Reklame
Svaštara

Imaju li striptizete radnička prava

To nije bio prvi primer nepristojnog odnosa sa menadžerom. Tokom osam meseci koliko je Kempbel radila za njega, često bi je ovlaš dodirivao po butinama ili joj masirao ramena.

pisao Madison Mainwaring
03 Januar 2016, 7:43am


Sve fotografije iz serijala Stefani Mošamer of striptizetama Las Vegasa objavljene su u njenoj novoj knjizi – „Vegas i ona" (Fotohof). U njoj Mošamer istražuje prirodu iluzije, fantazije, i požude koja vlada prestonicom striptiza.

Prošlog proleća, Brendi Kempbel se tokom desetočasovne smene zatekla u liftu sa menadžerom kluba koji ju je zgrabio i privukao sebi. Hteo je da zna zašto ona ignoriše sve njegove pozive da je izvede na suši. To nije bio prvi primer nepristojne interakcije između njih. Tokom osam meseci koliko je Kempbel radila za njega, često bi je ovlaš dodirivao po butinama ili joj masirao ramena. Uporno je tražio njen lični broj telefona sve dok nije popustila, a zatim je počeo da je zove neprestano iako mu je jasno stavila do znanja da nije zainteresovana.

Kempbel je odlučila da će morati da ga tuži za seksualno uznemiravanje, ali ovo nipošto nije bilo lako. Radila je kao striptizeta u Larry Flynt's Hustler Club u Las Vegasu, a striptizete odavno muku muče sa ostvarenjem svojih radničkih prava. Obično im se ne plaća prekovremeni rad, niti im u slučaju otkaza sleduje osiguranje za nezaposlene. Većina njih čak nije ni plaćena po satnici, već zarađuju samo deo onoga što im mušterije ostave. Striptizete se gotovo uvek vode kao honorarni radnici, a ne redovno zaposleni. Ova razlika je pravno ugrozila slučaj Brendi Kempbel – isključivo stalno zaposleni mogu da prilože tužbu za seksualno uznemiravanje na poslu; honorarcima he dozvoljeno da tuže tek u slučaju najtežih prekršaja, kao što je silovanje.

Ali Kempbel se ponadala zbog nedavne presudu donete u Nevadi. Oktobra prošle godine, striptizete su pred Vrhovnim sudom dokazale status stalno zaposlenih radnica u klubu. To je omogućilo da im se isplate zaostala dugovanja, minimalac uz ono što zarade od napojnica, kao i zakonske zaštite koje zaposlenima sleduju. Kempbel je radila u preko 50 klubova širom zemlje tokom svojih deset godina karijere; u većini njih je iskusila neku vrstu seksualnog uznemiravanja što od mušterija što od uprave, ali sada je po prvi put pomislila da možda ima šanse pred sudom.

Pročitajte i: Beogradske striptizete su mi razbile stereotipe o striptizu

Vrhovni sud Nevade nije jedini ko je doneo ovu vrstu odluke. Striptizete širom zemlje počele su da se obraćaju sudu zbog činjenice da klubovi ne samo što im ništa ne plaćaju već uzimaju svoj deo zarade u vidu „provizije za binu". Od 2012. sudovi u Kaliforniji, Džordžiji, Njujorku, i Južnoj Karolini doneli su presude u korist izvođača, što im je donelo milione dolara od zaostalih plata. Slični slučajevi se trenutno vode u Ilinoisu i Pensilvaniji. Ove presude dramatično su uticale na industriju vrednu 2.5 milijardi dolara i preko 350,000 igračica koje u njoj rade, ali presuda u Nevadi delovala je kao najznačajnija do tada.

U parnici „Teri protiv Safira", Vrhovni sud savezne države Nevada presudio je da Klub za gospodu „Safir" iz Las Vegasa mora da isplati svojim bivšim striptizetama 8.25 dolara po satu koji su provele tamo zaposlene, kao i određenu kompenzaciju povodom provizija za binu koje im je naplaćivao. U totalu, ovo nije bila mala suma. Podaci o poslovanju pokazuju da samo od provizija za binu, Safir zarađuje 4 miliona dolara godišnje. Potraživanja svih 10,000 striptizeta iznosila su oko 80 miliona dolara. Ali jednoglasna odluka suda po kojoj se striptizete vode kao redovno zaposlene a ne kao honorarne radnice pružila je priliku za još šire promene uslova na radnom mestu. „U ovoj industriji ne postoji transparentnost; sve se radi na marginama društva," kaže Rebeka Bejli koja je pred sudom u Atlanti zastupala striptizete. „Klubovi su se dugo provlačili na ovaj način."

„Safir" je uložio žalbu na presudu, ali ona je bila odbijena po kratkom postupku. Posle presude, bar osam tužbi protiv klubova podnele su striptizete u Nevadi, od kojih je jedna bila i Brendi Kempbel. Tražila je zaostalu platu kao i odštetu zbog seksualnog uznemiravanja. Dva meseca kasnije, lobisti klubova pokušali su da na drugi način zaobiđu presudu – u Februaru su podneli zahtev za promenu definicije statusa zaposlenih na državnom nivou. Većina saveznih država oslanja se na federalni Zakon o radu po ovom pitanju.

Po ovom zakonu, primenjuje se test ekonomske realnosti koji razmatra u kojoj su meri zaposleni značajni za poslovanje firme. (U slučaju „Safira", zaključeno je da su mušterije dolazile u klub zbog striptizeta a ne zbog preskupog pića.) Takođe se razmatra u kojoj meri radnik ima kontrolu nad izvršenjem usluge za koju je zadužen. (Striptizetama se obično izostanak sa bine naknadno odbija od kasnije zarade.) Bejli kaže da je federalni zakon o radu po pitanju statusa „vrlo naklonjen redovno zaposlenim radnicima".

Predlog novog zakona, podnet senatu Nevade pod imenom SB224, imao je za cilj da pruži primat postojećim odnosima poslodavca i radnika. Sadrži automatsku klasifikaciju svakog radnika kao privremeno zaposlenog, i strogo definisan kriterijum po kom se prelazi u status stalno zaposlenog – samo ako se nosi uniforma i ne postoji radni odnos ni sa jednom drugom firmom. Mnogi tvrde da je ovaj predlog zakona napisan direktno u odgovoru na presudu u slučaju Teri protiv Safira, iako bi se on odnosio na sve radnike u državi, ne samo na striptizete. Nijedna od igračica nije uzeta izjava, niti je konsultovan Komesar za radnička pitanja od kog bi se očekivalo da zakon sprovodi. Poslovni ljudi širom Nevade pružili su podršku ovom predlogu zakona. „Njihovi pravnici su sproveli propagandnu kampanju tvrdeći da sudska odluka u slučaju Teri-Safir sprečava sve firme da zapošljavaju radnike honorarno, što nije slučaj," kaže Mik Rasing, advokat striptizeta iz „Safira". Tokom rasprave o predlogu zakona, senatori očigledno nisu razumeli koji je cilj ni opseg ove mere. Senator Džejms Setlmajer, jedan od pristalica novog zakona, odbio je intervju. Uprkos kontroverzi, senat je usvojio predlog zakona a guverner ga je odobrio prošlog juna.

Borba za prava radnika u strip-industriji samo je deo šireg pokreta za promene zakona o radu. Sa porastom tezga ekonomije, sve više i više ljudi nalazi se u situaciji nalik onoj u kojoj striptizete već decenijama unazad rade. Počinju da se bore za svoja prava, i to sa uspehom. Dan pošto je SB224 bio usvojen, u Kaliforniji je Komesarijat za radnička pitanja doneo odluku po kojoj se Uber taksisti vode kao stalno zaposleni a ne honorarci; tužitelj je kao presedan naveo presudu u slučaju Teri-Safir. Uber je pokušao da ustvrdi da se ova odluka primenjuje samo na jednu konkretnu osobu, ali to je ubrzo osporila federalno Ministarstvo za rad, čiji novi propisi garantuju minimalna primanja za nekih 4.6 miliona dodatnih radnika, u koje spada izvestan broj Uber vozača. Mesec dana kasnije, ministarstvo je objavilo novu interpretaciju Zakona o radu u kojoj se ističe da test ekonomske realnosti od vitalnog značaja za ekonomiju na saveznom nivou, pa se ne može osporiti bilo kakvim postojećim ugovorom između poslodavca i zaposlenog.

Ipak, predlog zakona SB224 usvojen u Nevadi i dalje blokira naplatu zaostalih zarada na koje su striptizete računale posle presude u slučaju Teri-Safir. Tužitelji su pokušali da podnesu zahtev za naplatu posle odluke Vrhovnog suda, ali „Safir" je naveo novi zakon i tvrdio da on čini raniju presudu ništavnom. Prošlog oktobra, tužitelji su se vansudski nagodili i prihvatili isplatu 6 miliona dolara. „Da nisu usvojili SB224, naplatili bismo svih 80 miliona," kaže Rusing, „a klub bi verovatno bankrotirao."

Sada je i ishod slučaja Brendi Kempbel neizvestan. Ako sud primeni klasifikaciju iz SB244, tretiraće je kao honorarno zaposlenu pa će tužbu automatski odbaciti. „Postoje zakoni koji i tu sprečavaju napastvovanje, ali po njima je jako teško išta dokazati," kaže njen advokat Robert Spretnak. „Sa razlogom su bili doneti konkretni zakoni koji baš na radnom mestu sprečavaju seksualnu diskriminaciju i uznemiravanje." Pa ipak, on ne gubi optimizam imajući u vidu kako se na saveznom nivou tumače zakoni o radu. „Industrija slavi pobedu, ali pokazaće se da je ta pobeda šuplja, samo majušna prepreka na putu ka konačnom priznanju igračica kao punopravno zaposlenih radnika."

Sama Brendi Kempbel ubeđena je da strip-industrija može da ispoštuje njena prava bez ugrožavanja svog poslovanja. Ali ona bi htela da industrija poštuje igračice, njihov rad, i njihovo pravo da rade u bezbednom okruženju. Kaže da joj je predstavnik NERC-a (Komisije za prava žena u Nevadi) rekao da su prestali da primaju pritužbe striptizeta sa izgovorom da im je posao seksualne prirode. „Toliko ljudi prosto ne shvata da i u našem poslu postoje ograničenja, da je seksualnu radnicu moguće seksualno zlostavljati kao i bilo koga drugog," kaže ona. Da li sama država to shvata ili ne, ostaje da se vidi. Da bi tužba Brendi Kempbel prošla dalje, NERC mora da proceni stanje njenog radnog odnosa; još nisu doneli odluku da li će procesirati njenu tužbu.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu

Tagged:
LAS VEGAS
Vice Blog
prava
striptizete
prava radnika
uznemiravanje na radnom mestu