Putovanja

Moja čudna zima sa šamanom iz Kazahstana

Tradicionalna kultura Kazahstana možda deluje šokantno zapadnjacima, ali u ovom delu sveta, tretira se sa velikim poštovanjem.

pisao Denis Vejas
05 Januar 2017, 8:57am

Sufizam je mistični pokret unutra Islama koji nije baš popularan među Muslimanima. Sufisti imaju nepravoveran pristup koji se fokusira više na ezoterične aspekte religijskog života, i teži ka direktnim, ličnim doživljajima sa bogom.

Kada je Islam došao u Kazahtstan, Sufizam se pomešao sa animističnim verovanjima lokalnih nomadskih kultura i šamanskih tradicija. Baksi, tradicionalni isceljitelji i vidovnjaci, su se preobratili i nastavili sa svojim ritualima kao Sufi derviši, okrećući se ekstremnom siromaštvu i strogoći kako bi ostale vodili ovim asketskim putem do boga.

Mnogi veruju da je Bifatima Dualetova jedna od poslednjih Sufi derviša u Kazahstanu. Upoznao sam je septembra 2010. godine dok sam putovao centralnom Azijom. Lokalci kod kojih sam odsedao su mi rekli za šaman ženu koja živi na periferiji malog sela Ungurtas, blizu Kirgistanske granice. "Poslednja kuća u selu, na početku 'Svetog brda'", rekli su mi.

Nije bila kod kuće kada sam stigao. Ali njeni poklonici i pacijenti, koj dolaze iz čitavog bivšeg Sovjetskog saveza, rekli su mi da je Bifatima otišla na hodočašće po svetim Sufi mestima u južnom Kazahstanu. Slušajući ove ljude, gotovo sam mogao da vidim kako legende i glasine okružuju baksi kulturu – oni istovremeno veruju, ali se i boje Bifatiminih navodnih moći. Ponudili su mi prenoćište u podzemnoj džamiji, gde sam mogao da ostanem dok sam čekao njen povratak. Nakon nedelju dana, Bifatima se vratila, ali mi je viza gotovo istekla, tako da sam mogao samo kratko da popričam sa njom.

Dva meseca kasnije, vozio sam se kombijem iz Litvanije ka Indiji, nadajući se da ću stići do juga pre nego što počne da pada sneg. Potcenio sam vreme i zaglavio se u Tadžikistanu, onesposobljen da pređem planine. Kombi se konstantno kvario i temperatura je noću bila tako niska. Ako bih ugasio motor na duže od sat vremena, dizel gorivo bi se zamrzlo u rezervoaru. Nekoliko puta su me neke kamiondžije spasile od smrzavanja do smrti. Onemogućen da nastavim put, odlučio sam da promenim plan. Otišao sam u Kazahstan da još jednom posetim Bifatimu.

Ostao sam kod nje duže od dva meseca, od januara do marta 2011. dokumentujući njene rituale, običaje, vodeći ovce na ispašu i popravljajući kombi.

Bifatima tvrdi da je sa jedanaest godina prvi put doživela proročke vizije koje su je pešaka odvele do Svetog brda u Ungurtasu. Prema njenoj priči, to je mesto sa jakom kozmičkom energijom koje joj dozvoljava da popravi karmičke probleme kod ljudi.

Često vrši kurban, islamski ritual kada kolje ovcu iznad njenih sledbeniika, oslobađajući ih tako od zlih duhova, dajući bogu dušu životinje u zamenu. Sledbenik mora da donese dve ovce, jednu mušku i jednu žensku. Tada on ili ona puzi ispod životinje dok Bifatima izvodi kurban, ubijajući ovna (ovca mu se kasnije pridružuje). Na kraju, osoba odlazi u ledeno hladan potok u kome mu Bifatima spira grehe.

To je proces, objašnjava ona, koji izjednjačava rođenje, prolazak kroz porođajni kanal, prekriven krvlju i ispran vodom na kraju.

Naravno, videti sve ovo je pravi doživljaj – ali je takođe doživljaj provoditi vreme sa ovim radikalnim, različitim ljudima koji žive metafizičkim ruralnim životom u nečemu što je u osnovi komuna. Neki samo dođu na par drana, drugi, videvši Bifatimu kao gurua, ostaju godinama. Mnogi, ipak, spadaju u tri kategorije: očekuju da će se izlečiti od teške bolesti, izbore sa zavisnošću od droge ili zatrudne. Njuejdžeri iz Rusije, u potrazi za novim duhovnim dostignućima, su takođe često pristuni.

Preko dana, čitava komuna radi na farmi. Svaki dnevni zadatak je potkovan simobličkim značenjima. Bifatima nikada ne objašnjava puno i ti čistiš štale, šetaš ovce ili juriš guske jer ona kaže da drevni duhovi tako nalažu.

Kao fotografa i putnika, uvek su me fascinirale zajednice na periferiji mejnstrim kultura. Većina mojih radova dolazi iz direktnih iskustava koje sam doživeo na putovanjima, koja mi omogućuju da ispričam priče iz prve ruke. Nisam pasivni posmatrač.

Rad na ovim fotografijama predstavlja zaista očaravajuće iskustvo. Tradicionalna kultura Kazahstana možda deluje šokantno zapadnjacima, ali u ovom delu sveta, tretira se sa velikim poštovanjem.

Provodeći vreme sa Bifatimom, izgubio sam se u čudima. Gotovo da sam na silu isključio um kako bi shvatiop šta se sve dešava oko mene.

Saznajte više o Denisu Vejasu ovde i na njegovom Instagram profilu.

Spremanje ovčije glave za ritual

Bifatima Dualetova

Svako jutro započinje meditacijom na Svetom brdu

Preko dana, šaman dočekuje posetioce sa čajem i hlebom od putera.

Lobanja na ulazu u kuću.

Bifatima blagosilja čoveka vodom iz potoka.

Ovca se porađa.

Čovek pomaže ovci da se porodi.

Šaman u molitvi.

Čovek puzi ispod ovce koja će uskoro biti žrtvovana.

Ritual tokom kog šaman udara sve učesnike u vrat kako bi oslobodila zarobljenu energiju.

Sledbenici se peru u potoku nakon kurbana.

Aksulu je jedna od članova zajednice sa najdužim stažom; redovno posećuje šamana već tri godine.

Kurban.

Bifatima drži ovčija pluća; natpis na zidu predstavlja listu stvari koje očekuje da budu donirane komuni.

Jednom mesečno, šaman brije glavu sledbenicima.

Psi se često hrane ostacima.

Bifatima vodi sledbenike na hodočašće po svetim Sufi mestima.

Sledbenici posećuju mauzolej Koje Ahmeda Jasava, vođe regionalne škole Sufizma.

Bifatima izgovara molitvu ispred mauzoleja.

Večernja molitva na svetom brdu.

Bifatima sa sledbenicima iz Rusije.

Jumagali, Bifatimin zamenik.

Ljudi iz zajednice.

Sledbenica umazana krvlju pije čaj nakon kurbana.

Noćna meditacija u podzemnoj džamiji.

Put za Ungurtas.