Moja polusestra u ovom trenutku ima tri milimetra i zove se, mislim, zvaće se Uma. Ja u ovom trenutku imam 30 godina, 180 centimetara i zovem se Marko. Za nekih 16 do 20 nedelja je sasvim moguće da ću morati da pojedem ove reči i priznam da sam prerano zaključio da ću dobiti polusestru a ne polubrata. Međutim, zasad su šanse pola-pola, što mi je više nego dovoljno da ispričam Uminu priču.Bio sam na poslu kada me je ćale pozvao i rekao mi: "E, šta ima? Ti i Luka ćete dobiti polusestru. Nisam mogao, bre, više da čekam te unuke, hahaha". Skroz mogu da ga razumem, iako mislim da nije planirao da ponovo postane otac u 65. godini života. Kako stoje stvari, ni na mene, ni na mog burazera stvarno ne može da se pouzda da ćemo u skorije vreme izroditi potomke. Međutim, to bi, po mom mišljenju, moglo da se promeni.
Reklame
Ne, nemam nameru da ovim tekstom privučem potencijalne partnerke raspoložene za nastavak naše loze, imam nešto drugo u planu. Naime, ako bih nekako uspeo da nagovorim brata i njegovu dugogodišnju devojku sa kojom živi da se odmah late posla, njihovo dete bi bilo ista generacija kao i Uma. Dakle, naša sestra bi u prvoj godini života mogla da postane tetka. Tetka Uma, čak i zvuči kako treba. Ja bih u toj postavci u isto vreme dobio polusestru i bratanicu. Sasvim ok, što se mene tiče. Luka, znaš šta ti je činiti.
infografika: Lazara Marinković
Po ovom mom scenariju, Uma bi sa svojom bratanicom mogla zajedno da krene u obdanište, pa i u školu. Pošto bi imale isto prezime, ostala deca bi svakako mislila da su njih dve sestre. Jebiga, ćale i Luka, u ovom slučaju ćete morati vrlo dobro da spremite vašu decu za prvi dan u školi kako bi mogla da objasne u kom su, zapravo, odnosu. Već ih vidim kako zbunjene idu do škole sa rančevima na leđima, drže za ručice i preslišavaju: "Ne, mi nismo sestre, Uma je moja tetka, a njen tata mi je deda". Kao da prvi dan u školi nije dovoljno stresan. Srećno sa tim!Kada već ovako stoje stvari, želeo sam da saznam šta nauka misli o drastičnim starosnim razlikama u porodici. Naime, pre nego što su počele da se koriste bočice za hranjenje beba, prosečna norma uzastopnog rađanja dece kroz istoriju je bila oko tri godine, jer žene prosto nisu brzo nakon porođaja ponovo ostajale u drugom stanju. Dakle, u nekoj prirodnoj postavci stvari, sa tri godine si otprilike prvi put morao da se suočavaš sa onim s čime se ja suočavam sa 30. Eto, umesto da sam vest o budućoj sestrici obrađivao iskrenom detinjom zavišću, ljubomorom i uz par histeričnih ispada, sada moram o tome da pišem članak i napinjem mozak pokušavajući da shvatim naše buduće odnose.
Pošto smo burazer i ja blizanci, zapravo i ne znam kako je to imati starijeg, a ni mlađeg brata ili sestru. Izgleda da je univerzum, zapravo, sve vreme imao plan da mi posebno naglasi kakav je to osećaj. Na, evo ti sestra mlađa 31 godinu. Snađi se.
Možda me najviše u celoj priči brine da će me Uma više kapirati kao nekog ćaleta ili ujaka nego kao brata. Ko zna koliko će proći godina dok, jadna, ne skapira šta se, zapravo, dešava u našoj porodici. Jedna moja drugarica ima znatno mlađeg brata (ne brini se, Uma, šiješ ga za nekoliko dužina), a pored toga, u kući živi veliki broj sestara, tetki i ostale šire porodice, pa se malom neretko dešava da moju ortakinju u toku istog razgovora oslovljava sa mama, sestra, tetka, a ponekad u brzini i sine. Jedno od ovih je laž. Pa opet, jedva čekam da vidim Umine crteže sa likovnog na temu "Moja porodica".Umino srce je tek počelo da kuca, a moje je sada za 1,260,000,000 otkucaja ispred njenog. I taj odnos se neće nikada promeniti, pa ću zauvek biti daleko ispred nje. Kada sa bratanicom uplašeno bude prvi put kretala u školu, ja ću imati 38 godina i možda ću sedeti nekom novinaru nad glavom i maltretirati ga rokovima; kada bude slavila 18. rođendan, ja ću, u vitalnih 49, sa bendom svirati koncert na Tašu za 24. godišnjicu karijere; a kada napuni mojih sadašnjih 30, ja ću imati 61 i polako početi da razmišljam o Uminim novim bratancima ili bratanicama.Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu
