Od svoje devete godine patim od kožne bolesti zbog koje mi se znojne žlezde oko međunožja zapuše, inficiraju i upale. Simptomi se manifestuju u grotesknim čirevima koji izbijaju i gnoje se duž moje linije gaćica. Često sam morala da idem na operaciju zato što su ti čirevi ponekad bili tako veliki i bolni da nisam mogla da hodam ili obavljam druge normalne aktivnosti. Oni koji su zalazili duboko bili su kao bubuljice na steroidima. Moj dermatolog bi isekao inficirano područje i zašio me. Mnoge žene mrze svoje vagine, ali zbog mog stanja, odrasla sam misleći da je moja poprilično ogavna. Kad sam krenula u osmi razred, niz operacija na kojima sam bila značio je da mi je čitava linija gaćica prošarana vidljivim ožiljcima.
Reklame
Pored svog tog ožiljnog tkiva, posedujem i ono što bi moglo da se klasifikuje kao velike usmine. Zbog ta dva zajedno dugo sam živela u ubeđenju da je moj polni organ prevelik i suviše oštećen da bi bio privlačan u seksualnom smislu — još i pre mog prvog poljupca, a ta ideja mi je ostala usađena u glavi i kao starijoj.Kad sam konačno bila spremna za seks, nisam bila sigurna kako će momci reagovati na moje debele usmine i sve te ožiljke. Jedna od mojih tetki je predložila "prigušeno svetlo". Moja najbolja prijateljica Peper (koja je takođe bila devica), predložila je da upozorim momke pre nego što se spuste "tamo dole" kako bih ublažila njihov šok. Jedna druga prijateljica mi je predložila samo da "žešće napijem dasu".Agresivno sam nametnula svoju nevinost veoma uviđavnom momku širokih shvatanja kog sam upoznala u debatnom timu i koji će mi kasnije postati dečko. Posle više meseci vatačenja, počela sam da koristim kontraceptivna sredstva i nas dvoje smo se oprobali u akciji. Nismo imali alkohola pri ruci niti previše kontrole nad osvetljenjem u njegovom suncem obasjanom kupatilu. Video je moju vaginu i nije se potresao.Ubrzo posle toga počela sam često da se upuštam u seks. Nekoliko muškaraca pomenulo je te moje ožiljke, ali više iz radoznalosti. Nikad niko nije zastao kako bi se predomislio ili čak delovao kao da je na bilo koji način iznenađen. Ubila sam više erekcija izgovorivši frazu "zapaljenje znojnih žlezda" nego što je to zapravo uradio pravi problem.
Reklame
Ipak, žudela sam gotovo čitavu deceniju da nekako pokrijem te ožiljke, tako da sam istetovirala svoju vaginu iste sekunde kad sam napunila 18 godina. Verovala sam da će taj crtež skrenuti pažnju sa mojih "jezivih mana". Odabrala sam crtež trešnjinog cveta iz više razloga. U to vreme želela sam da se bavim politikom. Te legendarne cvetove povezivala sam sa Vašingtonom. Takođe, bila je to moja "trešnjica", moja đana. Bila sam toliko mlada da su dvosmisleni fazoni još uvek delovali inteligentno. I dalje mislim da je to jedan lep cvet koji simboliše lepotu i krhkost života.Stvar je u tome da nikad nisam skupila petlju da se odlučim na nešto tako trajno što bi se videlo u javnosti. Uvek sam izgledala kao "devojka iz komšiluka". Sviđa mi se što mi je većina javnih mesta i dalje dostupna. U kratkim vremenskim intervalima mogu u javnosti da "prođem" kao ljupka devojka. Moj normalan izgled je štit iza kojeg se krijem kako bih mogla da rizikujem.Ali u krevetu imam tetovažu na vagini. To je jedan kvaran podsetnik da sam vragolanka, buntovnica, pomalo lujka. Zbog toga mislim da je to fer upozorenje da ne nameravam da igram po pravilima. To je fizički znak koji kaže da "nisam od onih spremnih za udaju". Svako ko ima trešnjin cvet istetoviran na svom polnom organu već je bio deflorisan.Niko sam kim sam spavala nije imao šta posebno da kaže o tome sem: "Ne vidim nikakve ožiljke" ili "Koja tetovaža?" ili "Jao, to izgleda kao da je bolelo". Što se tiče ovog poslednjeg: bolelo je. Taj deo tela je veoma osetljiv. Istetovirati se na tom mestu (ili bilo gde, ako ćemo pravo) osećaj je kao da vas spaljuju, ali bol prođe čim majstor skloni pištolj. Posle nekoliko trenutaka, adrenalin, endorfin i koje god drugo sredstvo protiv bolova vaše telo proizvede počinju da kolaju vašim sistemom, tako da ponekad to čak ume da bude i dobra vrsta bola. Uvek imam potrebu da vozim brzo ili vodim ljubav u javnosti nakon što me istetoviraju, to se pretvori u ludačku vrstu uzbuđenja. Ali, iskreno, imala sam brazilsku depilaciju koja je bila bolnija od tetoviranja. Ali to je možda zato što ona nije tabu i nije uzbudljiva. Mozak i bol su komplikovane stvari.Verovatno nisam jedina koja se oseća nevoljeno zbog nekog svog fizičkog nedostatka. Odlučila sam da trajno obeležim svoje telo trešnjinim cvetovima. Izabrala sam pravu sliku za način na koji sam odabrala da živim svoj život — neprestano da iskušavam granice i rizikujem. Iako je život krhak, nije mnogo ozbiljan. Ne žalim ni za čim.Pratite Kaytlin Bailey na Twitter-u