Pitali smo eksperte za religiju šta misle o Kanjeovom albumu 'Jesus Is King'

Skoro dve decenije je prošlo od pesme "Jesus Walks," a Kanje Vest ove nedelje vratio se u naše živote sa svojim devetim studijskim albumom Jesus Is King, koji je najavljivao cele godine kroz svoje nedeljne službe, koncerte u trajanju od po nekoliko sati koji su inkorporirali hip-hop i R&B u gospel muziku. Ove službe često su podsećale na crkvu uz povremena svedočenja - izuzev tome što niste mogli svi da im prisustvujete. Lista zvanica je rezervisana za elite Holivuda kao što su Rik Rubin, Kejti Peri i Kortni Lav, a prisustvo je obično zahtevalo i propratni potpisani ugovor. Vestov album koji naginje ka gospelu gotovo sigurno će iznervirati skeptike, ali šta zapravo za jednog od najuticajnijih hip-hop izvođača znači korišćenje crkve kao goriva za novi album?

"Ukoliko želite da učinite bilo šta za crnačku populaciju u SAD-u, i dalje morate krenuti od njihove crkve,“ kaže za VICE dr Džej-Pol Hinds, asistent profesor na Teološkom seminaru na Prinstonu. "Zagrevamo se za sezonu izbora i opet ćete viđati političare u crkvama zbog toga što je crkva i dalje glavno mesto na kome možete dopreti do zajednice Afroamerikanaca.“

Kanjeova fiksacija crnačkom crkvom ima posledice po još stvari, osim po sam zvuk njegovog albuma Jesus Is King. Ovaj reper poznat po tome što podržava Trampa, izjavio je da ropstvo njemu zvuči kao “izbor“ sada je u institucijama koje izučavaju teologiju još od dana kada je ropstvo postojalo, što definitivno može privući skeptike.

"Postavlja se pitanje da li Kanje sebe pozicionira u okviru ove određene crnačke hrišćanske tradicije, koja je daleko zainteresovanija za socijalna pitanja i dobrostanje, a ne na lično uzdizanje,“ kaže gostujući asistent profesor na Univerzitetu u Njujorku, dr Havier Piket.

U septembru, Kanje je održao nedeljnu službu u Baptističkoj crkvi novog rođenja u Atlanti. 2010, biskup Edi Long, nekadašnji glavni sveštenik u ovoj crkvi, optužen je za seksualni napad od strane četiri muškarca iz ove crkvene zajednice. Sada ovu crkvu predvodi dr Džamal Brajan, koji je i odlučio da dopusti Kanje Vestu da svoju nedeljnu službu održi u njihovoj crkvi. Ovaj spektakl kooji je za gosta imao nekoga toliko poznatog kao što je Kanje Vest, mogao bi biti sasvim dovoljan da pogura ovu crkvu ka žiži javnosti; ovoga puta iz drugih razloga koji ne uključuju optužbe protiv Longa. Motivi ove crkve i dalje ostaju nejasni, ali ne treba ih ni zanemariti. “Ukoliko niko ne želi da postavi pitanje, da li smo onda zaista zainteresovani? Ili samo želimo da nas zabave ili zaintrigiraju?“ pita se dr Piket.

Kanjeov okret religiji nije presedan. Crnački umetnici kao što su Ma$e, No Malice, i DMX (koji je vodio molitvu na nedeljnoj službi u martu), udaljili su se od svojih prvobitnih rep persona nakon što su spoznali Gospoda. Kanje se možda reklamira kao vođa crkve, ali kao jedan od najprimetnijih repera današnjice, on svakako poseduje nemerljivu količinu uticaja. Kada govorimo o komercijalizaciji religije, da li je ona pogrešna samo kada se u nju uključi i Kanje Vest? Pitali smo profesora Hindsa i profesora Piketa da nam pomognu da demistifikujemo učešće Kanjea u pomeranju crkve ka mejnstrimu i hip-hopu u okviru onoga za šta je bilo reči da je njegov najvirtuoznijialbum do sada.

Kako biste definisali ulogu crkve u okviru crnačke zajednice?
Dr Havijer Piket: Važno je ukazati na činjenicu da crnačka crkva nikada nije bila monolitna. Uloga koju igra zavisi od zajednice. Zahteva od nas da istražimo i druge socijalne fenomene kao što je ideologija ove zajednice. Komšiluci ne izgledaju isto kao što je slučaj bio pre 60, 70 godina, i to usled desegregacije. Ono što je nekada bilo moguće identifikovati kao očiglednu crnačku zajednicu, sada je sve teže identifikovati.

[Kada je Barak Obama prekino veze sa Džeremajom Rajtom] Mnogi belci hrišćani i mnogi drugi belci, uopšte, nisu imali pojma šta se dešava u crnačkim crkvama, a nisu imali pojma ni koje vrste teoloških mišljenja su bile u porastu u ovim određenim crkvama. Oni nisu razumeli da su crnci hrišćani neraskidivo povezani sa stvaranjem i formiranjem ove nacije.

Ne možete imati Martina Lutera Kinga odvojeno od crnačkih crkava. Oni žele da imaju tog "I Have a Dream King," ali ne i religijsku tradiciju koja je učinila da taj kralj sanja pre toga. Oduvek je postojal ta radikalna crnačka tradicija, još od ropstva i tihih luka, pa sve do Frederika Daglasa, Soudžerner Tru, koji su oduvek bili ekstremno kritični prema ovoj naciji. Prema naciji koja je u to vreme, manje ili više često, tvrdila da je hrišćanska i da dela u ime Gospodnje.

Dr Džej-Pol Hajnds: I dalje igra ogromnu ulogu, ali u smislu participacije i toga šta ona znači ljudima u svakodnevnom životu, tu njen uticaj, opada u toku prethodnih 20 godina. Za većinu, pogotovo u gradovima u unutrašnjosti zemlje, ona je i dalje prva kojoj se ljudi obraćaju za finansijske resurse, zdravstvene resurse, psihološke resurse. I dalje predstavlja primarni resurs za osobu koja ne može na drugi način stići do pomoći. Ne samo kada govorimo o religiji ili spiritualnosti, već prosto, kada govorimo o svakodnevnim životima ljudi. Ukoliko ugrozite tako nešto, zajednica će ostati ekstremno napuštena.

Od početka ove godine, Kanje Vest organizuje nedeljne službe, gde izvodi svoje hip-hop pesme kao gospel. Kako biste opisali značaj muzike u okviru crnačke crkve?

HP: Verski lideri mogli su da plasiraju svoje poruke kroz gospel muziku. Upravo zbog radija i televizije ljudi kao što su Mahalia Džekson i Tomas Dourzi mogli su da popularizuju gospel muziku putem ovih novih tehnologija. Mogli su da proguraju ovu muziku u mejnstrim, onako kako to nikada do tada nije bio slučaj.

Gospel muzika sama po sebi je spoj folklora, religije, i južnjaka crnaca koji se sele na urbani sever. Ona je uticala na promenu zvuka muzike na mestima kao što je Čikago. U pitanju je mešavina ne sam čiste muzike koja kao jedini izvor ima religiju. Takva komodifikacija religije i crkava je upravo nastavak onoga što Hrišćanstvo čini kako nastavilo da ima sve veći broj sledbenika. Nove religije mogle su biti rođene u SAD-u upravo iz razloga što se na religiju gledalo ne samo kao na nešto što treba reklamirati, već na nešto što je oduvek dostupno na tržištu.

DžPH: Ukoliko pogledamo istoriju, V.I.B. DuBois napisao je knjigu pod nazivom The Souls of Black Folks u kojoj je spiritualnost nazvao najvećim poklonom koji su Afroamerikanci dali ovoj naciji. Muzika je esencijalna kada govorimo o religijskom iskustvu Afroamerikanaca, a ona je tu bila i pre DuBoisa. Ona svoje korene vuče još od radničkih pesama nastalih tokom perioda ropstva.

Možete debatovati o tome da li je ono što Kanje radi prava gospel muzika, ili prosto svetovna muzika. Da li on samo pokušava da proda svoj album ili pokušava da izrazi neku vrstu spiritualne težnje? Ne znam. Ipak, ono što radi je korišćenje primarne svrhe crnačke crkve. Čak i način na koji crnački sveštenici prezentuju svoja učenja u sebi sadrži pevanje, to jest melodiju. Ne možete pobeći od toga. On je krenuo u nešto što je već bio deo crnačkog iskustva kada se radi o crkvi. I mislim da je to razlog zbog koga je toliko dobro prihvaćen.

Teško je razlikovati šta je fejk, a šta stvarno kada gledate snimak nedeljne službe u crkvi kao što je ona Misionarska Baptistička crkva Novog rođenja u Atlanti.

DžPH: Ne znam koliko je to što radi u svrhu pomirenja. Preokret u odnosu na to što on veruje da Isus čini za njega ili sa njim, ali i promena u načinu na koji se povezuje sa zajednicom. Ukoliko želite da vas ponovo prihvate u okviru crnačke zajednice, morate se vratiti crnačkoj crkvi. Ukoliko želite da pokažete zajednici da ste “ponovo kod kuće,“ kao i da sve ono što ste do sada pričali niste zaista i mislili. Ili možda jeste mislili, ali i dalje želite da vas gotive. Morate se vratiti crnačkoj crkvi zbog toga što će vas crnačka crkva prihvatiti nazad u svoje naručje.

Ipak, ukoliko se on vrati u Belu Kuću i nastavi da govori na način na koji je i ranije govorio, šta to onda znači kada pomislimo na ono što je rekao u Crkvi Novog rođenja? Da li to znači da je neautentično? I dalje može biti stvarno kao i uvek. To ne znači da je on promenio svoje političke stavove ili ono kako se oseća kada se radi o zajednici Afroamerikanaca, samo zato što sada veruje da je Isus uticao ili promenio njegov život.

Kakva je razlika između perioda kada je pravio pesmu kao što je “Jesus Walks“ i kada je pravio konceptualni album kao što je Jesus Is King ? Kako izgleda prilagođavati se religiji i crkvi?

DžPH: Kanje ne radi ništa drugačije u odnosu na televanđeliste, koji na nedeljnoj bazi prodaju reči, prodaju poruke, prodaju gospel. Radi se o “Ukoliko ne prodam ovo kako treba, neću imati gledaoce. Ako ne prodam ovo kako treba, niko neće kupiti moje trake. Ako ne prodam ovo kako treba, ljudi se neće pojaviti na mojim konferencijama.“ Čak i na mikronivou, “Ukoliko ne prodam ovo kako treba, ljudi neće dolaziti u moju crkvu.“ Članstvo, članarina, sve to utiče na gospel. A Kanje ne radi baš ništa drugačije.

Opasnost leži u tome što možete zaista izgubiti poruku u svom ovom prepakivanju gospela na sve te različite načine. U fokusu je kako se komunicira, a ne sama poruka.

Lično strahujem da mnogi od tih ljudi koji su bili u toj crkvi nisu bili u crkvi godinama, ali su odlučili da te nedelje preokrenu život zbog nečega što je Kanje rekao. Da će se roditi ponovo zbog nečega što je Kanje rekao. Tako nešto bilo bi zaista neodgovorno. Ne možeš se time baviti svake nedelje. Možda će se ljudi vraćati hrišćanstvu u početku, ali da li će svi ti ljudi pomoći i zajednici, koja bi mogla onda pomoći njima da razviju zaista etički životni stil?

HP: Postoji dugačka istorija kada govorimo o sprezi religije i kapitala. Ni crnačke crkve nisu izolovane od toga, a takođe su i stecište neoliberalizacije. Crnački zvuk postao je popularan i sve je poželjniji. I ne samo da je ovakav zvuk bio poželljan, već su poželjni postali i pevači koji potiču iz ovih crkava. Crnačke crkve su odgajale pevače koji bi ponekad vodili crkvu, a ponekad osvojili uspeh na svetovnom planu, kao što je slučaj sa Aretom Frenklin i Semom Kukom.

Da li su ljudi sa razlogom skeptični kada govorimo o njegovim motivima?
DžPH: Možete biti skeptični, ali ne mislim da ga treba osuđivati. Možete se zapitati zbog čega to radi, ali ne treba da ga osuđujete kada govorimo o njegovoj veroispovesti. Ne mogu ga osuditi i reći da ukoliko ponovo ode u Belu Kuću, više ne može da bude hrišćanin. Ukoliko ga mediji uslikaju u striptiz klubu kako pije viski, i dalje ne mogu reći da je odstupio od vere.

HP: Kanje, konkretno, nosi veći teret nego većina umetnika, uzevši u obzir njegovu istoriju. U pitanju je isti lik koji je izjavio: "Džordža Buša nije briga za crnce," ali je onda blejao sa Trampom u Ovalnoj sobi — a svi znamo šta Tramp misli o crncima. Zbog toga se postavlja pitanje, okej, šta ti misliš o crncima, Kanje? Da li misliš da zato što crnci vole Isusa, svi onda treba i da ti oproste? To je takođe u pozadini kada govorimo o tome zbog čega bi crnačka crkva i dalje mogla biti samo sredstvo. Postoji ta pretpostavka da crnci lako opraštaju, posebno crnci hrišćani.

Ovo takođe na površinu gura i još mnoga druga pitanja o svim tim crkvama [koje su ga pozvale]. Zbog čega želite Kanjea ovde? Da li proširujete svoju bazu fanova, pa uz to i svoj autoritet, asocijacije i vrednost koja dolazi sa njima? I ako je tako, kojom svrhom? Ako već imate Gospoda, šta će vam Kanje? Kristin Kori piše za V is a staff writer for VICE.

This article originally appeared on VICE US.