Igrala sam na rejvu uz pomoć saveta sa interneta

Internet je jedno magično mesto gde možemo pronaći baš sve što nas zanima samo ako se dovoljno potrudimo. Koristimo ga za svakodnevnu komunikaciju, zabavu, šoping, pirateriju i naravno za savete i uputstva. Da nije interneta ja bih verovatno još uvek nepravilno čupala obrve i izlazila u javnost sa dve krive crte iznad očiju.

I pored svih preko potrebnih saveta stručnjaka i ostalih koji se tako predstavljaju, ponekad na stranicama veba naiđem na sasvim besmislena uputstva koja više izgledaju kao šala nego nešto što je ljudima zaista potrebno. Istraživanje ovih stranica mi je postala neka vrsta hobija i moram priznati da sam dugo bila u iskušenju da sama primenim neka od neobičnih uputstava na koja sam naišla.

Među sajtovima za tutorijale glavni je Wikihow. To je mesto gde milioni ljudi traže pomoć za sve što ne znaju sami da urade. Pomoću Wikihow uputstva možete iz topline svog doma naučiti kako da čitate sudbinu sa dlana, otpušite WC šolju, čak i da prebolite raskid. Sada mogu da saznam sve što me je bilo previše sramota da pitam ljude u stvarnom svetu. Na primer, nikada nisam naučila da plešem na rejvu. Razlog za to može biti činjenica što nikada nisam bila na rejvu. Ali vreme za izgovore je isteklo!

Našla sam pravi događaj na kojem ću primeniti savete sa Wikihow stranice Kako da igraš na rejvu i time zaseniti sve prisutne. U pitanju je bio dnevni rejv, jer za razliku od profesionalnih rejvera, ja moram da ustajem rano ujutru. Ova žurka je krenula u šest popodne, a trajala je daleko u noć.

Nisam želela da budem štreber koji će doći tačno u šest, jer to nikako nije rejverski. U klub sam ušla negde posle osam sati uveče, ali pre toga sam morala da obavim nekoliko važnih koraka.

Kao osoba koja nikada nije bila na rejvu, morala sam da krenem od samog početka. Dakle, od izbora odeće za žurku. Pročitala sam Wikihow uputstvo i prilično se unervozila. Ja odevne kombinacije i dres kodove shvatam jako ozbiljno, a u ovom uputstvu je pisalo da mogu da obučem šta god želim. Ipak, naglasili su da je na rejvovima neuobičajena odeća uobičajena, čak i poželjna. Okej, sa tim mogu da radim.

Nisam imala džinovski krzneni kostim koji su Wikihow autori predložili, ali jesam našla šarene čarape sa leopard printom. Uz to sam uklopila sjanu roze bomber jaknu i ljubičaste šljokice koje sam razmazala po celim obrazima.

Evo kako je izgledala finalna verzija mog autfita.

Drugi deo odevne kombinacije se odnosio na obuću i tu su uputstva bila znatno stroža. Kažu da bez obzira na to šta nosimo, moramo imati udobnu obuću! Ovo ima smisla, ipak treba da igram u gomili ljudi od kojih će me neko i zgaziti.

Nisam stigla ni da izađem iz kuće, a već sam bila u problemu - ja nemam udobnu obuću. Svako ko me zna, zna da ne izbijam iz visokih potpetica, bilo napolju 40 stepeni ili uragan. Imam samo dva para patika - jedne fejk Vansice iz H&M-a koje nisam obula mesecima jer su ispolivane crnim vinom i druge fejk Najke koje sam dobila pre par godina. One su se pokazale kao moja najbolja i jedina opcija.

Da bih uspešno igrala na rejvu morala sam da izbacim sav stres iz sebe i opustim telo. Nigde nije pisalo da mogu da se opustim uz pomoć alkohola što je bilo veliko razočaranje.

Nisam navikla da vežbam, osim ako šetnju do Meka ne računamo u vežbanje. Nemam pojma kako da "opustim telo," a nedostatak konkretnih uputstava mi nije pomogao da izbacim nagomilani stres iz sebe. Uradila sam jedinu smislenu stvar - iskopirala devojku sa ilustracije. Usput, moram da priznam da su Wikihow ilustracije stvarno neprevaziđene.

Nisam sigurna koliko mi je ovo istezanje pomoglo da se opustim, ali barem sam zabavila prolaznike svojim kretenskim ponašanjem.

Konačno sam stigla do koraka koji se odnosi na igranje. Nervozno sam se prisećala uputstva dok sam ulazila u klub. Iako je bilo samo osam sati uveče, unutra se okupio nezavidan broj ljudi. Ne mogu reći da je bilo krcato, ali već su bile formirane grupice igrača. Sada je trebalo da igram uz muziku tako što ću dozvoliti telu da radi šta ono želi. Uh, idemo.

Ovo nije bilo jednostavno. Na Wikihow ilustracijama sam videla razigrane ljude i nagle pokrete, ali u klubu je vladala potpuno drugačija atmosfera. Dosta ljudi je igralo, ali su se kretali dosta skromnije od mojih očekivanja.

Pokušala sam da izvedem neki od pokreta koje sam videla na slikama, ali da to bude kul. Spojler - nije bilo kul. Mom samopouzdanju nije pomoglo ni to što su ljudi uporno bežali od mene.

Još jedan spojler - nisam naučila brejkdens pokrete. Ali se jesam potrudila, ako se to računa.

Pošto mi igranje u ritmu muzike nije najbolje išlo, morala sam brzo da reagujem. Sledeći korak na Wikihow listi saveta je bio brejkdens. Pošto mi obično igranje uz muziku nije išlo, možete misliti kako sam se snašla sa brejkdensom. Kako su svi bežali od mene, nedostatak prostora nije bio problem. Imala sam želju da izvedem nešto barem slično Wikihow ilustracijama, a evo i kako se to završilo.

Višestruki fejlovi pri izvođenju pokreta i čudni pogledi koje sam dobijala su moju ansioznost digli na novi nivo, a samo sam želela da postanem rejverka. Kao poslednju slamku spasa sam odlučila da primenim klasičan savet i da kopiram druge igrače. Šta može biti jednostavnije od toga?

Imitiranjem sam pokušala da se uklopim u masu, ali moram da priznam da mi nije zaista pošlo za rukom. Verovatno zato što sam se već pozicionirala kao zvezda večeri sa neuspelim brejkdensovanjem.

Ovo veče se nije odvilo po planu. Uprkos mojim najiskrenijim pokušajima, nisam se uklopila u društvo rejvera. Ipak ne krivim Wikihow - rejv život jednostavno nije za mene.

Još na VICE:

Pustila sam da mi moji pratioci na Instagramu kontrolišu život jedan dan

Muvala sam zgodne mladiće uz pomoć saveta sa interneta

Od lekova na recept do najtežih droga: Šoping vutre preko interneta