. Pa na primer kažu, pažnja svima, imamo "jedan-tri". A to je značilo da se na odeljenju za posteljine nalazi jako dobra riba i ostali zaposleni bi krenuli tamo. Prvi deo šifre je odeljak ranje, broj jedan je posteljina, dva je kuhinja, i tako dalje. A drugi deo šifre je vrsta spektakla. Jedan je značilo mušterija za izbegavanje. Dva je značilo da se neki par svađa - ukoliko neko želi da gleda - a tri je bilo za slatku devojku. Bio je jedan presmešni lik iz južne Amerike koji je bio otprilike najgori glumac na svetu. Zamislite preludog Bamblbi Mena kad ima slobodan dan. Ode da gleda lepe devojke i pretvara se da sređuje tepihe, celi fazon.

Ljudi su pizde. To je glavna stvar koju sam naučio. U stanju su da eksplodiraju zbog najnebitnijih stvari. Dođu u prodavnicu; videli su nešto u katalogu i zaljubili su se u policu broj jedan, orman broj dva i aksesoar broj tri. Ako aksesoar broj tri nije na lageru, to bi uništilo ceo njihov dan. To je ona vrsta najglupljeg jebenog kretenizma. Bukvalno si u fazonu Čoveče, ne živiš u Kongu, imaš čistu pijaću vodu. Šta nije u redu s tobom?

Pratite Džulijana na Twitteru

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu