Huligani, policajci, makroi i dileri: ​Saveti za zastrašivanje

Sve je počelo na igralištu, gde te je onaj mesnati nasilnik trapavo vređao i ponižavao. Čak i danas ljudi uspevaju da te zastraše: na slabo osvetljenoj ulici, na razgovoru za posao, na terenu za basket, u baru kad neko nešto ružno kaže – toliko je situacija u kojoj si ili žrtva ili agresor, pa se uvek povučeš dok ti se onaj drugi kezi u lice. Zar ne poželiš nekad da su uloge drugačije podeljene, da možeš ti njega da poniziš i nateraš ga da odstupi? Mislim ne bi hteo da ga udariš, naravno, jer ćeš tako ili da završiš u zatvoru ili da popiješ batine ili i jedno i drugo. Nego da pobediš pre nego što tuča uopšte izbije.

Problem je u tome što nismo svi talentovani za zastrašivanje. Trening tu pomaže, ali pošto eksperimenti mogu da budu dosta rizični, ovde nudimo par saveta od iskusnih ljudi sposobnih da nateraju nasilnika da odjebe.

VICE ne odobrava nasilje ni kršenje zakona; ne savetujemo vam da sebe dovodite u opasne situacije. Ovo su naši konsultanti po pitanju zastrašivanja:

Gangster

Inspektor i policijski pregovarač

Izbacivač i bivši huligan

Čuvar supermarketa

Diler droge

Transvestit

GANGSTER

Džimi Tipet Junior, član kriminalnog klana, družio se sa nekima od najnezgodnijih likova u Britaniji. Tata mi je Džini Tipet Senior, koji je vladao kao „guverner Luišama" od šezdesetih do osamdesetih godina prošlog veka. Džimi Junior je prošle godine izašao iz zatvora posle odslužene kazne zbog saučesništva u krađi nakita vrednog 250,000 funti, pa se trenutno kloni oružja, novca, droge, i zločine koji su obeležili njegov dosadašnji život.

Znaš šta plaši ljude? Kad si jako ljubazan. Da ja hoću nekog da zastrašim, ja bih bio fin koliko god mogu. Obično ako se trudiš da budeš baš gadan, to ne ide. Ljudi koji urlaju i prete „Ubiću te! Polomiću ti noge!" – meni su oni smešni. Ja bih bio šarmantan i fin, a onda bi sagovornik otišao kući, izguglao mene i ljude koji me okružuju, pa bi shvatio.

Kad sam bio tinejdžer, bio sam jedno onako gadno, malo đubre. Izbodem čoveka a ni da trepnem. Kad sam hteo da zaplašim ljude u nekom kraju, raspitao bih se ko je među njima najjači i onda baš njega ugazio onako ekstremno, da svi shvate ko sam. Danas ne radim takve stvari, ali nekad jesam.

Iz svih sranja koja sam pravio, izrasla je ova današnja osoba. Jako sam samouveren. Ne plašim se nikoga i ničega. Pusti snagu, samopouzdanje je bitno. Zato se ja trudim da prema svima budem ljubazan. Prošlost i reputacija su sastavni deo svakog od nas, zato mogu samo da dođem i kažem ljudima „Da ti kažem, znam da znaš ko sam ja…" Bolje je tako nego da otvoreno pretiš.

Recimo da neko ima neke pare koje ja treba da naplatim. Samo bih došao i ljubazno da pozvao na kafu. Ali iza mene bi se nalazila dva onako krupna lika, da se smrzneš čim ih vidiš, samo da stoje u blizini i ne rade ništa. Prepustiš sagovorniku da sam sve to uoči, obradi, i zaključi kako stoje stvari. Tako se najbrže slome.

Kao da igraš Tetris, rušiš ciglice dok sve ne popadaju. Nikad me nije izneverio taj metod, dobre sam rezultate postizao. Ceo život je igra. Od kako se probudiš, ustaneš, obučeš se i izađeš na pozornicu – platformu – gde zastupaš svoje interese.

Strašno sam tvrdoglav, ne priznajem poraz, idem jako i do samog kraja. Ne dam da me bilo ko dobije. Ako me dobiješ pesnicom, ja se vratim sa palicom. Ako me dobiješ palicom, ja se vratim sa… pa, više se takvim stvarima ne bavim.

INSPEKTOR I POLICIJSKI PREGOVARAČ

Bob Bridžstok je umeo da ubedi ljude da ne skoče sa vrha zgrade i manijake da ne pobiju svoje taoce. Tokom 30 godina karijere, bio je glavni istražitelj tokom 26 istraga ubistava, kao i brojnih ranjavanja, otmica, i ucena.

Zlatno pravilo je, tretiraj druge kako želiš da oni tretiraju tebe. Osim što nekad moraš da preuzmeš kontrolu, da nametneš autoritet. Neki ljudi prosto neće ni reč da čuju, bio ti u pravu ili ne, odbijaju da slušaju. Takvi su često od samog početka, da vide kako ćeš da reaguješ. Da li ćeš da se povučeš, ili ćeš da ostaneš čvrst? Ako ostaneš čvrst, to je za njih problem. Sve je u razgovoru, samo moraš da ostaneš odlučan.

U pregovorima oko talaca priča je potpuno drugačija jer tu je ugrožen nečiji život, makar ta sama osoba pretila da skoči sa mosta ili sebi prereže grkljan. Imao sam priliku gde jedan gologrudi tip sa maramom vezanom oko glave drži katanu i preti: „Ako uđete, zariću mač sebi u grudi." Ja sam mu tu objasnio „Slušaj, imamo kola hitne pomoći. Ako sebi naneseš takvu povredu, boleće mnogo ali nije sigurno da li ćeš preživeti. Ako to uradiš, moraćemo da upadnemo. Ne idemo nigde."

Dešavalo se da u oklopnom vozilu priđemo do prozora, iza kog lik sa pištoljem viče kako će da pusti gas i ubije i sebe i sve ostale ako ne odstupimo. Tu možeš da se povučeš, ali ne moraš. Možeš da mu razložno objasniš „Slušaj, mi smo tu gde smo, a dovod gasa smo zatvorili za celu ulicu, tako da ti je džabe da pokušavaš. Vozilo je oklopljeno, ne može mu ništa pištolj". Pre ili kasnije, oni popuste.

Imao sam sreće pa nikad nije bilo žrtava – ni u pokušajima samoubistva, ni u otmicama, ništa. Ne znam kako bih podneo da mi je neko stradao.

Saslušanja osumnjičenih su takođe druga stvar. Tu može i tišina da bude deo taktike, pustiš ih da se unervoze. Nekad advokat šutne klijenta ispod stola kad ovaj sam krene da priča, da bi ga podsetio da mu je bolje da ćuti.

IZBACIVAČ I BIVŠI HULIGAN

Nekadašnji fudbalski navijač i honorarni izbacivač, Fil „živi za fajt". Kaže da je sa godinama i povredama naučio kako da spreči sukob pre nego što dođe do razmene udaraca, jer je tako lakše zadržati posao.

Treba da ih ubediš da si neustrašiv i spreman na sve. Pre par godina sam video u gradu nekog lika za kog se pričalo da je baš zajeban. Ja sam bio na koksu pa sam namerno počeo da ga provociram.

Startovao sam mu [devojku] pred njim a kad je on krenuo da se buni ja sam ga pitao, kao, šta je bilo. Ništa nije uradio, pa sam mu malo kasnije za šankom oteo piće i prosuo mu ga po cipelama. Samo sam ga gledao sa osmehom na licu.

Ni tada nije reagovao, ja sam bio baš onako ponosan, a onda sam u jednom trenutku samo osetio da mi je razbio stolicu o glavu dok sam sedeo. Obezbeđenje ga je izvuklo pre nego što sam stigao da ga dohvatim, ali dobacio sam mu da ću da ga nađem, da znam gde živi.

[Ističem da je to primer prilično neuspešnog zastrašivanja, ali Fil insistira da je uspeo da spreči protivnika da ga napadne licem u lice, te da treba da ćutim i pustim ga da završi.]

Par nedelja kasnije, kad nisam bio nagudriran, sreli smo se u gradu. Nisam hteo da pravim sranje, pa sam mu samo prišao i tražio da mi plati piće, što je on i uradio. Pružio mi je čašu, a ja sam rekao da mi je tako drago što smo sad ortaci da mi prosto dođe da sam sebi zapalim kuću. I tu sam ga imao.

Ako radiš na vratima, moraš da nabaciš masu. Znači teretana, znači mišići, da te ima. Nije loše ni ako znaš par poteza, i ako imaš iskustva u tučama zbog samopouzdanja. Počneš da treniraš MMA ili tako nešto. Budi agresivan prema ljudima, nametljiv, nemoj da im se sklanjaš.

Pomaže i ako im kažeš nešto čudno. Ako ti neko kenja i preti, pitaj ga glasno koji je znak u horoskopu, a onda ga tiho pitaj kolika mu je kita.

ČUVAR SUPERMARKETA

Deni je u Englesku došao iz Nigerije sa studentskom vizom, a danas radi u supermarketu u prenaseljenom i osiromašenom delu Londona, gde se hapšenje lopova kotira nisko na listi policijskih prioriteta. Supermarket nije ništa u poređenju sa iskustvima koja nosi iz Lagosa, ali Deni je ubrzo shvatio da bi mu na poslu dobro došlo malo nigerijske pravde.

Jedan momak uđe svako malo, ukrade ponešto i pobegne. Jednom sam zbog njega imao problema, nije mi to trebalo. On stavi par stvari u korpu – paradajz, krompir, i slično – a flašu viskija zavuče u gaće. Gledao sam ga preko kamere, i krenuo prema njemu taman kad je došao do kase. Dok sam stigao, već je zapalio. Sve je ostavio na kasi osim flaše. Šef smene je pizdeo, ali ja sam samo rekao „Vratiće se on."

Par nedelja kasnije, evo njega. Ista stvar, uzeo viski sa rafa, ja nisam ni čekao da priđe kasi. Čim je flašu zavukao u gaće, ja mu priđem i kažem „Daj to što si uzeo". On kaže, evo, vratiće flašu na policu. Ja kažem „Dobro, a da platiš onu što si odneo prošli put?"

Kolega i ja ga odveli u kancelariju, pretresli; imao je samo nekoliko penija. Ja mu kažem „Ne možeš ovim da platiš flašu viskija. Daj da ti uzmem nešto kao zalog, pa kad doneseš pare za viski koji si ukrao, vratiću ti." I kažem mu „Nisu ti loše cipele." Krenuo je da se kurči pa sam rekao „Daćeš mi i pantalone. Bolje ih skini sam nego da te istresem iz njih". Mislio sam da mu uzmem i čarape, ali nisu mi se svidele. I tako se on skine, ja ga pitam „Kad ćeš da doneseš pare?" a on kaže odmah će. Napolju mraz, januar. Ja kažem „Ajde."

Slično je bilo i sa jednim drugim – došao da krade, preti ljudima. Ja ga priveo u kancelariju, pitam jel' ima para kod sebe, on naravno nema. Pretresem ga, nađem samo pasoš, uzmem mu i izbacim ga iz radnje. Mislim da je pasoš još tamo, nikad se nije vratio po njega."

DILER DROGE

Marlon ima tridesetak godina i živi od dilovanja. Još od kako je počeo da prodaje travu na obalama londonskog Grand Union kanala davnih devedesetih, zastrašivanje je deo njegove svakodnevice.

Sa mušterijom na ulici postoji određena ravnoteža moći. Nije teško zastrašiti nekog ko ti se već stavlja u podređen položaj jer traži da mu prodaš drogu.

Kad moraš nekog baš da uplašiš, ono da se usere, to je često teže od samog nasilja. Ali zavisi, kako za koga. Imao sam komšije koje su me špijunirale, virile kroz zavesu, njih sam lako rešio – odjebi, gledaj svoja posla, ne mešaj mi se.

U ovom poslu, moraš da paziš kome daješ koliko da uzima na crtu. Posle kad treba da im naplatiš, često mora da se preti. U početku je sve uljudno, zovem ih kao da sam iz banke, zasipam ih porukama i pozivima. Za prosečnog klinca iz srednje klase, to je obično dovoljno da bi platio dugovanje. Ako to ne upali, jebiga, mora da se preti nasiljem što je za većinu dovoljno.

Većina ljudi se parališe kad su suočeni sa hladnokrvnim nasiljem. Samo jedan šamar ih potpuno izbaci iz ritma. Uhvatiš ih u krivini ako se brzo i agresivno pretvoriš iz prijatelja u neprijatelja. Odraslim ljudima se desi da puste suzu.

Ako diler ne može da vrati dug, on očekuje da ga išamaraš. Ako me neko potkrada, taj može da očekuje da bude ugažen. Nije tu ništa nasumično, iako tako nekad izgleda. Ali sve to nije ni prineti odnosima sa konkurencijom. Kad se sporite oko teritorije, ne zavisi sve od toga kolika ti je ekipa i kako ste opremljeni; bitnije bude kakva vam je reputacija, koliko ste samouvereni – dobro je i kad ih iznenadiš, to ljude obično zastraši.

Kad znaju da kod tebe nema popuštanja, imaš moć nad njima. Poslednji put kad je neko pokušao da mi se umeša u posao, izbio je rat. Samo par sati kasnije oteli smo dvojicu rivala, a rođaku trećeg isprangijali prozore. Nismo im dali da predahnu dok se nisu predali.

Ali nije zastrašivanje samo oko nasilja. Ako imaš nečije privatne podatke i staviš mu to do znanja, držiš ga u šaci. Uvek možeš da ih prijaviš policiji, imigracionoj službi, da pripretiš njihovim porodicama preko… prljav je posao, svi to znamo.

TRANSVESTIT

Mercedes Bends preko dana radi kao nadzornik na građevini, ali noću kao deo trans scene Brajtona mora da se nosi sa pijanim i napaljenim muškarcima. Razvila je čitav niz polno-neutralnih metoda za borbu protiv hejtera, što na poslu što u baru.

Trandže često umeju da budu baš strašne. Umem i ja tako. Ne uživam u tome, naravno, ali kvrcne mi nešto kad treba. Ljude uznemiri kad vide osobu koja izgleda kao devojčica, a fizički je agresivna kao muškarac. Žensko ume psihički da te uništi, a muško da te prebije; kad se to iskombinuje, efekat je moćan.

Radila sam u jednom baru u Brajtonu gde su se održavale [momačke večeri] za strejt momke koji se obično podsmehuju gejevima. Da nisam ovako obučena, lako bi me zastrašili. Ali ženska odeća je kao oklop, daje mi prednost.

Na građevini ume isto da bude dosta agresivno. Moraš da pokažeš oštrije zube od drugih. Fizikalci koji prave probleme su često dosta primitivni. Čim izgovoriš nešto sa više slogova, oni postanu nesigurni.

Uglavnom je stvar u tome kako se nosiš, moraš da imaš stav koji kaže da sa tobom nema cile-mile. Zabetoniraću te jednom rečju, sisoje. Meni su na građevini često dobacivali kad sam tek počinjala, ali umela sam sočno da uzvratim pa sam ih dobijala na humor.

Kad se neko pravi da me muva, a to se redovno dešavalo, ja to odmah okrenem na njih. Nikad se nisam ustručavala: „Hajde, šećeru, vadi ga i na posao." Odmah se pretvore u nesigurne dečačiće. Na primer, jedan crni kolega mi je prišao s leđa i počeo da me pipa. Ja sam se okrenula i rekla mu „Nisam još bila sa crncem. Hoćemo li?"

Desilo se da počne masovne tuča zbog toga koliko su se ljudi uplašili moje seksualnosti. U onom baru u Brajtonu, jedan tip je došao sa čitavom ekipom i baš sam mu se svidela. Odjednom je izbila tuča koju je počeo njegov – smetalo mu je što mi on posvećuje toliko pažnje. Vikao je: „Ne dam da mi brat ode kući sa maskiranim pederom!" Krenula je frka, barmen počeo da mlati goste, ja uletela sa sve perikom…

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu