Kada ćemo dobiti novog premijera, ko će to biti i da li je to uopšte važno

Uprkos tome što Republička izborna komisija još nije objavila konačne rezultate predsedničkih izbora od 2. aprila i što već dve nedelje traju građanski protesti usmereni protiv sadašnjeg premijera i okolnosti u kojima su izbori održani, evidentno je da će Aleksandar Vučić biti novi predsednik Republike Srbije, pobediviši u prvom krugu sa više od 55 odsto dobijenih glasova. Što znači da će Srbija u narednom periodu - između sada i sledeća dva i po meseca - dobiti novu Vladu i novog premijera.

Kada će se to desiti?

Aktuelnom predsedniku Tomislavu Nikoliću mandat ističe 31. maja 2017. godine i evidentno je da će on do tada biti predsednik. Mandat novom predsedniku počinje od momenta polaganja zakletve u Narodnoj skupštini. Iako nije propisan vremenski okvir u kome predsednik polaže zakletvu, za očekivati je da je Vučić položi prvih dana juna. Samim činom polaganja zakletve, njemu prestaje mandat predsednika Vlade prema članu 115. Ustava koji ne dopušta da predsednik države može obavljati drugu javnu funkciju. Od tog momenta počinje da teče rok od 30 dana u kom Narodna skupština mora da izabere novu Vladu. Prema tome, novog premijera/ku ćemo dobiti najkasnije početkom jula meseca. Osim ukoliko Vučić ne odluči „da odgovori" na jedan od zahteva protesta, pa poslanici ne izaberu novu Vladu u vremenskom okviru. Tako bi se ušlo u proceduru novih vanrednih parlamentarnih izbora, što i ne bi bilo veliko iznenađenje.

Čestim izborima finansijski iscrpljena i podeljena opozicija, u ovakvim izbornim uslovima (dominacija Vučića u medijima, zaposednut javni sektor sa vladajućim strankama, izrazita finansijska nadmoć) teško da bi mogla nešto da promeni. Vučić kao jedina osoba koja o izborima odlučuje – može da se odluči i na taj korak i još jednom na krilima svog rejtinga i svih pomenutih izbornih okolnosti – opet pobedi opoziciju i, vrlo moguće, deo opozicionih partija izbaci i iz parlamenta.

Ko će biti novi premijer/ka?

U medijima se pojavljuju imena koja važe kao kandidati za poziciju novog. Kandidate možemo da grupišemo na: 1) lider partije koalicionog partnera; 2) ekspert; 3) funkcioner SNS-a. Ono što svi znamo je da o tome ko će biti premijer neće odlučivati narodni poslanici koji će ga izabrati. Oni će samo glasati. Odluku će, naravno, doneti Aleksandar Vučić. Siguran sam da će Vučić razmatrati tri opcije, odnosno razmišljati o tri stvari i o tome kakve posledice izbor novog premijera može da proizvede. To su:

1. Kako će izbor novog premijera uticati na odnose u samoj Srpskoj naprednoj stranci (interni odnosi i posledice)?
2. Kako će izbor novog premijera uticati na javnost/građane-birače/međunarodne aktere (eksterni odnosi i posledice)?
3. Kakav odnos će Vučić imati sa novim premijerom i da li postoje opasnosti u tom odnosu po Vučića (međusobni odnosi predsednika i premijera)?

Da bismo o šest potencijalnih kandidata/kinja razmišljali i videli ko u odnosu na ova tri pitanja ima najviše šanse da bude novi premijer, koristićemo i brojke i pokušati da izračunamo čije šanse su najveće. Koristićemo ocene od -1 do 1 kako bismo kandidate pozicionirali u odnosu na tri najvažnija pitanja i odnose i posledice koje izbor te osobe može da proizvede uz obrazloženje ocena.

Foto via Flickr user OSCE Parliamentary Assembly

Dačić je doveo SNS na vlast 2012. godine, podržao je Vučića kao zajedničkog kandidata na predsedničkim izborima i za sada se pokazao kao odan partner. Dačić ima veliko političko iskustvo u prethodne tri decenije. Međutim, svi znamo da u SNS smatraju da birači SPS-a nisu baš u punoj meri glasali za Vučića na predsedničkim izborima. Takođe, u SNS-u sigurno smatraju da bi mesto premijera trebalo da pripadne njima, a nikako koalicionim partnerima, što je i logično s obzirom na izborne rezultate od prošle godine. Zato Dačić dobija najveću negativnu ocenu u pogledu internih odnosa. Kada se radi o eksternim posledicama, postavljanje Dačića za premijera bi moglo da ima pozitivne rezultate po Vučića. Na taj način bi mogao njemu da „uvali" nepopularne stvari, da „dele odgovornost", ali i da kontroliše Dačićev rejting kao premijera. Dačić i Vučić imaju korektan odnos, ali imali su ga i Dačić i Tadić, pa je Ivica lako odlučio da promeni stranu. To Vučić sigurno zna i zato niska ocena za međusobne odnose.

Foto: skrinšot

Kao i za Ivicu Dačića, nisam siguran da bi rukovodstvo SNS-a podržalo izbor novog premijera koji nije iz SNS-a. Svakako da bi pre bili za eksperta premijera nego za nekoga od koalicionih partnera. Međutim, visoka negativna ocena za Anu Brnabić u odnosu na članstvo SNS-a ide pre svega zbog njenog seksualnog opredeljenja. Siguran sam da članstvo SNS-a gleda na to kao na izuzetno negativnu okolnost. Setimo se samo Martinovića i Maje Gojković u parlamentu. Sa druge strane, izbor Ane Brnabić bi dobio velike pohvale međunarodnih aktera i Vučić bi izrazito poentirao. Takođe, deo javnosti u Srbiji bi podržao njen izbor i Vučić to zna. U pogledu međusobnih odnosa sa Vučićem, Brnabić verovatno ne bi izlazila iz okvira koji joj se daju, ali u pogledu eksperata Vučić mora imati u vidu odnose koje je imao sa Sašom Radulovićem i Lazarom Krstićem, koji su ipak u nekom momentu odlučili da otkažu poslušnost i postanu najveći borci upravo protiv Vučića ili da se povuku iz političkog života u Srbiji. Zato niko od eksperata nema najvišu ocenu u pogledu odnosa sa Vučićem.

Skrinšot

Isto kao i za prethodne kandidate, u SNS-u ne bi bili oduševljeni time što njihova partija neće dobiti poziciju premijera. Ipak, najveću ocenu u tom pogledu dobija Dušan Vujović, višu od Brnabićeve jer nema „problem" seksualne orijentacije koji članovi SNS-a sigurno vide. U pogledu eksternih odnosa, Vujović ne može mnogo da donese pozitivnog kao Brnabićeva, ali njegova usmerenost na finansije jeste delimično plus. Sa druge strane, njegova česta odsustva, (koliko je poznato, veliki deo vremena provodi u inostranstvu), usmernost isključivo na finansije i povezanost sa Svetskom bankom koja jednom delu javnosti nije najdraža – ne donose puno poena samom Vujoviću. U pogledu odnosa sa Vučićem, nešto viša ocena u odnosu na prethodnu ekspertkinju pre svega što već tri godine bez problema sarađuje sa njim.

Foto: Nenad Vujanović

Zorana Mihajlović jeste članica i funkcionerka SNS-a, ali ima političkog iskustva kao članica G17 Plus i bila je savetnica Miroljuba Labusa. Na „preletačeviće" se u SNS-u ne gleda tako blagonaklono, iako su svi dobrodošli. Osim toga, često smo slušali o tome da Zorana nije omiljena u SNS-u i zato, u pogledu internih odnosa, njeno postavljanje za premijerku ne bi bilo dočekano sa oduševljenjem. Stoga, negativna ocena. Eksterno, Mihajlović bi mogla da bude pozitivan izbor, ali ne sa previsokom ocenom. Ona je dugo u politici, ima afera iza sebe i često je u sukobu kako sa koalicionim partnerima, tako i sa kolegama iz partije. Kada se radi o međusobnim odnosima sa Vučićem, nisam siguran da Mihajlović na poziciji premijerke ne bi jačala svoju poziciju, pa možda i želela i da ugrozi Vučićevu apsolutnu dominaciju u stranci. Zato niža ocena od ostalih funkcionera SNS-a u ovom pogledu.

Kada je prošle godine formirana Vučićeva Vlada, najjači utisak je bio da u njoj nema Nikole Selakovića, osobe od velikog poverenja premijera. Već tada sam imao utisak da se Selaković sprema za neku od najvažnijih pozicija ove ili naredne godine. Pošto nije bio kandidat za predsednika, ostaje pitanje da li se sprema za poziciju premijera ili za gradonačelnika. Selaković je od osnivanja u SNS-u i nije bilo informacija o sukobima ili problemima sa članstvom i rukovodstvom partije. Naravno, biće nezadovoljnih, ali visoka ocena za njega u tom pogledu. U pitanju eksternih odnosa i javnosti, Selaković je osoba koja će sigurno dobiti najvišu ocenu od bilo koga iz SNS-a. I to iz dva razloga: osoba je sa najmanje afera od bilo kog funkcionera SNS-a i ima diplomu državnog Pravnog fakulteta, na kome je doktorand i angažovan kao asistent. U moru lažnih i smunjivih diploma i plagiranih doktorata, njegovo obrazovanje je velika prednost u odnosu na ostale funkcionere SNS-a. Prednost može da mu bude i što je poprilično mlad, a sa druge strane ima dugogodišnje političko i ministarsko iskustvo. U pogledu odnosa sa Vučićem, ne bi trebalo da je osoba koja bi izlazila iz zadatih okvira i koja bi na bilo koji način ugrožavala Vučića u partiji. Ipak, dobio je nešto manju ocenu od maksimalne, jer nju može da dobije samo jedna osoba.

Foto: skrinšot

Kao i za Nikolu Selakovića, ne verujem da bi njegov izbor imao preterano negativne posledice po odnose u samom SNS-u. Kada je u pitanju odnos sa Vučićem, sve ono što smo videli u prethodnih desetak godina govori da Stefanović mora da dobije najvišu moguću ocenu (zagrljajod pre par dana dovoljno govori). Dve okolnosti koje ubedljivo idu u prilog Stefanoviću. Međutim, pitanje kako bi njegov izbor uticao na javnost je nešto što će ga verovatno i izbaciti iz trke. Siguran sam da ni birači SNS-a koji nisu članovi ne bi podržali njegov izbor. Sa druge strane, njegov izbor bi doveo do potpune pobune građana Srbije i verujem da bi se možda pokrenuli protesti masovniji od bilo kojih do sada.

Osim funkcionera SNS-a, teško da bi bilo ko podržao njegov izbor za premijera. Mnogobrojne afere (doktorat, Savamala, itd), kao i percepcija u javnosti kao najbližeg Vučićevog saradnika koji nema svoje „ja" su dovoljne da njegov izbor bude nedopustiv. Njegova konačna ocena se ne može percipirati samo kao prost zbir ocena u opsegu od -1 do 1. Konačna ocena ga stavlja na poziciju drugog favorita, ali činjenice govore o tome da moramo makar da mu udvostručimo negativnu ocenu u pogledu eksternih odnosa i već tada pada na -0,2 sa kojom je najgore ocenjen u ove tri kategorije.

Nikola Selaković je ubedljivo prvi kandidat za novog premijera. Da li će on to postati, zavisi samo od toga da li ga Vučić planira za gradonačelnika i koliko Vučić planira da potraje nova Vlada, odnosno da li se možda planiraju vanredni parlamentarni izbori zajedno sa gradskim? Ukoliko su odgovori na ova pitanja negativni – onda mislim da znamo ko je novi premijer.

Foto: Nenad Vujanović

Utisak je da je pitanje premijera važno isključivo u relacijama da znamo ko nosi tu funkciju „na papiru" i koga ćemo možda malo više gledati u medijima. Ne previše, predsednik će ostati dominantan. Poprilično sam siguran da će odluke donositi isključivo budući predsednik Vučić i da će premijer biti osoba koja isključivo sprovodi njegove odluke.

Ništa novo za Srbiju, slom institucionalnog sistema smo već imali.

Boban Stojanović, doktorand na Fakultetu političkih nauka.

Još na VICE.com