​Idemo na Mars već 2030. godine

Prošle nedelje, CNN je objavio autorski tekst predsednika Obame u kom iznosi tezu da bismo tokom sledećih 14 godina mogli da vidimo ljudsku posadu na Marsu. Ovaj tekst bio je uvod u White House Frontiers konferenciju održanu dva dana kasnije.

„Imamo pred sobom jasan cilj, od suštinskog značaja za sledeće poglavlje američke istorije u svemiru: do 2030. godine, planiramo da spustimo ljudsku posadu na površinu Marsa i sa nje je bezbedno vratimo na Zemlju. Na duže staze, cilj će biti trajni boravak na toj planeti," tvrdi Obama. „Da bi se do Marsa došlo biće nam neophodna stabilna saradnja između državnog i privatnog sektora, saradnja koja je već otpočela."

Nije da nije u pravu; zaista se nalazimo na korak od revolucionarnog razvoja tehnologije koji bi mogao da nam omogući dvosmerni put na Mars. Nedavno je na primer Ilon Mask iz SpaceX objavio planove svoje kompanije za razvoj Interplanetarnog tranzitnog sistema koji bi navodno mogao da, koristeći najveće rakete ikad sagrađene, preveze astronaute do Marsa već 2024 . godine.

Ambiciozni SpaceX planovi pokrenuli su preduzetnički rivalitet sa drugim kompanijama koje se bave putovanjem u svemir. Denis Milenburg iz Boinga je tokom What's Next konferencije u Čikagu otkrio da njegova firma želi da prestigne Maskovu u trci do Marsa.

„Ubeđen sam da će prvi astronaut zakoračiti na površinu Marsa iz Boing rakete", rekao je Milenburg.

Ali koliko je realističan cilj da se do Marsa stigne za ovako kratko vreme? Za Motherboard govore Ben Salivan (koji misli da je izvodljivo) i Beki Fereira (koja misli da nije).

BEN: OK, znači, ti misliš da čovek neće moći da stigne na Mars do tridesetih godina?

BEKI: Mislim da je 2030. daleko preuranjena procena za jedan tako rizičan i komplikovan projekat kao što je put do Marsa, i to iz više razloga.

BEN: Iz kojih razloga? Slažem se da će pohod na Mars biti i kompleksan i rizičan, ali ne vidim šta bi to moglo da Masku i ostalima pomeri planove čitavu deceniju unazad. Naravno, mogao bih da poverujem da NASA tamo neće stići ni za sto godina…

BEKI: Pa evo, da počnemo od najočiglednijeg razloga – iako su astronauti na Mir/ISS provodili po godinu dana i više, niko ne zna kakvi bi bili medicinski rizici transorbitalnog putovanja koje bi trajalo nekoliko godina, čak i ako se ne desi ništa nepredviđeno.

Ali čak i ako zanemarimo medicinsko-tehničke poteškoće, činjenica je da bi nekoliko automatizovanih letova moralo da se izvede samo u pripremi za let sa ljudskom posadom. Samo da bi se poslao jedan lender na Mars potrebno je da prođe pet do deset godina, a kamoli da se organizuje misija koja bi donela uzorke – što će morati da se izvede da bi bila odabrana lokacija sletanja.

Imam razumevanja za ljude koji jedva čekaju sledeći „ogroman korak" kako kaže Obama, ali bojim se da su poređenja sa Apolo misijama štetna. Mars nije isto što i Mesec! Odakle ideja da Mask može ni iz čega da izmisli put do Marsa za samo 14 godina? Koliko bi se u tom projektu oslanjao na postojeću NASA infrastrukturu?

BEN: Da, u pravu si što se tiče zdravstvenih rizika. Nedavno smo pisali o negativnom uticaju kosmičkih zraka na kognitivne sposobnosti astronauta, ali to mi ne deluje kao problem za čije će rešavanje biti potrebno više od par godina. Mislim, pogledaj samo koliko novca privatni konzorcijumi već sipaju u ovaj projekat.

Zaista verujem da bi SpaceX mogao to da izvede u sledećih 14 godina. To je užasno mnogo vremena ako se gleda kojom brzinom stvari danas napreduju u privatnom sektoru. Pre 14 godina, SpaceX nije čak ni postojao! A dobrovoljaca će sigurno biti na pretek. Razumem da se tvoj argument zasniva na nauci a moj u velikoj meri na emociji… ali kad pogledaš same činjenice, videćeš da smo već skoro spremni za ovo. Maskov plan nije ni po čemu izuzetan, ne sadrži ništa naročito ludo, jel' tako?

BEKI: U pravu si, SpaceX kompanija nije ni bila osnovana pre 14 godina, što ilustruje koliko je moguće ostvariti za jedan takav period. Pa ipak, koliko god bilo impresivno osnivanje kompanije za svemirsko istraživanje od temelja, taj poduhvat je prosto neuporediv sa slanjem ljudske posade na Mars u istom vremenskom periodu.

I nema ničeg ludog u Maskovom planu, osim roka koji je zadao. Predlaže da se sagradi najmoćnija raketa svih vremena, zatim prva interplanetarna letilica sposobna da podrži ljudsku posadu, kao i infrastruktura koja bi sa površine Marsa mogla da prikuplja resurse, sve to za samo deceniju i kusur. Čak ni inovatori kao što je SpaceX ne poseduju kapacitet da nešto ovog tipa uspešno odrade do tridesetih godina; ne moramo ni da ulazimo u pravna pitanja zaštite interplanetarne svojine. Neki od izazova biće svakako savladani, ali samo ako cela globalna industrija uloži ogromno vreme i trud.

Konceptualni prikaz Interplanetarnog tranzitnog sistema; via SpaceX/YouTube

To što kažeš o emotivnom doživljaju, skroz te razumem. I ja bih volela da doživim čoveka na Marsu, ali radije bih da se to izvede polako, bezbedno, iz više koraka, nešto slično idejama Vernera fon Brauna . Bolje tako nego da se zalećemo u novu svemirsku trku ka simboličnim pobedama po cenu ugrožavanja ljudskog života.

BEN: Kornjača ispred zeca, razumem. Valjda je lako da čovek zamisli da je sve spremno ako se bavi samo raketa. Svemir je komplikovan ali raketni pogoni nisu; rakete nosači koje ITS zahteva ne bi bilo teško sagraditi. Ali u pravu si, Mask je praktično zanemario sva zdravstvena pitanja. I svakako da će biti potrebna saradnja cele globalne zajednice da bi se savladali problemi radijacije i mikrogravitacije u interplanetarnom prostoru. Mislim, NASA odavno ta istraživanja ima kao prioritet, rekao bih da će se SpaceX oslanjati na prethodne NASA rezultate prvih par decenija bar u tom pogledu.

Ovaj zacrtani rok takođe pretpostavlja da sve prođe glatko sa „Crvenim zmajem" koga šalju 2018. u saradnji sa NASA. Ta misija bi trebalo da analizira sve rizike od kojih će biti potrebno da se zaštiti lender na površini planete, kao i moguću kontaminaciju Marsa koju bi lender i posada mogli da izazovu.

Ekonomska pitanja su takođe problem. Imam poverenja u Maska da može da finansira razne aspekte misije (trenutno na nju ide manje od 5% SpaceX budžeta) ali kao što i sam kaže, „Na kraju će sve to biti jedna velika saradnja privatnih i državnih sektora."

Možda će SpaceX biti spreman da pošalje ljude gore već sledeće decenije ili one tamo, ali pitanje je da li će javnost koja ih finansira takođe biti spremna na to?

BEKI: Baš tako. Mnoštvo skrivenih začkoljica javi se kod svake kompleksne i ambiciozne misije kao što je ova, nezavisno od prepreka za koje već znamo i očekujemo da budu prevaziđene. Državno-privatnim finansiranjem moramo se pozabaviti: sjajno je što SpaceX i Boeing ciljaju ka Marsu, drago mi je što imaju glasne promotere kakav je Mask koji se bave futurizmom na ovaj način. Ipak se pitam koliko bi državnog novca trebalo da ode na sve ovo. Procene kažu da bi put ljudske posade do Marsa mogao da košta preko 100 milijardi dolara (naravno, Mask tvrdi da sve to može mnogo jeftinije). Mislim da bi bila bi velika šteta da se NASA budžet osakati u sledećih nekoliko godina da bi se finansirale ovako ambiciozne ideje, na uštrb robotizovanih misija koje bi mogle da budu zaista korisne (na primer, slanje lendera na Evropu).

Nego, zanima me tvoje mišljenje o jednom širem pitanju. Meni se lično ne sviđa ideja nove „svemirske trke", ovog puta do Marsa. U prethodnoj verziji, SAD i SSSR su mnogo toga postigli zahvaljujući tom rivalitetu, ali takođe su izazvali brojne tragedije zbog pritiska koji su sebi nametnuli.

Naravno da će dobrovoljaca spremnih da rizikuju život da bi stigli do Marsa biti na hiljade, tim ljudima svaka čast. To ne znači da se njihovim životima ne mora rukovati sa najvećom mogućom brigom. Ništa me neće ubediti da ćemo, do 2030. ili na duge staze, moći da uspostavimo dugotrajnu i samoodrživu koloniju negde u Sunčevom sistemu motivisani samo „svemirskom trkom". Pre ili kasnije, biće nam potrebni podsticaji jači od „da ne stigne moje neprijatelj prvi".

BEN: Slažem se, repriza svemirske trke nije idealan scenario, ali mislim da se tako nešto ni neće desiti osim u slučaju velikih promena na geopolitičkoj sceni. Jedina trka o kojoj je ovde reč vodiće se između privatnih kompanija, a čak i one će biti prinuđene na saradnju. Tehnologija potrebna da odvede čoveka na Mars biće rezultat multinacionalnih projekata, ali i multikorporacijskih. Zato sam ranije pominjao širu savetničku ulogu NASA.

Došlo je vreme za Mars. Sve se kockice poklapaju. Tehnologija je tu, svi su akteri tu, mislim da imamo i podršku javnosti, a i ubedljive motive koji nisu političkog karaktera.

Mask je jedan odlučan čovek čiji je uticaj izazvao eksponencijalan rast tehnologije i ambicije. Mislim da će se taj rast nastaviti sve dok ne ostavimo otiske stopala na površini Marsa. Uz pomoć svih drugih aktera, iskreno verujem da će se to desiti do 2030. godine ili najkasnije tokom te decenije.

BEKI: Ma važi, hajde onda da se kladimo! Ako ljudi slete na Mars do 2030., poklonim ti najskuplju Saturn V maketu na svetu. Sviđa mi se taj položaj, ako ne uspemo tokom te dve decenije to znači da sam ja pobedila, a ako uspemo pobedila je cela ljudska rasa. Znači, ne mogu da izgubim.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu